[AUDIO] Blink, blink i zbogom zdravom ukusu

Veliki razvoj masmedija: jutjuberi, talent šouvovi, gomila velikih izdavačkih kuća koje jure profit, na hiljade knjiga, informacija – nalazimo se u svetu prekomerne produkcije, kako informacija, tako i „umetničkih dela“. Ali šta je zapravo umetničko delo? Gde je granica između klasike, tradicije, eksperimenta i kiča? Šta je ono što razdvaja kvalitet od šljašteće površnosti?

Vraćanje na korene

Kič je grana estetike, a prema rečima profesora na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i gostujućeg profesora na novosadskoj Akademiji umetnosti na predmetu estetika,  Draganu Proletu, estetika je isprva bila teorija čulnosti, jer potiče od grčke reči za čulnost. Bavila se upravo tim pojmovima – šta je to što naša čula mogu da shvate, čemu nas čulnost uči. Estetika u 18. veku postaje teorija umetnosti – šta je umetnost, šta je umetničko delo i šta je iskustvo umetnosti. A estetika svakidašnjice, tvrdi Prole, je nešto novo.

„Vi svakidašnjicu nemate u 16. ili 18. veku. Ona nastaje sa nastankom velegrada i modernosti. Modernost je ideologija progresa i ideologije individualizacije. Da svako od nas treba da razvije sebe i da napreduje.“ Što može da bude i paradoks, s obzirom na to da, kako tvrdi estetičar Prole, formiranjem milionskih velegrada ljudi su shvatili da neobično liče jedni na druge, da su im životi neobično banalni i patološki.

„Sve te pokrete koje imamo danas, hipsterski, nudistički, vegetarijanski, vraćanje u prirodu… sve su to reformski pokreti, reakcije na patologiju modernista“, tvrdi akademski profesor. Pojam svakidašnjice je svakako uvid da nešto ne funkcioniše, da ne ide kako treba i da nešto treba promeniti. „Treba promeniti svoj život. Ne svet oko sebe, ne ideologiju, ili vođu, ili partiju nego svoj život“,  dalje objašnjava Prole.

Selidba sa intelektualnog na fizičko

„Ja nikada nisam imao na filozofiji u grupi od 30 studenata, četiri momka koji su ekstremno fit u smislu mišićne mase. Filozofiju su uvek upisivali čupavi zamišljeni likovi koji su puno čitali, bili izbledeli, puno pušili, bili mršavi, ispijeni. A vi sada ako uđete u učionicu – kao da ste došli na DIF. To je deo mlađih generacija. Deo njihovog koda bez obzira na to šta ih zanima“, nastavlja da objašnjava profesor estetike pokret koji je po njegovim rečima u zamahu, a to je bio-politika.

Kako tvrdi profesor Prole, telesno vežbanje i vitalizacija čoveka je strana koja će doneti zanimljive rezultate u budućnosti. Jer, vreme koje se nekada ulagalo u čitnaje knjiga, razgovore i odlazak u pozorište, danas se ulaže u teretane i na mestima gde razvijamo svoje telo. Dobijamo telo ali gubimo nešto drugo. „Ko zna šta nas čeka za nekoliko generacija”, odgovara profesor.

Gipsani lavovi, sida koja se leči, ljubići i „pre, pre, pre“

Pitali smo Novosađane šta je to kič i šta je prvo što im padne na pamet na pomen ovog pojma:

Jovana (27): Kič je sve što prevazilazi neke moralne okvire, u smislu estrade, politike, sve što je nakaradno, što nije lepo za oko – nešto što je preterano, prešareno, nakinđureno.

Jovan (26): Splavovi.

Jovan (17): Kič je nešto preterano, nešto van umerenog, nešto što sija, šljašti…

Vladimir (30): Grand.

Mina (23): Sve što je prenaglašeno, presjajno. Mogu primer dati? Grand, centar Novog Sada okićen za Novu Godinu.

„Kič je primer kako je sam pojam estetike pretpeo jedno iskustvo kiča“, objašnjava profesor estetike Dragan Prole i dodaje novi aspekt estetici i kiču:

„Naime, kada pogledate šta je estetika po svom pojmu, ili teorija čulnosti ili teorija umetnosti, i kada odete na trafiku videćete časopis koji se zove „Estetika“, a on se bavi korektivnom medicinom – dakle, hoćete nos da vam bude veći, ili ako imate veliki nos da vam ga skrate ili grudi naprave veće. To je estetika. Dakle to nema veze sa estetikom. Ali nije tu kraj. Onda imate jedan salon za negu tela u Novom Sadu koji se zove „Estetika“.  A vrhunac je jedan mlin. Kada idete od Šapca prema Valjevu postoji jedan žuti fenomenalni veliki mlin koji se zove „Estetika“. Mlin. Ko ima taj mlin – prosto mu je dobro zvučalo. To je kič. Kada se pojam seli tamo gde mu nije mesto.“

Kič je, kada se pojam seli tamo, gde mu nije mesto.

Dragan Prole

Kič nastaje od nemačke reči „ver kitchen“ i pojavljuje se u periodu koji se zove bidermajer (period prelaska sa 19. na 20. vek). Tada je bilo popularno ono što je i danas, a to je stari nameštaj. Međutim, to nije svako mogao da sebi priušti pa je postalo popularno praviti novi nameštaj da izgleda kao stari.

Profesor estetike Dragan Prole secira primer:

„Lažu me da vreme leči sve, možda sidu i tumore, al’ nju nikad ne. Šta je kič? To je pesma Dina Merlina iz 1988. godine koja je jedna od prvih koja unosi glupost i svesno to radi da napravi efekat. Sida i tumori su neuporedivi sa nekim ličnim emotivnim stavom. Jedna vrsta preterivanja, opet zamena identiteta. Možda će vreme izlečiti sidu ili tumore ali neće moj osećaj prema njoj. Šta je tu kič? Poređenje neuporedivog i jedna vrsta pravljenja efekta iz tog lošeg poređenja. Umetnost voli tu igru uporedivog i neuporedivog,  ali ovde nastaje to trenje koje je neprihvatljivo.

Logično, nameće se pitanje šta je kič danas? Kako znamo da je nešto kič, te kako možemo da to tvrdimo. Kako neko ima pravo da kaže da je nešto kič, stoga i manje kvalitetno, a ne nešto drugo. Dragan Prole to objašnjava sa Teletabisima.

„Teletabisi su program napravljen za decu koja su imala neku ometenost.  Oni su spori, jer deca sa smetnjama imaju drugačiju pažnju. Trebalo im je neke stvari i ponoviti, po tome su Teletabisi bili i posebni. I oni su doživeli planetarni uspeh kod zdrave dece. Kako to da objasnimo? Zašto se neke glupave serije ljudima toliko dopadaju? Mogući razlog za to je da onaj ko uživa u tome, doživljava u nekom nesvesnom nivou osećaj vlastite superiornosti u odnosu na to. „Pa ovi su toliko glupi ili toliko nesrećni – ja sam bolji od toga““.

Nije sve(t) tako kič

Kada se uzme u obzir literatura, nije samo „Estetika“ magazin kič. Za mnoge strastvene čitaoce kič je i „laka“ literatura koja se prodaje na trafikama. Klaudija Slepčev, bibiotekar – informator u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu, kaže da iako u vreme kada je sve instant, te kada ljudi nemaju vremena i živaca za obimno intelektualno angažovanje, postoje ljudi koji traže klasike, pogotovo nobelovce ili pisce koji su dobili literaturne nagrade.

„Podjednako su iznajmljeni i klasici, ali i popularna psihologija, epska, istorijska literatura kao i ljubavni i krimi romani. Ljudi često traže nešto za opuštanje, ali klasici, pogotovo posle ekranizacije su veoma popularni.“

Konzument može da dođe do kvalitetnog sadržaja jedino izborom. Ukoliko vi tražite i babe i žabe, to ćete i dobiti. Dobijate to što tražite sa „user friendly“ tehnologijama.

Dragan Prole

Na kraju, sa pojavom interneta zaista nastaje ekspanzija sadržaja, ali takođe, i izbor istih postaje dostupniji. „Konzument može da dođe do kvalitetnog sadržaja jedino izborom. Taj izbor može da bude slučajan, proizvoljan, a može da bude i potpuna posledica njegovih prethodnih potraga. Znamo da YouTube funkcioniše na osnovu onog što ste predhodno tražili. On uvek ubaci i nešto novo, tako sam ja našao neke jako dobre stvari, shodno oblastima koje sam do sada pratio. Ukoliko vi tražite i babe i žabe to ćete i dobiti. Dobijate to što tražite sa „user friendly“ tehnologijama“, zaključuje estetičar Dragan Prole.

U savremenom dobu sve vrste sadržaja su se rasplinule, a svako po svom ukusu može da pronađe ono što mu prija. Sa većom dostupnošću lakše nailazimo i na proizvode koji su kvalitetni, ali i one koji su kič. Svakako, to ne treba da nas obeshrabri, jer je na kraju izbor upravo na nama.