Artur: Da bi opstao, moraš biti buntovnik

Artur je mladi bend iz Segedina koji je u Srbiji nastupao četiri puta u proteklih godinu dana, a poslednji nastup imali su na ovogodišnjem Gradić festu, u okviru pratećeg programa, te ne čudi ukoliko je mnogim posetiocima njihova svirka promakla. Iz tog razloga, MultiRadio razgovarao je sa članovima benda o procesu nastanka pesama, andergraund sceni i jezičkim barijerama.

Često se predstavljaju kao alt-rok bend sačinjen od četiri nenametljiva momka, i taj opis je u najmanju ruku skroman. Njihov zvuk je kompleksan i slojevit, i radije bi se mogao opisati kao progresivan, u rangu mladog Stevena Wilsona, dok takozvanom “nenametljivošću” uspevaju, ne samo da privuku publiku koja do tad nije čula za njih, već i da nastup do kraja posmatraju poluotvorenih usana.

To što sviramo zajedno nas transformiše, stoga nećete nužno videti našu skromnu stranu kad posetite našu svirku. Takođe, pomenuti opis referiše i na naš štreberski pristup muzici, mi pripadamo onoj grupi ljudi koja svakodnevno traga za novom muzikom i prelazi stotine kilometara zbog benda za koji niko nije čuo“, kažu članovi benda Artur.

Iz njihove perspektive, privlačenje pažnje slušalaca sastoji se od dva nivoa:

Prvo, neophodno je da privučemo pažnju jedan drugom. Reč je o specifičnom momentu tokom improvizacije kada se sva četvorica nasmejemo i pomislimo – Da, to je kvalitet koji želimo da postignemo. Drugi nivo je kada imamo dovoljno sreće da publika shvati naš koncept, kao što je bio slučaj u Novom Sadu, to nas tera da damo sve od sebe. I to se ne dešava uvek, tako da nam je drago što ste nas ugostili!

Ipak, veliki deo publike nije razumeo ni reč onoga o čemu su pevali, a upravo su tekstovi presudni za razumevanje specifičnosti ovog benda. Razmišljajući o utisku koji ostavljaju na one koji ne govore mađarski jezik, članovi Artura kažu da to jeste nezgodna situacija, ali da takva barijera ne bi trebalo da postoji među ljubiteljima muzike:

Smatramo da je prozodija našeg jezika prijatna za uho, to je najbolje što možemo da ponudimo stranom slušaocu na prvoj svirci. Kada ponovo preslušaš našu muziku i prevedeš tekst, možeš pronaći dodatno značenje, ali nadamo se i da naša muzika može da stoji sama za sebe. Osim toga, pokušavamo da komuniciramo sa internacionalnom publikom putem društvenih mreža, kao što je Instagram.

Iako mnogi mladi bendovi biraju da pevaju na engleskom – s jedne strane pod uticajem muzike koju slušaju, a sa druge da bi bili dostupniji globalnoj publici – Artur je odlučio da peva na maternjem, što ima i prednosti i mane.

Pokušavamo da izrazimo i složene poruke i formalnu estetiku u tekstovima, a najviše šanse za to imamo ako odaberemo dovoljno kompleksan jezik. Srećom, mađarski je jedan od najkomplikovanijih na svetu, pa zašto da ga ne iskoristimo?“, kažu Arturovci.

O tome najbolje svedoči pesma Költőkirály/Kralj pesnik, koja zapravo verbalizuje umeće tekstopisca. Na sva tri albuma, tekstovi imaju oblik sećanja, vrlo subjektivnih, fragmentarnih i iskrivljenih, kako bi zvučali lepše ili sačuvali samopoštovanje; gotovo kao da reditelj opisuje kako je zamislio scenu.

Drago nam je da si odabrala baš tu pesmu, to je naš omiljeni tekst. Pomenuli smo štreberski pristup muzici, koji vodi i do drugih grana umetnosti, povezanih dobrim ukusom. Neka od imena koja su bitno uticala na nas jesu: Thom Yorke, David Bowie, Nick Cave, David Byrne, Joshua Homme, Josh Tillmann, PJ Harvey, Beck, Jack White, Jonny Greenwood, C Duncan, Daniel Rossen, Jonathan Bree, St. Vincent, Kiev, The National, Rival Consoles, Four Tet, László Kollár-Klemencz, zatim reditelji Paul Thomas Anderson, Luca Guadagnino, Denis Villeneuve, Jim Jarmusch, Spike Jonze, Michel Gondry, Taika Waititi, Wes Anderson, The Coen Brothers, i pisci András Cserna-Szabó, Murakami Haruki, Milan Kundera, Nick Hornby artist: Stanley Donwood, Edward Hopper, Lorenzo Bernini…

U pesmi Költőkirály se ponavljaju stihovi iz uvodne numere sa prvog albuma, što sugeriše da su od posebne važnosti za bend:

“Imaš sokolovo oko. Prvobitna verzija bila je napisana za pesmu Rossz Társaság/Loše društvo, ali je harmonija bila izuzetno teška za pevanje kada smo ostavili samo taj mantrični središnji deo. Koji mesec kasnije, Dénes je počeo da peva tekst od te četiri note na sintu, a mi smo se pridružili. Za sat vremena, 90 odsto pesme Költőkirály bilo je završeno.

Pored Kralja pesnika, binu ravnopravno dele još trojica članova, od kojih svaki vlada svojim svetom, dopuštajući nesmetano onom drugom da postoji. Do takve harmonije i sinhronizacije došlo je zahvaljujući tome što mnogo vremena provode zajedno van scene i što se poznaju od osnovne škole, ali takođe imaju i tajnu koja im pomaže na koncertima.

Ako iskreno govorimo o ovom nastupu, pokušali smo da zauzmemo što manje prostora, ali istina je da na koncertima često menjamo mesta. To je zato što, tokom pravljenja pesama, uvek tretiramo setup kao igralište. Uvek nam je cilj da probamo nešto novo i dostignemo zvuk koji najbolje predstavlja određenu pesmu. Možeš da zamisliš koliko je onda teško integrisati nove pesme u set!“, kažu moji sagovornici.

Jedan od kritičara opisao je njihovu muziku kao Tenzičnu – kompozicija nagazi na kočnicu i pusti da se ritam izgubi u zenitu. Oni svoj zvuk, pak, doživljavaju drugačije.

“Proces pravljenja muzike bazira se na improvizaciji, kostur pesme dolazi niotkuda, i to nam je mnogo važno. Imamo sreće što vežbamo u Gribedli studiju u Segedinu, jer je Dénes tamo glavni inženjer zvuka. Dakle, osim džeminga, imamo prilike da dosta eksperimentišemo sa zvukom. Volimo da pravimo melodičnu muziku, ali i da iznenadimo publiku varijacijama u kompoziciji ili atonalnim delovima“, objašnjavaju muzičari iz Mađarske.

U okviru pomenutog Gradić festa, najavljeni su kao predstavnici savremene mađarske muzičke scene. Prema njihovim rečima, taj prostor iznutra izgleda haotično:

Uspeh i kvalitet muzike su u našoj državi dve odvojene stvari, a to da li ćeš dobiti priliku zavisi od toga koliki si diplomata, što nema nikakve veze sa umetnošću. Nažalost, ovaj stav utiče i na andergraund, i mislimo da je jedini način da budeš neka vrsta buntovnika kako bi sačuvao svoju originalnost.

Nije im promakla ni srpska muzička scena, a kao omiljene izvođače navode Repetitor, Tapan, Bitef smrti, Slonz, Anne Marie i druge.

Na Gradiću su izveli jednu od neobjavljenih pesama, i najavljuju da je njihov prvi LP skoro gotov:

Letos smo proveli nedelju dana u severnom delu zemlje, na Bükk planini, kako bismo zaokružili album u opuštenom okruženju. Narednih meseci finalizujemo pesme.

Iako trenutno nemaju u planu da ponovo posete Novi Sad, naglašavaju da je strast i osvešćenost publike bolja od većine nastupa koje imaju u rodnom gradu, te da zato nikada neće odbiti poziv za svirku u Srbiji.