Yuzu Natsumi: Umetnost i muzika ne poznaju granice

Kako zvuči tradicionalna srpska pesma „Ajde Jano“ ili dečija pesma „Išli smo u Afriku“ na instrumentu koji podseća na gitaru, a zapravo ima samo tri žice i zove se „shamisen“? To su Novosađani mogli čuti od profesionalne kantautorke Yuzu Natsumi iz Tokija, koja osim što svira tradicionalni japanski instrument „shamisen“, radi i na sopstvenoj, a pronašla se u japanskoj pop muzici sa primesama tradicionalne melodije.

Novi Sad i punjene paprike

Yuzu Natsumi je već nekoliko puta bila u Srbiji i predstavila kako svoj rad tako i japansku tradicionalnu muziku, a objašnjava kako voli da uči o istoriji i kulturi sveta, te da je najviše tradicije i Evrope videla upravo u Srbiji.

„U julu sam bila na danima Japanske kulture u Parizu i mislim da iako je Pariz evropski grad, previše je globalizovan, internacionalni. U Srbiji i Novom Sadu može se videti evropski stil, na primer po arhitekturi i zaista uživam razlgedajući Srbiju. Međutim, ništa ne može da se meri sa hranom i punjenim paprikama“, objašnjava Natsumi, koja je prvi put došla u Srbiju sa Kaori Yoshida, koja je Novosađanima poznata po pravljenju slanih japanskih palačinaka „Okonomiyaki“.

Natsumi objašnjava kako ranije nije čula za Srbiju, a Kaori Yoshida ju je zamolila da nauči te pesme.

Yuzu Natsumi u Novom Sadu svira pesmicu „Išli smo u Afriku“

Jezik je različit. Bilo je teško savladati te pesme, kako tekst tako i muziku, pogotovo „Hajde Jano“, koja je jako lepa pesma“, objašnjava Natsumi, ali dodaje kako misli da srpski jezik nije toliko težak kao, na primer, francuski.

Kroz svoje posete u Srbiji Natsumi je svirala na raznim događajima, poput „Dani Japanske kulture“ u kulturnoj stanici Eđšeg, ali i u Beogradu na predstavljanju japanske kulture na fakultetu. Sadašnja poseta joj je donela i novu muzičku saradnju sa novosadskom grupom Senshy, koja svira rege – metal muziku sa japanskim instrumentima. 

Srpski melos na japanskom instrumentu

Yuzu Natsumi je u muzici od svoje šeste godine kada je krenula da uči da svira klavir i peva, a na prvoj turneji van Japana uvidela je da bi trebalo da nauči da svira i neki tradicionalni japanski instrument, jer i to ljude jako interesuje.

„Shamisen sviram samo tri godine. Od svoje šeste godine učila sam da sviram klavir i pevam, međutim, kada sam pre četiri godine prvi put posetila Ameriku, u Njujorku sam nastupala svirajući tradicionalne japanske pesme na klaviru. Amerikancima se to jako svidelo, ali sam ubrzo uvidela kako moram da znam više o japanskoj tradiciji kao muzičarka iz ove zemlje. Kada me vide, ljudi olako shvataju kako sam iz Japana, te kako sigurno znam o japanskoj kulturi. Shvatila sam da to nije baš tako. Tada sam došla na ideju kako bih trebala da naučim da sviram japanski tradicionalni instrument“, objašnjava Natsumi kako je počela da uči da svira „shamisen“.

Trenutno živi u Tokiju, gde nastupa ili po kafićima svirajući sa bendom savremenu muziku, ili na muzičkim večerima svirajući tradicionalnu japansku muziku. Kaže da se u Japanu od muzike ne može živeti „kao i u većini zemalja na svetu“, te dodaje kako radi i poneke honorarne poslove.

Yuzu Natsumi: „Shamisen sviram samo tri godine, jer sam na turnejama uvidela kako ljude interesuje i tradicija mog naroda“

Na turneje idem vrlo rado, ali ne mogu sama da priuštim te troškove, zato je potrebno da mi organizatori plate avionsku kartu. Nastupala sam do sada na Jamajci, Americi, Francuskoj, Srbiji, i nekim jugo-istočnim azijskim zemljama i mogu da zaključim kako u Americi i Evropi ljudi više vole moju autorsku muziku od tradicionalne japanske, dok u jugo-istočnim azijskim zemljama preferiraju tradicionalni žanr“, objašnjava naklonosti publike pred kojom svira.

Svakako čuti Japanku kako svira tradicionalni „shamisen“ i peva „Išli smo u Afriku“ je zanimljivo iskustvo, koje dokazuje kako umetnost i muzika ne poznaju granice.