Podkast SKRAĆENI KORNER 002

Skraćeni korner je serija podkasta o sportu autora Predraga Mijatovića i Marka Jovića koju možete pratiti na MultiRadiju.

Skraćeni korner možete slušati na SoundCloud-u i Mixcloud-u, a gledati na Youtube-u.

TRANSKRIPT PODKASTA

Predrag Mijatović: Hello, i dobro došli u novi „Skraćeni korner“, podkast u okviru „Multiradija“. Ja sam Predrag Mijatović, pored mene je, kao i prošli put, čovek koji je posle prošlog podkasta morao da ode deset dana u Grčku na more, da bi se odmorio jer se toliko istrošio, Marko Jović.

Marko Jović: Dobar dan, lepo je biti ovde posle mora, ovako sad kad smo pocrneli malo i odmorili se, bar ja jesam  i sad je skroz okej, sad sam spreman za nove pobede.

P: Dobro, dakle onda da krenemo od Lige šampiona, i od onoga što je bilo možda i najveća vest u leto, odnosno najveći događaj za to vreme kad nas nije bilo, plasman naša dva kluba u Evropu. Prvo hajde od Crvene zvezde, treća godina za redom u Evropi, druga godina za redom u Ligi šampiona.

M: Jeste, veliki uspeh, veliki uspeh drugu godinu za redom, možda čak i u godini kada se to nije očekivalo koliko se očekivalo prošli put. Milojević i Zvezda rade sjajan posao, Milojević i Zvezda su nagrađeni za to što rade. Mislim, nisu nagrađeni, ovo je rezultat koji su sami zaslužili. Igraju bolje nego što su igrali prošle godine, pogotovo na tom nekom evro-nivou, bolje pogotovo u pogledu odbrane. Odbranu su podigli na stvarno evro-nivo, brane se izuzetno organizovano, izuzetno gusto, i zaslužili su da dođu do grupe.

P: Da, odbrana im je najveći adut, i nije iznenađenje sad praktično ni protiv jednog kluba da sačuvaju svoju mrežu. Dobro ajde sada, izvukli su Bajern i Totenhem, teško će biti da tu odigraju sa nulom. U gostima sigurno ne, ali kod kuće je možda i izvodljivo. Prošle godine su imali taj Napoli u prvoj utakmici, tu su uspeli da sačuvaju svoju mrežu, i to je i dalje njihov najveći adut, ta odbrana. Milojević je tako zategao da svako zna svoju ulogu, svi rade ono što im je zadatak na terenu, brane se kolektivno, brane se, zaista, rekao si, na evropskom nivou.

M: Da, drilovani su, i vidi se da su prespremni. Znaju tačno šta rade, i ne bi me čudilo da ne prime uopšte gol u Beogradu. Ne bi me čudilo, sad je možda to i pomalo optimistično, ali ne bi me čudilo i da se odbrane ni na strani, ako budu uspeli da održe to stanje uma koje imaju na domaćem terenu. Mislim, kod njih sve zavisi od trenutka motivacije, od toga kako će Totenhem i Bajern koji su jači protivnici ući u taj meč. Da li će Milojević i njegov stručni štab dovoljno zategnuti ekipu, što kažeš, i da li će je dobro pripremiti na ono što može da očekuje od Nika Kovača i od Poketina. Utakmica sa Olimpijakosom je otvorena, ali ja bih se pre svega vratio na sve ovo što se desilo u kvalifikacijama. Ja sam imao utisak da kroz kvalifikacije, Zvezda lako ulazi u Ligu šampiona. Ni u jednom trenutku nisam brinuo da li će Zvezda na kraju završiti u Ligi šampiona, čak i kad su došli do situacije da budu penali sa Kopenhagenom, gde je bilo stvarno i tvrdo i tesno.

P: Da, cela ta penal serija, to sam rekao i dok sam gledao, je bila bolja od cele osme sezone Game of Thrones-a.

Predrag Mijatović i Marko Jović, autori podkasta „Skraćeni korner“

M: Recimo. Ali, jako su sigurni bili u svim utakmicama, jako su taško primali golove, jako ih je teško bilo probiti, i onda kad ti se pojave Jang Bojs, uz sve poštovanje prema Jang Bojsu, i Kopenhagenu takođe, nekako nisam brinuo jer sam smatrao da Zvezda ima bolji defanzivni kvalitet, nego što ovi imaju generalni kvalitet. I onda kada defanzivu, odbranu, bilo koji deo svoje igre na tom nivou, nekako i ta uloga favorita raste, i očekivanja su mi nekako postala realnost.

P: Da, nije uopšte iznenađenje, kad idem redom i ovako gledam, Helsinki, Kopenhagen, Jang Bojs, rekao bih da su, ako nisu, ma bili su u stvari favoriti u svakom od tih dvomeča, uopšte nije iznenađenje ni sada kada su krenule kvalifikacije, verovatno nisu bili favoriti da će se kvalifikovati opet u Ligu šampiona.

M: Bili su možda prećutni favoriti, pogotovo u plej-ofu sa Jang Bojsom, gde je javnost nekako prihvatala Jang Bojs kao veće ime, ipak su tu od tad bili, tek tad su počinjali sa kvalifikacijama.

P: Da, ali ovaj, rekoh, ako bismo pogledali pre početka kvalifikacija, kada nismo znali protivnike, onda je možda bilo manje od 50 posto šanse da će ući, ali kad su krenuli da izvlače protivnike, svaki od tih protivnika je mogao da se izvuče. I sad ako se vratimo kad je došao Milojević, i uporedimo od tada, od te 2017. do sada, gde imamo takvu situaciju kada uopšte nije iznenađenje da Zvezda uđe u Ligu šampiona, to je bilo nepojmljivo. Ja nisam znao da srpski klub može da uđe u Ligu šampiona.

M: Popravio je realnost srpskom posmatraču fudbala. Realnost je pre dve, tri sezone za srpskog gledaoca bila da Partizan ili Zvezda budu u Ligi Evrope, možda. Sada je realnost takva da će jedan klub sigurno igrati Evropu, i sada je realnost takva da možemo da očekujemo da će Zvezda biti u grupnoj fazi Lige šampiona. Da li mogu nešto više da urade, mogu, što da ne. Neka budu treći u grupi, mislim ja očekujem od njih da će biti bolja ekipa od Olimpijakosa, jer gledao sam i Olimpijakos, i Zvezda ima bolji taj segment igre u kom je najbolja, ta defanziva, taj defanzivni blok, gustina, način na koji igraju bez lopte, znatno bolji od bilo kog drugog aspekta koji ima Olimpijakos. Okej, ima i domaće publike, svašta nešto, ali Zvezda može s njima da igra barabar.

P: Da, treće mesto nije uopšte nerealno očekivati, to znači da će prezimiti u Evropi, da idu u Ligu Evrope u februaru, tamo eto pre dve godine su ispali od CSKA, isto je bilo gusto, jedan gol je odlučio, ove sezone zavisi naravno od žreba, ali može se desiti i da dobiju nekog protivnika i da prođu prvi dvomeč i naprave korak dalje.

M: Što da ne, imaju dobar skor u dvomečima, u utakmicama na ispadanje dosta dobro prolaze, uglavnom na gol u gostima, na zategnutu strukturu. Ali, okej, apetiti rastu i oni rastu iz utakmice u utakmicu, iz kola u kolo kvalifikacija su rasli i sve su bili bolji.

P: Da, to sada kad si spomenuo da prolaze na gol u gostima, to je ono gde idu kritike možda, mislim kako ih mogu uputiti, ali naći će se neko ko će moći da kritikuje, što Milojevićeva Zvezda ne igra neki napadački lepršav fudbal, ali sa takvim fudbalom ovakva Zvezda, ona koju je Milojević dobio, ne bi mogla da igra Evropu. Ovo je bio način na koji je Zvezda mogla da prebaci konkurenciju koja je jača, da dostigne jaču konkurenciju ovakvim stilom igre, oni nisu mogli da igraju na takav način i da postižu ove rezultate.

M: To jeste tačno, oni imaju takav kadar da im najviše prija da igraju na ovaj način. Učeni su da igraju na taj način po Milojevićem. Milojević direktno od njih zahteva da igra cela ekipa tako. Ja mu zameram, mislim zameram, ne mogu da zamerim nekom ko ima rezultat, ko je dokazan trener, ali Milojević nema plan B. Da bi napravio nešto više u Evropi mora da ima plan B. On neće odstupiti od svog načina, postavke na terenu, jako malo odstupa od toga. Prilagodiće defanzivni blok, kao što je to uradio u poslednjoj utakmici sa Jang Bojsom, promenio je formaciju u kojoj se brani, iz 4-4-2, što je najčešće radio, prešao je u 4-3-2-1, zbog toga da bi lakše duplirao na bokovima, samo, nedostaje mu kako da se lakše transformiše u napadu. Ima jasan plan, napadamo duge lopte, idemo dugim loptama, gledamo da se naši bekovi ponavljaju jako puno po stranama, i to je to, tako je izgubio Bena recimo. Ben je igrač koji iz boka nije mogao da napada, nije mogao da igra izolaciju, i zbog toga je uzeo i doveo Garsiju. Prilagodio je sada ekipu svojoj inicijalnoj nameri kako da napreduje. To će isto sada uraditi sa Radžidom Malaparom na drugoj strani, samo ja imam problem s tim što mislim da Malapara ovakav kakav je došao ne može da bude defanzivno pojačanje Zvezde. Ja ga se sećam kao igrača koji je puno bolji s loptom u nogama, koji zahteva slobodu na boku. Videćemo da li može da se spusti dole i igra defanzivu na način na koji je Garsija igrao i pogotovo Vukanović igrao, koji je bio, možda je malo čudno reći, ali sigurno najbolji igrač Zvezde u revanšu sa Jang Bojsom.

P: Pa da, i taj pobednički gol koji ih je odveo dalje, to je bilo njegovo.

M: Da, kruna.

P: Da, taj trzaj glavom. Dobro, ’ajmo sada na drugog srpskog predstavnika u Evropi, Partizan. Njima će ovo biti osmi put od 2009. da igraju u Evropi, sedmi put u Ligi Evrope. Izvukli su grupu sa Mančester Junajtedom, AZ Alkmarom i Astanom. Liga Evrope je takva, da su ovo klubovi, pogotovo ova poslednja dva, koje ne poznajemo tako dobro, tako da nismo sigurni šta tu možemo da očekujemo, i ne znamo koliko su realne šanse Partizana za prolaz.

M: Šanse Partizana za prolaz, meni se čini, najviše zavise od samog Partizana, od toga kako će Savo Milošević implementirati svoju ideju koju je počeo da gaji sada, od početka ove sezone. Prilagodio je on ekipu još prošle sezone nekoj svojoj ideji, ali je to više bilo, čini mi se, daj da se preživi sezona. Da se dođe do leta, pa ćemo na leto da krojimo s tim. Tim sad izgleda bolje, znatno bolje nego što je izgledao prošle sezone. Tim ima jasniji plan kako će da napada, jasniji plan kako će da se brani. Ništa nije dovedeno na evro-nivo, kao što je Zvezdi dovedeno, ali imaju dobar potencijal, imaju sa čim da rade, i mogu da napreduju dosta. Pojačanja se još nisu aklimatizovala u potpunosti, pa od njih očekujem da pruže malo bolje partije sada kada prođe ta reprezentativna pauza, kad se uigraju sa igračima koje su upoznali pre mesec i dva.

P: Da, taj AZ Alkmar, koji je njima zapravo konkurent za prolaz, sa njima su igrali 2015. godine, dobili su ih, oba puta. To su bile utakmice u onoj grupi sa Bilbaom i Auksburgom, tada nisu uspeli da prođu dalje. Verovatno od tog dvomeča sa AZ Alkmarom zavisi njihov prolaz. Astana je igrala te jedne sezone Ligu šampiona, pravili su probleme Atletiko Madridu, koliko se sećam, Atletiko Madrid možda i nije prošao dalje. Oni su daleko, čak u tom Kazahstanu..

M: Geografski..

P: Da, to nikad nisu jednostavna gostovanja. Mančester Junajted, sa druge strane, će verovatno igrati sa rezervistima, sa mladim igračima, Solskjer se ne boji, ne libi se da ubacuje Grinvuda, Tahita Čonda i ostale omladince, tako da su nam oni i dalje nepoznat faktor i ne znamo koliko zapravo kvalitet poseduju, ali oni će želeti da se dokazuju u tim utakmicama u Ligi Evrope i u kupovima, da bi mogli da nekako dođu do više minuta u prvoj postavi.

M: Meni se sve više čini da su oni nepoznat faktor i Solskjeru. Da ni on sam ne zna šta bi radio s njima, a sad je prošlo već i šest, sedam meseci kako je on deo ekipe. Prošao je pripreme sa ekipom, dobio je ekipu koja je možda više krojena po njegovoj volji nego što je bolja u odnosu na prošlu sezonu, ali je dobio igrače sa kojima može da radi, i koje je želeo, a nije napredovao. Ne vidi se njegov pečat, ne vidi se kako oni žele da igraju. Oni igraju i dalje na individualnost, na dža-bu, na daj da se nešto desi zato što smo mi Junajted, hej, povuci se zato što smo mi bolji od tebe, zato što imamo veće ime i prodamo više dresova. Problemi Junajteda su svugde, i van terena i na terenu. Partizan je dobio možda jednog od boljih rivala iz prvog šešira, zato što će sigurno igrati omladinci, ostao Solskjer ili otišao.

P: Da, to je nešto što ne smemo zaboraviti, da ta Liga Evrope sada sve više znači Englezima, jer četiri tima idu u Ligu šampiona, a osvajanjem Lige Evrope se takođe može plasirati u Ligu šampiona. Junajted se bori za to četvrto mesto u Premijer ligi. Po ova prva četiri kola, Arsenal izgleda bolje od njih, tako da Junajted ne sme rizikovati sa Liga Evrope, odnosno mora posvetiti pažnju njoj i truditi se da osvoji, ako im propadne to četvrto mesto u Premijer ligi.

M: Taktički i igrački, i Čelsi izgleda bolje od Junajteda, i Junajtedu će biti dosta teško, pogotovo ako Solskjer ne nađe neki plan u narednih nedelju, dve – sad dok traje reprezentativna pauza. Junajted može da bude ubedljivo prvi u ovoj grupi, sigurno je da su favoriti i biće prvi u grupi, neće imati velikih problema. Ali, oni su ekipa sa kojom će Partizan moći da igra, pogotovo kod kuće. Sećamo se utakmica sa Arsenalom kada je Partizan bio u Liga šampiona u sezoni 2010/11. I sa Arsenalom koji je igrao sa mlađim kadrom, i imao jaču ekipu nego sada Junajted, igrao je sasvim okej. To će isto moći da urade i sada sa Mančesterom. Šanse Partizana bi trebalo da budu gostovanja u Astani i Alkmaru. Tamo ako se „otkine“ neki bod, ako Natho i Suma budu mogli da igraju zajedno, ako Sadik nađe neki način da postigne pogodak – Partizan može to da uradi. Ofanzivne kretnje ekipe su znatno bolje, problem je i dalje defanziva – spori su i neuigrani. Nisu se pojačali, mislim pojačali su se, ali ne do tog nivoa do kog bi trebalo da bi se bilo sigurno da Partizan ide dalje u Ligi Evrope. Videćemo, ako se Natho, Zdjelar i Suma uigraju, ako budu bili jedinstveni i mogli da funkcionišu zajedno, Partizan slobodno ima čemu da se nada.

P: U redu, to je onda to što se tiče naših predstavnika u Evropi, a sada ćemo preći na sledeću temu. Prošli put smo pričali o Premijer ligi, imam utisak da je jedna od glavnih tema tokom ova četiri kola suđenje, odnosno ne sudije koliko video tehnologija – VAR. Ako gledamo sa navijačke strane, odnosno kao gledaoci, ne možemo reći da je VAR skroz loš ili skroz dobar, sigurno je da postoje i dobre i loše strane. Šta su dobre strane, na način na koji se sada koristi?

M: Dobre strane su što sporne situacije poput ofsajda i sličnih teže promaknu, manje je neregularnosti iz tog ugla. To mi je najveći „plus“ VAR-a. Ostalih „pluseva“, sem te neregularnosti, ne mogu da se setim. Ti ćeš se možda pre setiti nečega…

P: Najbolje je to što poništava ono što treba da poništava. VAR pomaže da se pravilno implementira pravilo ofsajda. Sad, koliko je to pravilo dobro… Ono je nastalo u trenutku kada su sudije imale samo svoje oči, nisu imale pomoć tehnologije. Koliko je sada to pravilo realno, koliko ti dobijaš zato što si pet centimetara bliži golu od protivnika, koliko oni zdravorazumski znače – ne znam. Da li bi to pravilo trebalo ispraviti, i na koji način – ne znam ni to. Ali, što se toga tiče, VAR to pravilo implementira kako treba. To smo videli kada je Siti igrao još u prvom kolu protiv Vest Hema. Dali su dva gola, koja su oba bila na ivici ofsajda – jedan je priznat, drugi nije, a razlika je bila minimalna. Kada gledaš na TV one linije su se stapale, i to jeste kako treba odrađeno. Ono gde su problemi, gde su najveće žalbe je kod situacija za penal, kada se penal ne svira. To smo imali u Sautempton-Junajted, Totenhem-Njukasl, kada se gleda na snimku svaki navijač bi rekao: „to je penal“. Sudija je mogao mirne duše da svira, VAR je pregledao te situacije i nije dosudio ništa. Oni smatraju da da bi se dosudio penal, situacija mora da bude „clear and obvious“. Očigledno te situacije nisu prešle taj prag da bi bilo dovoljno za penal, pa oni nisu promenili odluku. Sad, da li je taj prag previsoko postavljen? Ja bih rekao da jeste.

M: Prag je i ja mislim previsoko postavljen. Bili smo svedoci, pogledali smo utakmice na kojima je bilo bar pet penala od početka Premijer lige. Nisu dosuđeni, a trebalo je da budu, kada već imamo VAR. Mislim da je više kultura verovanja VAR-sudijama, odnosno sudijama u sobi u Engleskoj, dosta veća. Sudija na terenu daje odrešene ruke ljudima u sobi, i ne proverava njihove odluke sam iako na to ima pravo. Ne postoji ta navika da on kaže: „Okej, pokazaću kvadrat prstima i otići ću tamo da proverim da li sam ja video isto što i oni“. Kada bi sudije to radile češće, bar ja stičem takav utisak, bilo bi i više penala. Možda eto nije svaki put „jasno i očigledno“, ali od tih pet penala koje bih ja svirao tri su sigurno bila „jasna i očigledna“. Kada jedan fudbaler šutne drugog u đon, i ovaj nakon toga padne, šta očiglednije želiš? Jedino strelom da ga pogodi… Takođe, veliki problem nastaje kod toga što se akcija koja se pregleda VAR-om ne gleda od samog začetka svaki put. Čelsi je, ako se ne varam, primio gol od Lestera u situaciji kada je fudbaler Lestera napravio faul na svojoj polovini, ispred svojih 16 metara. Mislim, faul koji nije sviran. Iz te akcije pada gol, akcija se gleda od polovine ili tako nešto, i ne vraća se na taj faul koji bi, da je VAR pravo iskorišćen, poništio gol.

P: Imam utisak da ne žele previše da se oslanjaju na VAR i da žele da ispoštuju te odluke sudija, a da ostaju sa odlukama na terenu, i da ne žele da ih menjaju u tim penal-situacijama. Zato se uvek pitam da li bi bilo bolje da se uvede sistem kao u NFL-u, koji gledamo – sa čelendžima. Dakle, da treneri imaju priliku da traže od sudije samo onu odluku koju smatraju da je potrebno pregledati. I dalje bi on svaki gol pregledao, ali situacije poput tih penala bi trener mogao da zahteva od sudije da ponovo pregleda. Taj čelendž bi verovatno išao po sistemu: dva po utakmici, ako se pogodi čelendž – menja se odluka, ako se ne pogodi – trener gubi pravo na jednu od tri izmene. Opet, ne znam da li bi to uticalo na sudiju da promeni takve odluke, ili će oni i dalje ostati na tom pragu „jasno i očigledno“, ali da mora da bude baš jasno i baš očigledno.

M: Ne znam stvarno, jer se sudije nekako, čini mi se, trude da ne uspore igru i nauštrb greške puštaju da igra teče. To je kao neko podilaženje navijačima ili čemu, tome da se igra ne menja iz korena kao što je VAR trebalo da je promeni. Igra je i dalje dovoljno brza, dovoljno da ne osetiš kada se VAR pregleda. Odluke koje ljudi donose u VAR se pregledaju u nekom „međuvremenu“, u kratkom roku u kom sudija može da raširi ruke i kaže: „nastavi, igraj“, ili da kaže: „tap, penal!“. To se sve desi brzo, dok se jedna od ekipa buni, najduže. Situacija sa čelendžima po uzoru na američki fudbal bi bila okej, ali je NFL statičniji i ima više prostora da ti kažeš: „hoću Čelendž za prethodnu akciju“. Ovde bi morala da se napravi posebna tehnologija, gde trener, recimo, stisne neko dugme, i sudiji zavibrira sat za čelendž.

P: Ili nešto sa četvrtim sudijom, da kod njega prijavi.

M: To bi bilo dodatno usporavanje igre. Ako žele da ga ostave na tom nivou.

P: Dobro, ali mora se dopustiti treneru da razmisli da li želi da uputi čelendž. Verovatno bi im dali neki minimum od deset, 15 sekundi, ili dva prekida igre da „imaju fore“ da zatraže čelendž.

M: Činjenica je da je VAR pomogao u nekim odlukama, pogotovo tim kriznim. Sad on nije ni nova stvar pa da ga mi komentarišemo, nego ga komentarišemo zato što deluje da nije dobro primenjen. Sada je opšte prihvaćen, ali nije do kraja ispravno primenjen.

P: Da, neće ovo biti finalni proizvod. Nadamo se da će se još prilagođavati jer ne bi trebalo da ostane u ovakvoj formi. Treba i dalje da napreduje, na neki način – svake sezone po malo.

M: Da, u svakom slučaju. Pogotovo sad kada su došla nova, promenjena pravila. Sme da se odigra iz gol-auta igraču unutar 16 metara, i sudija više nije „vazduh“ već kada ga pogodi lopta mora da prekine igru i iz ruke pusti loptu poput nekog „fer-pleja“. Na tim pravilima se možda i najbolje vidi koliko sudije ne žele da menjaju igru, pogotovo u Engleskoj. Kada sudiju u Engleskoj sada pogodi lopta, on u 50% slučajeva zaustavi igru, a u 50% i dalje smatra da je „vazduh“. Jednostavno, čini mi se da ih ne interesuje dovoljno što fudbal pokušava da se promeni.

P: Možda je to malo i „ostrvska“ odbojnost za promene. Ali dobro, ’ajmo na sledeću temu. Pričaćemo o Nejmaru, pomalo i zaboravljenom. Zaboravljenom u fudbalskom smislu, ali ovog leta ponovo istaknutog u prvi plan.

M: Istaknutiji je od bilo kog igrača, bar ja takav utisak imam. Čovek ne igra, a samo o njemu se piše i priča. Juče je bila priča da je kraj „sage“, da je kraj pregovorima sa Barselonom, neće preći tamo ovog leta. Mislim ima jako malo vremena da to uradi.

P: Da, treba da kažemo – mi u ponedeljak snimamo, ali ne izgleda kao da će do tog transfera doći.

M: Jutros je izjavio za španske medije da priča između PSŽ-a i Barse i dalje nije gotova, ali to se više posmatra, bar ja posmatram kroz vizuru toga da je priča odložena za sledeće leto, eventualno sledeću zimu, odnosno prvu koja sada dolazi. Manje su šanse da će to biti zima. Odigraće verovatno još ovu sezonu, ali ko od toga profitira – ja stvarno ne znam.

P: Da, sećam se te 2017. kad se to dešavalo, što mi je bilo stvarno neočekivano ali eto, otišao je u taj PSŽ. To je bilo u isto vreme kad je Kajri Irving tražio trejd iz Bostona i očigledne su sličnosti između njih dvojice jer su obojica igrali sa najboljim igračem na svetu u svom sportu – Mesijem i Lebronom – i deo razloga ili najveći razlog zašto su tražili da odu je da bi gradili neku svoju priču, da bi bili prvi igrači tima koji bi se borio za najveće titule. To je verovatno i bilo ono što je PSŽ prodao Nejmaru, taj njihov projekat, da će oni biti novi gigant u fudbalu i da će on biti prvo lice tog novog giganta, da će on dobiti šansu da ostavi svoj pečat u tom timu, da će to biti njegova ostavština, da će on biti igrač koji je od PSŽ-a napravio (mislim fudbaler, ne čovek koji je napravio od PSŽ-a) fudbalskog velikana. Ali eto, posle dve godine obojica su se pokajali – Kajri je otišao iz Bostona, nesrećno se razveo, Nejmar se isto pokajao i traži da se vrati. Šta kažeš za to poređenje?

M: Dopada mi se to poređenje i mogu da vidim kako si povukao paralelu. Samo što smatram da se razlikuju utoliko što je Kajri shvatio da ne može da bude prvo lice i zbog toga otišao iz Bostona. A Nejmara je pojelo drugo prvo lice, Nejmar više nije prvo lice PSŽ-a nego je to Mbape. I onda je Nejmar seo sa svojim tatom Nejmarom i dogovorili su se: OK, ako ću nekome da budem drugo lice, biću drugo lice Mesiju koji je bolji igrač, najbolji igrač svih vremena verovatno, a neću da budem nekom klincu prvo lice. Pokajao sam se za ovo, tamo mi je bilo dovoljno prijatno, pre ću i osvojiti nešto. Sa PSŽ-om je jako teško osvojiti bilo šta. Nema nikakav odnos sa saigračima, bar po onome što se piše, pola svlačionice nije na njegovoj strani. Mbape s druge strane jeste ali Mbape je mlad i želi rezultat i želi dobre igrače u svom timu. Samo Nejmaru više ne prija PSŽ, Nejmar više ne prija PSŽ-u. Sad će dobiti godinu dana da dokaže Barseloni da treba da ga dovede, ili Realu.

P: Da, i kada igraš u PSŽ-u nemaš nikakvu konkurenciju u ligi, tebi se cela sezona svodi na manje od deset utakmica u Ligi Šampiona, neki derbi u francuskoj ligi i možda neko finale kupa. A te prve sezone kada je on došao izvukli su Real u osmini finala, gde je on igrao tu prvu utakmicu pa se onda povredio između prve utakmice i revanša, propustio ostatak sezone i vratio se za Svetsko prvenstvo. A druge sezone se povredio pred dvomeč sa Mančesterom isto u osmini finala, oba ta dvomeča su oni izgubili i ti u PSŽ-u kad ispadneš iz Lige Šampiona početkom marta, tebi je sezona praktično gotova. Šta ti još imaš više da radiš? To mora biti frustrirajuće za takvog igrača, svi najbolji fudbaleri žele da se takmiče i dokazuju na najvišem nivou i ne verujem da mogu da žive tako da nemaju šest meseci ništa da rade, nikakav takmičarski fudbal praktično da igraju. I verovatno je to jedan od razloga zašto hoće da ide iz PSŽ-a.

M: Kao kada bi u košarci dve godine za redom ostao bez plejofa. On je dve godine za redom ostao bez plejofa, PSŽ je ostao bez plejofa. Oni traže krivca za svoje loše rezultate. Ni PSŽ nije lud, oni znaju da imaju dobru ekipu i znaju da mogu da dođu do ¼ finala,  ½ finala Lige Šampiona, žele finale. Njima se Nejmar tradicionalno povređuje u martu za sestrin rođendan i čini mi se da oni ne veruju u slučajnosti sa njim, da je njima problem kad se on povredi zato što mu ne veruju da je povređen toliko koliko je povređen. To možda nije tačno i verovatno nije istina, ali njima je problem da nemaju takvog igrača u timu makar i protiv Monpeljea. Njima on donosi pare kada igra i protiv Monpeljea zato što ljudi iz Monpeljea koji žele da gledaju fudbal plate da vide Nejmara. I sada ja mislim da on ove sezone neće više ni prodavati dresove za PSŽ. Sada PSŽ prodaje dresove Mbapea i igrača koji će i sledeće godine biti tamo. Ti sa Nejmarom ne znaš da li će ostati tu i šta će meni dres koji već sledeće sezone neće biti u modi?

P: On je praktično prognan tamo, nije ni tamo ni vamo, nema svoje mesto, moraće se vratiti čisto profesionalno da odigra ovu sezonu ali on je izgubljen.

M: On je na ničijoj zemlji. Završili su posao i oko Ikardija koji stiže iz Intera. Napad je krcat. On uvek ima mesto, on ako je spreman i ako je tu on mora da ima mesto kvalitetom, ali šta će ti igrač koji ne želi da bude to. I onda, kao da niko nije dobio, niko nije profitirao od toga. Nejmar nije profitirao zato što igra sa ljudima sa kojima ne želi da igra. Barselona nije profitirala zato što nije uspela da dovede igrača kojeg je želela. PSŽ nije uspeo da ga proda, a želeo je. Nije uspeo da dobije igrača kojeg je želeo od Barselone. Možda je Real profitirao zato što je eto, ostavio nezadovoljno igrača u direktnom rivalu u Ligi Šampiona, to je na dugom štapu neko profitiranje. Ali niko nije zadovoljan, i čekaćemo godinu dana da neko postane zadovoljan. Sem ako ne prebaci sad za dva sata i kaže: e, pakujem se, idem sam u Barselonu.

P: Bilo bi najjače da ove sezone zapravo i naprave neki rezultat, dođu do ½ finala, finala ili osvoje čak. To bi bilo vrlo zanimljivo u takvom scenariju šta bi se desilo sledeće leto. Da li bi tražio da ga prime nazad, da li bi navijači hteli da ga prihvate ponovo ili bi i dalje ostala ista priča.

M: Da li bi on bio zadovoljan uopšte, da li se sad sve ružno odjednom briše, osvojili smo i to jedino što smo želeli ili njemu ne prija samo atmosfera i sve oko kluba.

P: Ja sam možda malo i ciničan ali mislim kada bi rezultati došli da bi se sve to oprostilo. Ako bi on dao dve-tri izjave, rekao ja sam sada srećan ovde, želim ovde da ostanem, to bi se vrlo lako zaboravilo.

M: Pa profesionalni sport je jako licemeran, pamti samo pobede i trofeje. To je njegov način da se iskupi PSŽ-u, da bude ubedljivo najbolji igrač ili samo najbolji igrač ili da uspe da sarađuje sa Mbapeom na vrhunskom nivou. Nikoga više ne interesuje Liga 1, nikoga više ne interesuje da bude prvak Francuske, njih interesuje da budu prvi u Evropi.

P: Ko uopšte gleda tu francusku ligu? Dok je bio u Španiji, jeste, bili su oni i Real Madrid, ali imaš direktnog konkurenta, imaš nekog ko te tera da se trudiš svakog vikenda, dok si u Francuskoj ti počinješ sa +20 u odnosu na Lion i Marsej, u toj grupnoj fazi Lige Šampiona proći ćeš, odigraš jednu utakmicu sa nekim iz drugog šešira, prođeš u osminu finala, ispadneš i sezona ti se završi.

M: Zbog toga i ispadneš, delom zato što ne možeš ti da tempiraš baš tako formu. Ti moraš iz nedelje u nedelju da imaš jake provere da bi ostao na tom nivou. Španska liga raste, i nije istina da su tu samo Barsa i Real, tu je i Atletiko koji je ove sezone verovatno i konkurentiji, bar s početka kako je Barselona osakaćena povredama i Real neuigran. (i ima povreda naravno) Lige petice više ne postoje, to je izmišljena fraza koju znamo od pre, Francuska liga ne sme da bude rame uz rame sa Španijom, Nemačkom, Italijom i Engleskom.  Mada i italijanska liga raste, španska liga raste, Bundesliga ima neki svoj nivo, ona je četvrta liga ali je i dalje dovoljno jaka i u evropskim pogledima su ti klubovi koji izađu iz Bundeslige u Evropu budu respektabilni i zbog toga su i oni i dalje tu liga četvorke. Ali francuska liga sama nije dovoljno jaka da bi se shvatala tako.

P: Isto dok je Pep bio u Bajernu, isto mu je cela sezona zavisila od sedam-osam utakmica. I to je pogotovo za trenera veliki pritisak i dosta nepošteno da ti sude u odnosu na to. On nije uspeo da probije tu barijeru ½ finala i možda se taj njegov period u Bajernu gleda kao neuspeh. Isto sad i za Nejmara, šta god on da uradi sudi se na osnovu Lige Šampiona gde on nije ni igrao i ne možemo mu maltene ni suditi ove dve godine u PSŽ-u jer nije dobio priliku da se pokaže u Ligi Šampiona.

M: Da, igrao je protiv Zvezde. To mu je što mu je. Igrao je grupnu fazu, malo posle grupe, ali baš malo.

P: Dobro, hoćemo sada na drugi sport. Počelo je Svetsko prvenstvo u košarci gde se mi smatramo za druge favorite iza naravno Amerike. Znaš li da smo i jedni i drugi osvojili po pet titula svetskog prvaka? Mi, kao Jugoslavija.

M: Nisam znao da su i oni pet, mislio sam da su oni više.

P: Pet puta, ali zato 15 puta olimpijsko zlato. Tu je eto mala razlika.

M: To je njima i važnije što se da primetiti iz spiska koji je došao.

P: Taj spisak je najslabiji od kada NBA igraču idu na međunarodna takmičenja. Jako siromašno sa All-Star igračima, mislim da je samo Kemba Voker ovde All-Star igrač.

M: Dogodine će to biti i Tejtum.

P: Da, moguće. A ostali igrači su neki od kojih bi oni želeli da vide neki iskorak, odnosno koji će ovo leto posmatrati kao priliku da najave veliko poboljšanje u predstojećoj sezoni.

M: I velike karijere od kojih se očekuje da će nositi svoje klubove, ali u budućnosti. Zaboravili smo Midltona, Midlton je All-Star igrač.

P: Ali All-Star igrač na istoku, to je malo drugačije.

M: Čini se ovako kad se stavi roster pored rostera, da je sa ovim protivnikom moguće igrati. Srbija nema čega da se plaši, ima skoro najjači sastav ali pokazali su ili smo da lagano pobeđuju. Imaju hemiju, uigrani su, atmosfera deluje da je na dobrom nivou. Ja sam siguran da će tu pasti neko tempiranje forme za kasnije utakmice i kasnije faze, što je normalno. Nama je najveći rival Amerika, to je očigledno, to je i bilo očigledno kad smo mislili da će Amerikanci doći u najjačem sastavu i sa onim prvim spiskom koji je bio tri puta jači od ovog koji imaju. Videćemo da li može neko možda da uskoči tu umesto njih, jer sada kad bi mi neko rekao koga bi pre od ove dve ekipe stavio van finala, ko se od ove dve ekipe ne bi plasirao, ja bih rekao ovi Amerikanci. Zato što nakon pogledanih utakmica naši deluju uigranije.

P: Dobro to je i normalno jer ovi isti igrači igraju već godinama, a u Americi mnogi su prvi put u reprezentaciji i naravno da će biti malo problema što se tiče uigranosti na početku. Ali oni opet poseduju kvalitet, moraju biti prvi favoriti. Previše je dobrih igrača. Jednaki smo po broju igrača koji će imati neku ulogu u tom potencijalnom finalu, jer svesni smo da neće svih 12 igrača igrati u finalu, ali tih prvih osam, tu smo negde. Možda su oni malo dublji, ali možda smo mi malo bolji u tih prvih pet, jako je blizu. Ali to mi je zanimljivo, razlog zašto su u tako oslabljenom sastavu, to je nešto na šta moramo da se navikavamo u 2019. u sportu, da se igrači fokusiraju na sebe, da samo o sebi brinu. To je ono što možemo stalno čuti u NBA-ju od NBA igrača, da je NBA biznis, moraš prvo da se postaraš o sebi pa tek onda o ostalima, zato i toliko igrača propušta ovo Svetsko prvenstvo. Druga stvar je što oni ne vrednuju toliko Svetsko prvenstvo koliko Olimpijadu i treća stvar je što će sledeća sezona u NBA-ju biti skroz otvorena i da igračima ima smisla to da žele da rade na sebi ovog leta kako bi bili spremni za sledeću sezonu gde postoji mnogo više konkurenata za titulu nego u prethodnim godinama jer su se Golden Stejtu razišli igrači sa Durentom koji je otišao u Bruklin, Iguadalom koji je trejdovan i Klej Tompsonom koji je pokidao ligamente. I zbog svega toga smo dobili ovakav roster.

M: I sam roster kada ga pogledam ne mogu da se otmem utisku da je mahom sačinjen od igrača sa istoka. Bar oni ključni igrači koji će biti nosioci ove reprezentacije dolaze sa istoka.

P: Jeste, četvorica iz Bostona.

M: Jasan pokazatelj toga da ove koji su spremni očekuju turbo napori na zapadu, ne žele da troše leto u Kini. Ovi koji su svesni toga da će im konkurencija biti slabija, kao Antetokumpo sa Grčkom, došli su ovde da održe formu. Neće se Antetokumpo zaletati protiv Filipinaca i sličnih reprezentacija.

P: On je dosta staromodan što se toga tiče, želi da se takmiči za sve što može.

M: Da znam, i jako poštujem to. Ali isto tako činjenica je da je došlo dosta igrača sa istoka. Naši su došli, pto odlukama selektora, što povredama, u ovakvom sastavu i ovaj sastav je dosta respektabilan. Igramo lepu košarku, možemo da igramo i run-and-gun, možemo da igramo i organizovan napad, možemo da igramo sa visokom petorkom, sa niskom ćemo jako teško uspeti da igramo zato što nemamo mnogo niskih igrača. Najviši smo na prvenstvu, je l’ tako?

P: Jeste, i to je ono što me možda malo i brine u ovom matchupu sa Amerikom. Ako njih pogledamo, oni su došli sa tri visoka igrača – Majls Tarner, Bruk Lopez i Mejson Plamli. I od toga ako Mejson Plamli bude igrao protiv nas mi ćemo biti presrećni. Osim toga, Harison Barns je poziciono ono što je Bjelica kod nas, dakle igrač koji bi pre deset godina igrao isključivo trojku, a sada igra četvorku. A mi imamo, ako sam ja dobro prebrojao, pet visokih, bez Bjelice. Dakle: Jokić, Birčević, Raduljica, Milutinov i Marjanović. I tu je sudar stilova između nas i njih. Ta košarka sa dva visoka igrača je u NBA-ju potpuno prevaziđena. Poslednji put kada je ona uspela bila je onda kada je Oklahoma zamalo izbacila Golden Stejt, ono leto pre nego što je Durent prešao u Golden Stejt, kada su oni igrali stalno sa Adamsom, Kanterom i Ibakom. I zadali su mnogo problema i trebali su da prođu Golden Stejt tada, nisu jer je Klej Tompson poludeo u toj šestoj utakmici. Golden Stejt je igrao tada onu svoju klasičnu small-ball petorku. Da li uopšte možemo sa dva centra na Amerikance, ne bih bio optimističan što se toga tiče, mada ne znam ni da li ćemo tako igrati, mislim da je najbolja opcija protiv Amerike sa Bjelicom na četvorci i Jokićem na petici.

M: Da, i ja isto mislim da bi to možda bila najbolja opcija ali isto mislim da mi imamo šanse ako budemo igrali sa dva centra zato što su visoke petorke nužno podređene timskoj igri. Nema individualnosti. Opet, teže bismo se kretali sa njihovim individualcima, faza odbrane bi nam bila dosta teža, ali u napadu bismo mogli da pružimo napade na koje oni nisu navikli u NBA-ju. Jako malo timova u NBA-ju bazira svoje napade na isključivo timskoj igri. Više se teži individualnosti, prodoru i pravljenju izolacija, mi ćemo ovde to imati sa jako malim brojem igrača. Pogotovo protiv Amerike.

P: Razlog zašto spominjem sve ovo je što je Đorđević spominjao kako su mu zanimljive sve te opcije sa visokim igračima, što je istakao to što smo mi toliko visoki i da mu se sviđaju opcije sa Bjelicom na trojci, i onda Jokićem i ubaci nekog centra na peticu. Amerikanci sa dva centra neće igrati nikad jer centri njima nisu dovoljno dobri, nisu im verovatno u pet najboljih igrača, a igraće sa jednim eventualnom. Postoji i opcija da oni ubace svojih pet najboljih igrača bez obzira na pozicije, to bi bilo nešto u smislu Kemba, Mičel, Tejtum, Midlton, Braun, nešto tako. I to bi bilo zanimljivo videti kako bismo mi odgovorili na to.

M: To bi bio sudar svetova. To bi bila niska postava, izrazito, protiv verovatno izrazito visoke. Mada ja zamišljam da bismo mi tu otišli verovatno sa Jovićem i Micićem.

P: Jokić će nam naravno igrati uvek i to će oni napadati svojom brzinom da iskoriste njegovu sporost bilo da igraju sa tih pet niskih ili da igraju sa jednim visokim, to je ono gde će oni nas ciljati, a mi ćemo gledati da iskoristimo našu visinu, i onda će u tom matchupu biti pitanje ko će prvi popustiti i to pitanje visine u odnosu na brzinu. A u toj borbi u košarci u zadnjih pet do deset godina stalno pobeđuje brzina i zato sam skeptičan i zato će zavisi dosta od Đorđevića, odnosno kako će on postaviti ekipu u tom duelu, ako do njega dođe, a doći će.

M: Doći će, sem u nekom nadrealnom scenariju jer dosta ubedljivo sve ovo za sada izgleda. Šta znam, ja nekako mislim da u situacijama kada oni budu krenuli sa tom nižom petorkom, da bi možda izlaz neki za našu reprezentaciju budu četiri niža igrača, ali da peti ne bude Jokić nego Milutinov koji ima super fizičke predispozicije, ubrzao se dosta. On, po ovome što sam do sada video i prethodne sezone, on ima NBA potencijal. Može da odgovori fizičkim zahtevima koji NBA traži. Postoje naravno problemi u njegovoj igri kao u svačijoj igri, ali on može da čuva najvišeg igrača u toj postavci fizikalijama svojim.

P: Samo nama nisu problem njihovi visoki igrači u napadu jer Bruk Lopez će stajati na liniji za tri poena…

M: U situaciji kada idu sa niskom petorkom.

P: A, bez Jokića nećemo sigurno igrati jer ako igramo bez Jokića onda bolje ni da ne igramo. Jer Jokić je u tom matchupu najbolji igrač na terenu i na njega mora sve da ide.

M: Sve vreme je najbolji igrač na terenu.

P: Da, osim sa Grčkom ako budemo igrali. Videli smo u toj prvoj utakmici, oni igraju odbranu tako da sve preuzimaju, ali ako igraju sa igračima podjednake visine to nije ni bitno jer uvek ćemo imati neki missmatch ako je Jokić na terenu. Zavisiće dosta od njega, on je dovoljno dobar igrač da nas odvede do zlata.

M: Da naše timsko nadogradi tim nečim individualnim.

P: Jeste, i od Amerikanaca ono čega se najviše treba bojati su Voker i Mičel. Voker je All-Star igrač, negde u 20 najboljih u NBA-ju, Mičel, postoje ona poređenja sa ranim Vejdom što se tiče njega, i ovaj turnir bi mogao biti taj kada će se on ustaliti, kada će on doći na neki viši nivo, i izgleda da što se tiče Amerike od njega najviše zavisi.

M: Njih dvojice.

P: Njih dvojice, ali od Kembe znaš šta ćeš dobiti, ali od Mičela postoje upitnici ali i dosta toga govori da će on preći na neki viši nivo na ovom turniru.

M: I mogu uvek da se oslone na šut Midltona, što isto može da bude problem u eventualnom matchupu ali mislim da na taj problem možemo da odgovorimo jer imamo dosta dobre šutere.

P: Evo kao neko ko navija za Boston mogu da posvedočim koliko je frustrirajuće igrati protiv Midltona jer zaista u nekim situacijama protiv njegovih šuteva nema nikakve odbrane. Dobro, šta očekujemo onda? Hajde, 15 sekundi.

M: Ne mogu da ne budem subjektivan, ja očekujem, možda preterano, ali želim da verujem da ćemo biti prvi.

P: Slažemo se da je medalja realnost, praktično sigurna. Nećemo da ih baksuziramo, da kažemo samo je realnost. Za zlato smo pažljivo optimistični.

M: Neka bude tako. Baš bismo voleli da se to desi.

P: To je to onda za danas. Bio je ovo još jedan „Skraćeni korner“, podkast u okviru Multiradija. Ja sam Predrag Mijatović, pored mene je bio Marko Jović.

M: Hvala vam na slušanju.

P: To je to za nas što se tiče ovog puta, doviđenja.

M: Doviđenja.