[AUDIO] Bicikl Zorana Zivlaka – i ceo svet je njegov

„U Africi sam bio napadnut, oduzeli su mi prednju torbicu u kojoj mi stoje dokumeta, u Ekvadoru kod grada Otavelo, kada nisam mogao da pronađem smeštaj za noćenje, skupili su se oko mene ljudi kako bi mi pomogli i pronašli rešenje, da bi me jedna žena pozvala kod sebe, a u Kini se problem sa biciklom jako brzo rešava“, objašnjava Zoran Zivlak,  po profesiji geograf, vokaciji sportista, a interesantan po bickilističkim trasama kojim je obišao sve kontinente osim Antarktika.

Zivlak kaže kako ne vija kilometre, ne računa površine koje je posetio, ne broji države, a kaže i kako to može da bude interesantni detalj sakupljanja pečata u pasošu, no ipak dodaje da je dužinu ekvatora već obišao te da se nada i drugom krugu.

Povodom promocije svog novog putovanja od Novog Sada do Tokija u Japanu na Olimpijske igre 2020. godine, u Fotografskom klubu Vojvodine prikazao je zainteresovanoj publici svoj dokumentarni putopis sa ciklotrase koju je prešao 2017. godine, od Meksika do Paname.

Počeci cikloavantura

„Bicikl je nešto što volim od malih nogu i koristeći ga toliko godina mislim da sam se srodio sa njim, a mislim da je najbolje prevozno sredstvo za osvajanje i upijanje prostora. Bilo bi pogrešno reći da nije naporno, ali kada idete na ovako nešto atraktivno, neobično, nesvakodnevno u vama navire nešto, niste možda ni sami svesni šta sve, neki bi to nazvali adrenalinom. To vam drži zdravlje, pažnju, snagu i kondiciju, a da niste, u stvari, ni svesni koliko toga možete da postignete“, objašnjava Zivlak dodajući da na svojim putovanjima u proseku dnevno prođe oko 100 kilometara, jer tako može ne samo da prođe kroz prostor već i da doživi sve njegove čari.

Zoran Zivlak je jedan od osnivača novosadskog triatlon kluba “Dynamic”, a putovanja po kontinentima je započeo 2008. godine i kako kaže zagrebao je po malo od svakog kontinenta.

„Ceo svet je malo ambiciozno obići. Zagrebao sam kopno svih kontinenata i bio u mnogim državama. Brojim, zabrojao sam se, pa sam i prestao da brojim. Ne znam tačno u koliko sam bio država. Problem pri brojanju država što sam bio uglavnom u velikim državama i onda tu ne dobijate na brojkama. Bio sam u Rusiji, Kini, srednjeameričkim državama, Brazilu, dakle svim najvećim državama. Naprimer, sve zemlje u Africi u kojima sam bio – biciklom sam prošao kroz istočnu Afriku, to je svega pet ili šest država koje su ogromne po svojem prostranstvu, a čitava Afrika ih ima 52 – tako da sam prošao kroz pola Afrike obilazeći samo par država. Ali to je interesantno jedino iz onog detalja skupljanja pečata i problema sa vizama“, objašnjava brojke i prostranstva Zivlak.

Od 11 putovanja ispedalirao je i Sjedninjene američke države, Australiju, Indiju, Rusiju, Kinu, Južnu Ameriku, Afriku,  pojedina putešestvija su bila povezana i sa sportom, te njegovim putovanjima na Olimpijske igre ili Svetska prvenstva u fudbalu i triatlonu.

„Putovanja su bila do 10 hiljada kilometara“, ugrubo računa, „pa 11 putovanja“, te zaključuje kako je oko ekvatora sigurno prošao. Kaže postoji dnevnik u kojem je sve zapisano detaljno, ali nikada nije sve zajedno izračunao.

Kada je u pitanju još jedna vrsta brojki – a to su finansije, Zivlak objašnjava kako su njegove cikloavanture niskobudžetna putovanja, jer ima dana kada ne potroši ni jedan dinar. Kako je pojasnio, trudi se da prespava ili u motelima, ili u svom šatoru, ali najviše voli biciklističku mrežu „Warm shower“, u kojoj su povezani biciklisti i biciklistički entuzijasti te putnicima na biciklovima nude besplatni smeštaj. Zivlak naglašava još jednu dobru stranu ove organizacije: druženjem sa lokalnim građanima pomaže mu kako bi više saznao o lokalitetu u kom se nalazi.  Ponekad na dan potroši malo više, a to je uglavnom kada treba da plati ulaznicu na pojedine atrakcije, bez kojih ne bi „osvojio mesto“ ako ih ne bi i obišao.

Pripreme za put – „sednem pa vozim“

Svakako, objašnjava Zivlak, pri istraživanju lokaliteta pomažu mu i lokalni ljudi koji žive u mestima koje „osvoji“.

Svako njegovo putovanje je posebno i neuobičajeno. Kaže kako ne može da izdvoji ni jedno jer su mu sva interesantna, a za svako poslednje putovanje misli kako mu je to bilo i najbolje, te komentariše da je to moguće upravo zato što je sveže. Kaže i kako svaka država i kontinent imaju svoju čar, ali Južnu Ameriku, odnosno latinski svet i Kinu izdvaja jer „se tu oseća najprijatnije“.

Nove Olimpijske ige = novo cikloputovanje

„Kada sam 2009. godine prvi put kretao u Australiju, želeo sam da se spremim. Otvaram, gledam, klikćem, uveličavam, gugl ovaj, gugl onaj, svaki kilometar puta – na kraju me je zabolela glava. Idem, sednem, pa vozim. Šta bude trebalo pitaću. Kada se pripremam pogledam klimu da ne krenem kada je monsunsko vreme ili velike hladnoće, a svakako sa sobom, pogotovo na putovanja koja su dugačka i gde prolazim kroz različita klimatska podneblja, nosim i zimsku opremu“.

Zoran Zivlak ne miruje te već sada najavljuje, a krajem leta i kreće na put na Olimpijske igre u Tokio koje će biti organizovane 2020. godine.

„Daleko je Japan. To je naš evroazijski kontinent, ali skroz na drugom kraju. Evropa je malo poluostrvo i treba neke velike zemlje proći. Tu su i vize, kojih mi treba sedam, kako bih mogao da dođem do Japana, a moram i dobro vremenski da isplaniram putovanja u smislu klima, kako bih izbegao najhladnije periode ali i periode monsuna u Indiji i Indokini“.

Zivlak se šali i kako će na kraju putovanja, odnosno evroazijskog kontinetna brodom morati do Japanskog ostrva, „jedino ako Japanci pre toga ne izgrade neki tunel“.

Novosadski triatlonac kaže da na svakom putovanju pronađe i „naše ljude“ iz Srbije sa kojima popriča, a često njihova iskustva života u stranoj zemlji i zabeleži za svoje dokumentarne putopise.

Zoran Zivlak je sa svojim bicikom osvojio veoma interesantne predele, a ispričati sve njegove priče u jednom tekstu je nemoguće. Ukoliko ste zaintrigirani, njegove putopisne priče možete pročitati na blogu, a dokumetnarne putopise pogledati na YouTube kanalu.