Sve pogodnosti smejanja – smeh joga [AUDIO]

Da li ste nekada imali priliku da u parku ili u nekoj sali naiđete na ljude koji stoje, izvode nekakve vežbe, skakuću, domunđavaju se, a pritom se i grohotom smeju? Ukoliko ste imali priliku da ih sretnete, možda ste sebi postavili pitanje o čemu se radi i zbog čega se tako gromoglasno smeju. Vrlo je velika verovatnoća da ste u tom slučaju naišli na grupu ljudi, koja se bavi smeh jogom. O čemu se radi?

Smeh joga je nastala 1995. godine u indijskom gradu Mumbaj, a njen osnivač je lekar iz Indije Madan Kataria, koji se i sam rekreativno bavio jogom. Pomenute godine je dobio ponudu od jednog naučnog časopisa da napiše tekst o smehu kao leku.

„Njega je to podstaklo da napravi istraživanje o smehu i krenuo je da istražuje uticaj smeha na naše zdravlje. Došao je do neverovatnih podataka da je smeh izuzetno blagotvoran za naše zdravlje. O tome svedoči i novinar Norman Kazans iz Amerike, koji je napisao knjigu Anatomija jedne bolesti. Knjiga zapravo govori o tome, kako se on zahvaljujući smehu izlečio od izuzetno ozbiljnog oblika artritisa. Prognozirano je bilo da ima samo šest meseci života, koji će se okončati u teškim bolovima“ – navodi sertifikovana smeh joga liderka Mirjana Ranković.  

Pomenutog američkog novinara je prijatelj lekar snabdevao filmskim komedijama, koje je on gledao danima i odjednom je shvatio da posle deset minuta kontinuiranog smeha, dobija dva sata bez bolova.

Godine 1931. je nemački biohemičar i fiziolog Oto Varburg dobio Nobelovu nagradu za otkriće da ukoliko ljudske ćelije imaju dovoljno kiseonika, organizam se ne može razboleti. / Foto: pixabay.com

Vratimo se na kratko u dalju prošlost, u 1931. godinu, kada je nemački biohemičar i fiziolog Oto Varburg dobio Nobelovu nagradu za otkriće da ukoliko ljudske ćelije imaju dovoljno kiseonika, organizam se ne može razboleti.


Pročitajte i članak Šejla Zarubica: „Velike titule iziskuju i više od maksimuma“

Ono što povezuje sve tri stvari jeste činjenica, da se naš organizam kiseonikom najbolje opskrbljuje kroz smeh.   

„Mi kroz smeh najpravilnije dišemo, jer dišemo abdominalno, jer je to najdublje disanje, ono kako bebe dišu, a koje mi kasnije zaboravimo. Ono što je revolucionarno u ovoj priči je to što je doktor Madan Kataria shvatio da smeh ne mora da se zasniva samo na humoru, komediji i vicevima. Smeh joga od toga i polazi – smeh se zasniva na odluci da se mi smejemo. Na primer, deca u parku ne pričaju viceve, a smeju se. Mi koristimo tu dečju razdraganost i pokrete“, dodaje Mirjana Ranković.

Zapravo je jedina poveznica smeh joge sa jogom pravilno disanje, koje je, prema rečima naše sagovornice, prvi zaključio upravo pomenuti indijski lekar Kataria.

Dakle, smeh joga nije zasnovana na spontanom smehu, koji izaziva komična situacija, dobro raspoloženje ili nešto slično tome. Polaznici smeh joge zapravo simuliraju smeh, upravo iz razloga obogaćivanja organizma kiseonikom. Smeh joga liderka Mirjana Ranković naglašava da apsolutno isti efekat na organizam ima spontani i improvizovani smeh, što predstavlja još jednu pozitivnu stranu smeh joge.

Smeh joga – simulirani smeh podstiče u zajednici spontani smeh i krenete spontano da se smejete . / Foto: Miroslav Gašpar

„Naučna istraživanja su pokazala da naše telo ne može napraviti nikakvu razliku između spontanog i smimuliranog smeha. Potpuno ista hemija se dešava i luče se potpuno isti hromoni u oba slučaja. Na smeh jogi počinjemo simulirano da se smejemo, ali se čas ne završava njime. Simulirani smeh podstiče u zajednici spontani smeh i krenete spontano da se smejete“, objašnjava Mirjana.

Ona takođe navodi da smeh ima i katarzično dejstvo. Naime, 15 minuta smejanja u kontinuitetu može na neki način osloboditi potisnute emocije i dešava se da ljudi počnu i da plaču, jer se oslobađaju potisnutih emocija i dožive olakšanje. Smeh, međutim, donosi i brojne druge benefite.

Ipak, priznaćemo, neće se svaki čovek osećati najprijatnije u situaciji kada treba simulirano da se smeje. U tome postoji određena neprijatnost, koju treba savladati i osloboditi se. Konstatuje to i Mirjana Ranković, ali naglašava da u tom ili takvom pravcu ne treba razmišljati.

„Smeh klubovi su osmišljeni tako da se svi osećaju bezbedno. Svi dolazimo s istim razlogom i nema stigmatizacije. Jeste, u smeh jogi se morate glasno smejati, što nije društveno prihvatljivo, praktično u svim kulturama. Postoji neka neprijatnost, kao ‘šta će pomisliti drugi’, ali je to lična stvar, koliko je ko spreman da preskoči u sebi te principe, koje smo usvojili vaspitanjem. Konkretno u Srbiji, mi smo više tragičarski narod i kod nas su posebno velike predrasude prema ljudima, koji se smeju. Ali baš zato, što imamo brojne probleme, treba da se smejemo i na taj način ostanemo zdravi da bismo probleme mogli rešiti. Tako se i na vežbama polaznici izbore sa neprijatnošću i brzo počnu bez ikakvih barijera da vežbaju. Svi smo došli sa istim ciljem na smeh jogu“, zaključuje smeh joga liderka Mirjana Ranković.