BeFem kreirao Feminističku medijsku deklaraciju

Stereotipi, predrasude, seksizam, mizoginija, govor mržnje i senzacionalističko izveštavanje svakodnevna je pojava na medijskom nebu Srbije, pa je u cilju preuzimanja aktivnih koraka ka rodno osetljivijem medijskom izveštavanju nastala Feministička medijska deklaracija, koju je feministički kulturni centar BeFem kreirao zajedno sa mrežom saradnica novinarki, urednica, aktivistkinja ženskih organizacija i stručnjakinja iz oblasti medija.

BeFem Foto: Sara Kecman
BeFem – Predstavljanje Feminističke medijske deklaracije
Foto: Sara Kecman

S obzirom na to da BeFem godinama unazad radi na unapređenju vidljivosti žena u medijima i uticaju na kreatore medijskih politika da preuzmu odgovornost u ostvarenju rodne ravnopravnosti i ženskih prava, Feministička medijska deklaracija je tu da na jednom mestu objedini nove politike ka rodno osetljivom izveštavanju.

Promocija deklaracije održana je u sredu, 27. aprila u Bulevar books-u u Novom Sadu, a njoj su prisustvovale novinarke sa lokala, kao i aktivistkinje iz ženskih organizacija.

Ženskoj borbi nikad kraja

Mnogo je prepreka da etički principi i modeli izveštavanja budu standard za sve, a Jelena Višnjić, jedna od osnivačica BeFem-a, ističe da je čitav niz zakona i set strategija koje Srbija donosi već godinama jedan kozmetički neučinkovit dodatak državi koja je sama po sebi neučinkovita.

„Svi ti zakoni nisu garancija nikakvih prava. Sa druge strane, tu je jedna vrsta uredničke politike koja je uvek refleksija onoga što je državna politika. Meni se čini da je ono što je slika žene u medijima uvek slika koju strukture moći proizvode, a ne ono što je realno stanje na terenu. Kada mapirate medijske sadržaje vama je jasno da se ono što je ženski identitet konstruiše između dva identiteta, a to je mrtvo prebijeno telo ili hiperseksualizovano telo, dok je celi jedan set ženskih identiteta potpuno nevidljiv.“

Jelena Višnjić

Ona se osvrnula na Biro jednakost, koji predstavlja BeFem-ovu bazu stručnjakinja i aktivistkinja koje su pozvane da govore na različite teme, a koji je nastao kao praktičan alat medijima i svima onima koji žele da pokažu da zastupaju rodnu ravnopravnost i daju prostor i ženskim glasovima.

“Ono što nama ostaje jesu savezništva sa novinarkama. Čini mi se da baš novinarke imaju snage da progovore o temema o kojima ne govore njihove muške kolege, a koje se direktno reflektuju na živote i žena, i muškaraca.“

BeFem Foto: Sara Kecman
BeFem – Predstavljanje Feminističke medijske deklaracije
Foto: Sara Kecman

Aktivna žena – aktivna zajednica

BeFem kroz svoje programe i medijske produkcije pokušava da promeni medijske prakse kako bi izveštavanje bilo što više rodno osetljivo, a poseban akcenat je stavljen na predstavljanje aktivnih žena u lokalnim zajednicama kroz program „Aktivna žena, aktivna zajednica”. Kroz kratke feminističke dokumentarce predstavljaju se aktivne žene Severnobačkog i Zlatiborskog okruga i ženske inicijative koje menjaju lokalnu zajednicu.

Tako je na predstavljanju Feminističke medijske deklaracije prikazan i kratak film o aktivnim ženama Subotice, a Milica Batričević iz BeFem-a je tom prilikom kazala kako ovaj program podrazumeva odlazak u manje sredine i umrežavanje sa tim ženama, te podizanje njihove vidljivosti.

“Ono što je nama važno kada pričamo o aktivizmu, to je da govorimo o uslovima u kojima se aktivizam stvara. Žene koje rade u lokalnim zajednicama rade pre svega bez bilo kakve finansijske podrške, infrastrukturne podrške, ali i podrške zajednice. Kada žena u manjoj sredini krene da se bavi aktivizmom, tu su uglavnom reakcije – šta se sada ona buni?“

Milica Batričević

„To su žene na selu sa pravima na grad. Njihova borba je velika i ona sa jedne strane govori o upornosti i o želji da se zajednica promeni, ali govori i o tome da nevladine organizacije i ženske organizacije često rade ono što je posao države. Država je ta koja treba da mapira sve potrebe neke zajednice.“

Foto: Sara Kecman
BeFem – Predstavljanje Feminističke medijske deklaracije
Foto: Sara Kecman

Ka većoj vidljivosti žena u medijima

O Feminističkoj medijskoj deklaraciji govorila je Smiljana Milinkov, profesorka na katedri za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i jedna od autorki ovog dokumenta. Ona je izrazila nadu da će deklaracija dopreti do svih onih do kojih bi trebalo da dođe i da će se ozbiljno shvatiti, jer počiva na svemu onome što su ključna etička i profesionalna novinarska pravila.

“Ono što je ovde dodatno naglašeno jeste posebna osetljivost i senzibilnost prema temama koje su važne za promovisanje rodne ravnopravnosti s jedne strane, a sa druge strane posebna osetljivost prema marginalizovanim grupama. Važno je da se skrene pažnja i novinarkama i novinarima ka onim segmentima kojima bi trebali dodatno da se pozabave i da se potrude da zaista dođe do primene rodne ravnopravnosti. Nekako se tema rodne ravnopravnosti u medijima i dalje doživljava kao okej ako je nešto aktuelno, ali veoma izostaje medijska inicijativa i da mediji prepoznaju šta zaista znači rodna ravnopravnost.“

Smiljana Milinkov

Kako je zaključeno na promociji Feminističke medijske deklaracije, novinarke na lokalu pokazuju visok stepen profesionalizma i hrabrosti, mnogo više nego kolege i koleginice iz većih mesta i gradova.

Ovaj tekst je nastao kao deo aktivnosti projekta »Nije šala” koji realizuju SOS ženski centar i MultiRadio u okviru programa »Mladi i mediji za demokratski razvoj – MAY4DD«, koji Beogradska otvorena škola (BOŠ) sprovodi uz podršku Švedske, na osnovu ugovora između Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida) i BOŠa.