Da li kultura davanja živi kod nas?

Društvene mreže mogu biti odličan alat za razne stvari – od postavljanja pitanja, davanja saveta, kupovine, pa do putovanja, a za to služe brojne grupe i stranice koje okupljaju veliki broj ljudi koji se na taj način „ispomažu“. Već neko vreme, Novosađanima i Novosađankama jedna od omiljenih fejsbuk grupa je „Just give...Novi Sad“ u kojoj imaju mogućnost da poklone stvari koje im više nisu potrebne, ali i da potražuju, ukoliko im nešto zatreba.

Strahinja Tijanić, jedan od administratora ove stranice, ističe da je grupa nastala slučajno, te da je u početku okupljala prijatelje koji su počeli međusobno da poklanjaju stvari koje im više nisu trebale. Vremenom je grupa počela da raste, priključili su se novi ljudi, a danas ona broji čak 13 hiljada članova, i to uglavnom iz Novog Sada i okolnih mesta. Zbog velikog broja članova i zahtevnog posla oko svakodnevnih objava kojih ima na nekoliko desetina, grupa se drži striktnih pravila i ima određenu strukturu, o čijem sprovođenju vodi računa nekoliko administratora.

Foto: Pixabay

„Smatramo da smo izrasli u zaista značajnu grupu za sve stanovnike Novog Sada, jer se kroz našu grupu dosta ljudi povezalo, upoznalo, a i vratili smo nekima veru u to da ima i dobrih ljudi koji bi nešto nesebično poklonili, bez da bilo šta očekuju za uzvrat. Iako na sebe gledamo kao na posrednike dobra u ljudima, svi smo ponosni na našu grupu i nadamo se da će još dugo da traje“, ističe Strahinja.

Neko voli da pokloni, ali svako voli da dobije

Do sada su posredstvom ove grupe uručeni brojni pokloni, a kako naš sagovornik voli da kaže, poklanja se sve – od igle do lokomotive.

„Imali smo poklanjanje kolača, slatkog od lubenica, računara, krečenja stana, celokupne opreme u stanu… Stvarno je bilo svega, ali ono što je nama najbitnije jeste to da članovi jedni drugima ukazuju poštovanje i to je ono do čega najviše držimo! Moram da priznam da su žene dosta aktivnije, ali su uglavnom to žene koje poklanjaju u ime cele svoje porodice. Dozvolio bih sebi da kažem da su žene generalno aktivnije na društvenim mrežama, te da taj podatak nije čudan.“

Kako članovi u grupi imaju priliku da poklanjaju, tako mogu i da nešto potražuju. A traži se bukvalno sve. Iako nema pravila, saznajemo da su u poslednje vreme veoma aktuelne igračke za decu, ali i stvari koje sakupljaju pasionirani kolekcionari – sličice, igračkice i slično. 

Foto: Pixabay

Da ova onlajn grupa ima dušu, govori činjenica da je do sada napravljeno nekoliko akcija za pomoć ljudima, ali i da se pojedini članovi povremeno angažuju oko prikupljanja stvari i školskog pribora za decu kojoj je to najpotrebnije.


Pričitajte i: Stvar(a)oteka – prva biblioteka stvari u Srbiji


„Mi smo ponosni na sve što je grupa učinila za svoje članove. Ranije smo pravili mnogo više akcija, ali smo naišli na nekoliko zloupotreba i odlučili smo da grupa nema više humanitarni, već samo human karakter. Retko ko je u grupi, a da nema šta da jede ili obuče, tako da su to uglavnom ljudi koji razmenjuju poklone kako bi se osećali dobro jer su usrećili nekoga nečim što njima samo skuplja prašinu“, objašnjava Strahinja Tijanić.

Davanje i solidarnost još uvek nisu u prvom planu

Govoreći o “kulturi davanja” i njenoj zastupljenosti kod nas, sociolog Dušan Ristić ističe da su opšte tendencije da živimo u vremenu u kojem davanje, poklon i solidarnost nisu u “prvom planu” i nemaju dovoljnu promociju.

„To ne znači da ljudi nisu spremni da nešto poklone ili da pomognu. Zato se čini da su inicijative tog tipa, posebno one koje koriste društvene medije, dobrodošle i da mogu da doprinesu da se “kultura davanja” i solidarnost promovišu. To svakako nije dovoljno, iako je potrebno. Pored toga, važno je da se u širem kontekstu – medijski i institucionalno na primer, odnosno “sistemski” podstiču i rešavaju određeni problemi koji uključuju poklanjanje i solidarnost.” 

Pojedini ljudi su, sami po sebi, otvoreniji za probleme drugih, imaju više empatije i dobro se osećaju kada mogu da pomognu i poklone nekome nešto. Njih pokreću različite želje i motivacije, međutim, kako ističe Ristić, potrebno je stvarati i okolnosti u kojima će se očekivati od pojedinca da doprinese zajednici, da pomogne, da iskaže solidarnost – ali takođe i da zajednica pomaže pojedincima kada je to neophodno. On dodaje da je to dugotrajan i kontinuiran proces u okviru kojeg inicijative putem društvenih medija nisu zanemarljive, ali svakako nisu dovoljne.

Jedna od društveno važnih “satisfakcija” je svakako osećaj povezanosti pojedinca sa zajednicom, grupom, društvom. Čin davanja, poklanjanja, solidarnosti i društvene razmene je nešto što istovremeno potvrđuje našu društvenost, naše učešće u životu zajednice i što zajednicu i društvo, razvija i osnažuje.”

Filantropija i altruizam kao osnova za bolje društvo

Sociolog Dušan Ristić naglašava da je pojedinac motivisaniji ukoliko ga na davanje podstiče okolina, ukoliko je to nešto što se pozitivno vrednuje i “nagrađuje”. Prema njegovim rečima, filantropija i altruizam su na neki način blisko povezani, jer u slučaju filantropije – koja se uvek nekako iskazuje, altruizam predstavlja (ili treba da predstavlja) osnovu. Altruizam i briga za drugoga u osnovi je različitih oblika poklanjanja, podsticanja i solidarnosti.

Administrator fejsbuk grupe „Just give…Novi Sad“ Strahinja Tijanić smatra da poklanjanje ima mnogo benefita po blagostanje čoveka.

„Kroz istoriju je to bilo tako, da onaj ko poklanja oseća se ispunjeno jer čini nešto dobro, dok osoba koja prima poklon oseća zahvalnost i potrebu da nastavi taj magični krug, što dalje doprinosi samo dobro. Ovo nije nešto što smo mi osmislili, već se taj koncept širi i kroz mnoge religije, motivacione knjige i kulture.“ 

U Srbiji je prošle godine ustanovljen Nacionalni dan davanja, na inicijativu Srpskog filantropskog foruma, a on se obeležava 9. oktobra, na dan rođenja Mihajla Pupina, velikog srpskog inovatora i filantropa. Ideja je da se obeležavanjem Nacionalnog dana davanja obnovi kultura davanja i oživi bogata filantropska tradicija našeg društva.

Kultura darivanja / Foto: Pixabay

Držeći se humanističkih stavova da su ljudi po prirodi dobri, on na kraju dodaje da su mnogi tu dobrotu možda zaboravili, da su zaboravili koliko je taj osećaj lep i čist, te da je jedna od svrha ove grupe da ih podseti na to, kako bi oni dalje nastavili da šire sreću i dobrotu barem kroz poklone.

Kada poklanjamo neku stvar, mi poklanjamo i svoju pažnju, vreme i razumevanje, a to je mnogo više od materijalnog. Upravo je u tome sva lepota davanja.