Adolescencija i odrastanje – borba za slobodu i njena cena

Adolescencija je prelazni životni period koji se nastavlja na detinjstvo i počinje prvim znacima puberteta, a završava kada osoba dostigne odgovarajući nivo zrelosti i nezavisnosti. Prema svetskim pokazateljima proces biološkog i psihosocijalnog sazrevanja adolescenata produžen je i traje od 15. do 25. godine.

U svakom slučaju, adolescencija je veoma buran period kako za adolescenta, tako i za porodicu i njegovu okolinu. To je period, kada mladi čovek traži sopstveni identitet, neretko može imati česte sukobe sa autoritetima, a razmišlja i o svojoj seksualnoj orijentaciji i sazrevanju seksualnog identiteta. Ujedno je u potrazi za pravom merom u postupku ispunjavanja očekivanja okoline, ali i sopstvenih očekivanja.

Zadatak odvajanja od roditelja je još jedan od izazova, jer porodica često ne zna kako da izađe na kraj sa različitim izazovima sa kojima se sreće u toku ovog razvojnog perioda. Jer adolescencija se ne dešava samo adolescentu, već i čitavoj porodici.

Adolescencija, bunt i autonomija

„Znamo da je za adolescenciju i mladalčko doba bunt česta asocijacija, međutim želimo nekako da dekontaminiramo to uverenje i da ga sagledamo u svetlu korisnosti. Odnosno toga da mlada osoba kroz bunt, kroz konfrontaciju i udaljavanje od stereotipa zapravo daje sebi dozvolu da prođe kroz individuaciju i pronađe sebe,“ kaže psihološkinja i psihoterapeutkinja i NLP trener Maja Pavlov.

Ona dodaje da cilj svakog odrastanja jeste neka vrsta autonomije ili dolazak u slobodu. „U transakcionoj analizi kažemo da mentalno zdravlje čine tri stuba – sposobnost za bliskost, spontanost i svesnost. U tom smislu da biste dostigli autonomiju i afirmisali sva tri stuba, morate da prođete razvojnu fazu u kojoj ćete sebi dozvoliti bunt. Toga moraju biti svesni i roditelji“, kaže naša sagovornica.   

Maja Pavlov: „Da biste dostigli autonomiju i afirmisali sva tri stuba, morate da prođete razvojnu fazu u kojoj ćete sebi dozvoliti bunt. Toga moraju biti svesni i roditelji.“ / Foto: pixabay.com

Psihološka separacija jeste jedno od univerzalnih iskustava adolescenata, koja predstavlja proces oslobađanja zavisnosti od roditelja kao neophodni uslov za izgradnju sopstvenog identiteta i individualnosti, čiji se ishod može pratiti kroz uspešnost adaptacije na brojne promene.

O samoj adolescenciji i tom periodu veoma slikovito govori psiholog i REBT terapeut Vladan Beara.

Govorimo o životnom periodu, kada mnoge iluzije počinju da se ruše. Ako ste odrastali u relativno normalnoj porodici, naravno da će period adolescencije odjednom prikazati slike, koje počinju da se ruše i krune. Više roditelje ne doživljavate onako, kako ste ih doživljavali, sebe ne doživljavate na isti način, pojavljuje se apstraktno mišljenje, postavljate sebi pitanja na koja nemate odgovor. Kao da vam odjednom spadnu dečije naočare, počinjete da vidite jasnije, a to što vidite nikako vam se ne dopada“, kaže Vladan Beara.  

Adolescencija – bescarinska zona

Vreme u kojem živimo je jedinstveno i obeleženo brojnim karakteristikama. Pre svega se to odnosi na brz životni tempo, nedostatak vremena, korišćenje savremene tehnologije, eventualno otuđivanje i slično. Međutim, u kontekstu odrastanja i bunta u periodu adolescencije situaciju u savremenom svetu karakterišu manje-više jednaki parametri, kao i u prošlosti.

„Rekla bih da je to uvek bilo prisutno, više ili manje, u zavisnosti od socijalnog konteksta. Uvek su se generacije razlikovale i nedostajal im je ta iskustvena spona vremena. Mi stariji kao da malo izbrišemo iz sećanja svoju raniju fazu i onda se dešava nedostatak empatije, kritika i nerazumevanje. Zapravo, kod mladog čoveka se dešava izlazak iz detinjstva, ali još uvek ne ulazka u odraslo doba – vi ste u bescarinskoj zoni. Taj period je veoma izazovan, a kod nekih mladih i kritičan“, dodaje Maja Pavlov.

U periodu adolescencije mlad čovek pokušava da shvati šta se oko njega dešava, pokušava da formira svoja uverenja i stavove. Zbog toga istražuje i pokušava sebe da locira u celom sistemu.

„Bunt i depresivnost su zbog svega navedenog logična posledica. Nisu adolescenti buntovni i depresivni zato što su bezobrazni, nego zato što počinju da otkrivaju svet, koji im se ne sviđa. Kako će reagovati je već različito – neko krene da se buni, postane aktivista, ekstremni levičar, dok neko počne da se buni tako, što postane ekstremni desničar. Neko, na žalost, počne da pije i da se drogira, jer mu je lakše podneti ovaj svet kada je omamljen“, dodaje Vladan Beara.

Nisu adolescenti buntovni i depresivni zato što su bezobrazni, nego zato što počinju da otkrivaju svet, koji im se ne sviđa.

Vladan Beara

Brojni problemi mentalnog zdravlja u periodu adolescencije upravo predstavljaju ispoljene simptome borbe adolescenata za separaciju i autonomiju.

Levinov izraz „osoba na margini“ kojim opisuje adolescenta, dobra je ilustracija pozicije koja se mladima pripisuje u ovom periodu, pošto ukazuje na stalno balansiranje između uloge deteta i uloge odraslih. Ono što je sa tačke gledišta adolescenata traganje za smislom i novim vrednostima, eksperimentisanje sa novim ulogama i ciljevima, pokušaj postizanja autonomije, sa tačke gledišta odraslih je bunt, nepoštovanje autoriteta i problematično ponašanje.

„Postoji opasnost da u ovom periodu mladi uđu u kriminal ili počnu da se drogiraju. Međutim, to opet zavisi od rezilijencije. Neko će razviti mehanizme i krenuće dalje, a neko će regresirati u vidu antisocijalnog ponašanja ili u vidu samodestruktivnog ponašanja“, objašnjava Maja Pavlov.

Vremensko-društveni okvir odrastanja adolescenata

U našem društvu primećujemo da mladi ljudi, koji su rođeni godinama posle ratova devedesetih i koji sa tim periodom praktično nemaju ništa zajedničko, pokušavaju da se užive upravo u taj vremensko-društveni okvir. Zato je primetan sličan stil odevanja, sličan rečnik, idoli iskrivljenog sistema vrednosti i slično.

adolescencija
Ono što je sa tačke gledišta adolescenata traganje za smislom i novim vrednostima, eksperimentisanje sa novim ulogama i ciljevima, pokušaj postizanja autonomije, sa tačke gledišta odraslih je bunt, nepoštovanje autoriteta i problematično ponašanje. / Foto: pixabay.com

„Usled nedostatka boljeg vremena u kojem živimo, oni se povezuju sa pređašnjim vremenom, koji im je blizak samo iz priča. Njima je kontekst određene socijalne grupe atraktivan. Oni tako sebi daju na važnosti, tako što se povezuju s tom grupom, koja im je najbliže dostupna na vremenskoj liniji. Dakle, upravo zbog toga što nemaju vremensko-socijalni okvir, koji su obeležile pozitivne vrednosti, oni sežu za onim, što im je najbliže, a to je u ovom smislu period devedesetih godina, porast kriminala, ratovi, inflacija“, kaže Maja Pandurov i dodaje:


Pročitaj i Prevencija narkomanije ili prestani pre nego što počneš…


„Problem je u tome što, prema novim istraživanjima, mladi uopšte nisu buntovni. Ako izuzmemo političke konotacije, oni nemaju protiv čega da se bune i onda se vezuju za pređašnje faze. To deluje iz priče, uveravanja drugih, trendova i oni se identifikuju s tim“, zaključuje naša sagovornica.       

Ukoliko postavimo pitanje zašto je važno mladima dopustiti autonomiju i da iskažu svoje potrebe i neslaganje sa autoritetom, treba samo da promislimo, šta će se desiti ukoliko im to ne dozvolimo.

Bunt koji pokušavamo da gušimo samo jača. Želeo bih da naglasim da roditelji jesu tu da zaštite dete od spoljašnjeg sveta, ali treba i da mu pomognu da on uđe u taj svet. Ako na to gledamo da se dete rodi kao hardver, kroz njegov život se formira softver – sve ono što ono radi, ono što drugi rade prema njemu. Mi živimo u skladu sa tim softverom“, kaže Vladan Beara i zaključuje:

„Jedan indijanski vrač je rekao da najveća nesreća je to što čovek u jednom trenutku svog života zaključi nešto i živi kao da je to jedina istina i ne preispituje više. To je tako i gotovo. Zaključiš da si glup, da si ružan ili najpametniji na svetu i to više ne preispituješ. Jako je važno da roditelji budu podrška detetu i da mu pomognu da odraste u osobu, koja će umeti da živi i kada mame i tate ne bude tu. U boksu, kao i u životu je jedna od najvažnijih lekcija jeste naučiti kako primiti udarac“, zaključuje Vladan Beara.