Mini hidroelektrane – pro et contra?

U medijskom prostoru u talasima, a na internetu i u životu pojedinih ljudi mini hidroelektrane su svakodnevna tema, koja se provlači i izaziva raznolike reakcije. Burne – onih koji su zagovornici zaštite prirodne sredine, a u većoj meri tišinu – kada su u pitanju javne institucije.

Mini hidroelektrane povod su za proteste u Beogradu, kao i širom, naše zemlje kako bi se odbranile „reke Srbije„.

Mini hidroelektrane su vid produkcije električne energije kroz obnovljivi izvor energije – vodu. Međutim, čak i Evropska unija, odnosno Komisija Evropske unije, iako poziva na korišćenje obnovljivih izvora energije, na svom sajtu ukazuje na to kako podržava i istraživanja na temu hidro-moći i njenog razvoja kako bi se smanjio ekološki uticaj tehnologija koje se koriste za te namene, a kako bi se iskoristio potencijal mini hidroelektrana.

Izvor: You Tube

 Šta su zapravo MHE?

Julijan Edelinski je elektrotehničar u penziji koji se za obnovljive izvore energije interesuje već duže vreme. On mini hidroelektrane naziva i „crne mini hidroelektrane„.

„Brutalno rečeno, osoba koja pravi mini hidroelektranu ima koristi, a celo čovečanstvo ima štetu. Ne samo drugi ljudi, već i priroda. Najviše zbog toga što se tu biodiverzitet uništava. Jer ma koliko mala rečica – na njoj se može napraviti hidroelektrana.“

Edelinski dodaje i kako investitori grade mini hidroelektrane na mestima gde treba prvo napraviti branu, da bi se veća količina vode sakupila koja će potom okretati točak koji će proizvoditi struju. On dalje objašnjava da čovek tada pravi veliku štetu.

„Ta rečica, koliko god da je mala – u njoj žive od gliste do ribe, a i ljudi od nje žive. Pravljenje hidroelektrana – to je jako velika prirodna šteta„, objašnjava Edelinski.

Julijan Edelinski objašnjava šta se dešava prirodi kako bi se jedna mini hidroelektrana i izgradila:

„Na mestu, gde treba da se izgradi MHE, najpre mora šuma da se iseče. Čovek za tu namenu uništi šumu, uništi puteve, uništi ljudima pristup. Velika, velika, velika šteta za malo para. I šta on dobija? On je sebi obezbedio, recimo, jednu penziju. Neće on od toga napraviti bogzna kakvo imanje. Ali ima fin, solidan priliv para, a mi smo to platili. Mi, građani, to njemu platimo“, objašnjava Julijan Edelinski, misleći na stavku na svakom računu za struju koja ima naziv „Naknada za povlašćene proizvođače električne energije„.

Kako MHE funkcionišu?

Aleksandar Čovs, inženjer elektrotehnike se slaže sa Edelinskijem sa tim da mini hidroelektrane proizvode premalo električne energije u odnosu na štetu koja nastaje za vreme izgradnje i posle, kada se cela mašinerija stvaranja hidro moći pokrene.

„Hidroelektrane su električna postrojenja koja proizvode električnu energiju sa pogonom na vodu. Ceo proces proizvodnje električne energije izgleda tako što tekuća voda sa svojom kinetičkom energijom okreće turbinu koja je povezana sa generatorom električne energije. Preko tog generatora se dalje proizvodi, odnosno distribuira električna energija.“

Čovs dodaje kako se elektrane uvek grade tamo gde ima velika količina vode, koja može da pravi tu energiju i tamo gde ima visinska razlika u toku vode, a objašnjava i razliku između elektrana koje proizvode energiju iz obnovljivih i neobnovljivih izvora energije.

„Hidroelektrane mogu da budu obnovljive i ne moraju. Jer, na primer, termoelektrane jako zagađuju sredinu, možda čak i najviše zbog svojih goriva kao što su nafta, ugalj, dizel, mazut, koje ih sagorevaju i jako se zagađuju vazduh, a ti energenti nisu obnovljivi. Kod hidroelektrana – praktično vode koja ulazi i izlazi – nema zagađivanja i obnovljivi je izvor.“

On dodaje da se mnogi bune kada su u pitanju mini hidroelektrane, jer voda koja ulazi dosta smanjuje tok reke i onda mogu da nastanu problemi za biljni i životinjski svet.

„Normalno, sama gradnja pravi problem sa sečom drveća i šuma, tako da praktično nema za čoveka neke velike posledice, ali svakako za životnu sredinu ima“, kaže naš sagovornik.

Julijan Edelinski: „Pravljenje hidroelektrana – to je jako velika prirodna šteta“ / Foto: Peter Gonzalez / Unsplash

A Julijan Edelinski dalje objašnjava:

„Osoba koja gradi mini hidroelektranu mora jako puno propisa da poštuje da bi, eventualno, hidroelektrana radila. Ali to košta, i često se izbegava. Jer, praveći hidroelektranu, moraju se napraviti takozvani prolazi ribama – kaskade za ribe, jer one ne smeju proći kroz te lopate u hidroelektrani jer će ih zdrobiti„, kaže on i dodaje da se to, ustvari, odnosi na „sve živo: i bube, i gliste, i bilo šta što živi u vodi kad prođe kroz turbinu ono će biti samleveno“.

Edelinski dalje objašnjava kako se to rešava postavljanjem rešetke na cev koja vodi ka turbini:

„Ako se stavi ta rešetka, onda nastaje drugi problem. Tu će se gomila granja sakupljati i to će morati često da se čisti. A što bi se to radilo? I šta se potom dešava? Stave se rešetke, kobajagi odvod za ribe, ali čim komisija prođe, to se zaustavi, stavi se neko drvo ili dasku i cela količina vode se ustvari ubaci u turbine da bi se dobila veća moć u elektrani. To je jako veliki problem.“

Julijan Edelinski kaže i kako su se ljudi između ostalog pobunili i zato što su sela i ljudi ostali bez vode zbog izgradnje mini hidroelektrana.

Potencijal nije isto što i realno stanje

Moguće lokacije za izgradnju mini hidroelektrane i potencijalnu proizvodnju električne energije su određene u katastru malih hidroelektrana Srbije koji su za potrebe Elektroprivrede Srbije izradili preduzeće „Energoprojekt“ i Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ iz Beograda 1987. godine.

Međutim, na sajtu Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“ takođe je navedeno i da prilikom izrade ovog katastra nisu u obzir uzeta pojedina ograničenja, kao što su upravljanje sa režimom voda, kanalisanje i sanitarna zaštita voda, zaštita prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti.

Upravo zbog tih navedenih ograničenja, kao i još nekih važnih elemenata koji su vezani uz promenu nekog rečnog toka, ovaj katastar predstavlja dokumentacionu podlogu na osnovu koje će se graditi mini hidroelektrane, a sve u skladu sa Pravilima građenja u prostornom planu područja posebne namene i mestima koje odrede lokalne samouprave, uvažavajući vodne uslove i uslove zaštite prirode.

Jednostavnije  rečeno, katastar mini-hidroelektrana predstavlja dokument u kojem su navedeni potencijali ovih hidroelektrana, njihove lokacije, kao i njihovi kapaciteti za proizvodnju električne energije. To nije spisak lokacija gde ih je potrebno napraviti, već dokument koji ukazuje na potencijal reka u lokalnim samoupravama.

Infografika / MultiRadio

Ratko Đurđevac iz Ekološkog pokreta Vrbasa potvrđuje reči mnogih ekoloških udruženja da izgradnja mini hidroelektrana znači i uništavanje prirode u Srbiji, a sa tim i naše životne sredine.

I da ne krene eksploatacija – buduće generacije će ispaštati

„Mini hidroelektrane su zaista vrlo štetna postrojenja na rekama. Pre svega, one koje će sagraditi ili su već izgrađene u zaštićenim prirodnim područjima – to je velika ekološka i, ako hoćete, turistička šteta. Ono što je zabrinjavajuće jeste da investitori uopšte ne vode računa o letnjem periodu kada je nivo reka jako nizak i već samim tim je na granici nekog biološkog minimuma. Uzimaju se podaci koji nisu aktuelni, iz nekog minulog istorijskog perioda, gde se uopšte ne vodi računa o tome da postoje godine koje su vrlo sušne i gde opstanak živog sveta, posebno riba i tih vodenih stvorenja zavisi i visi na koncu od jako malog nivoa vode“, kaže Đurđevac.

Mini hidroelektrane treba graditi uvažavajući vodne uslove i uslove zaštite prirode / Foto: Ed Ansyah / Unsplash

Ratko Đurđevac upozorava i na priču o Neri, jedinoj vojvođanskoj reci koja ima planinske karakteristike, na kojoj se isto tako planira izgradnja mini hidroelektrane, i potoku Jaruga, koji nema dovoljno vode za proizvodnju električne energije kroz mini hidroelektrane, te se nastoji od Nere ukrasti voda kako bi se zadovoljile potrebe mini hidroelektrane za koju je investitor već platio.

„Zaista jedan licemeran odnos odgovornih institucija, nadležnih institucija i prosto ih pozivamo na zrno razuma, jer ako bi se iskoristio potencijal svih reka u Srbiji, svih planinskih reka na kojima se planira izgradnja preko 500 mini hidroelektrana učešće u ukupnoj proizvodnji električne energije u Srbiji bilo bi ispod dva odsto. Da se to izgradi i odmah prekine sa eksploatacijom, ono što bi zjapilo kao velika praznina u biodiverzitetu naredne generacije bi se patile i osetile bi to na svojoj koži“, objašnjava Đurđevac.

Svi obnovljivi izvori energije imaju svoje dobre i loše strane, složili su se sagovornici. Kao primer možemo navesti i da hidroelektrane mogu naštetiti rekama i životu pored tih reka, vetrogeneratori putanjama ptica, dok ispod velikih solarnih panela života nema. Zato je potrebno pronaći balans, koji će omogućiti bogatstvo. Bogatstvo u količini električne energije, sigurnosti, zdravlja i razvoja kako ljudi, tako i životinja i prirode, odnosno celog ekosistema, u kom su ljudi samo jedan deo.