Bojana Bokić, biolog: Nema istraživanja bez odlaska u prirodu

Kako ljubav prema biljkama, prirodi i živom svetu pretočiti u životnu profesiju? Kako  spojiti rad u laboratoriji i na terenu, a usput i uživati u svom poslu? Ako vas botanika bar malo interesuje, na pravom ste mestu, jer je gošća „Žene u nauci“ doktorka bioloških nauka Bojana Bokić, docentkinja na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Bojana Bokić
Bojana Bokić (foto: privatna arhiva)

Na samom početku našeg razgovora Bojana ističe kako je njena ljubav prema biljkama potekla iz porodice, u kojoj je odgajana da voli sav živi svet.

„Nije mi nikada padalo teško da radim bilo šta sa mamom i tatom, da u osnovnoj školi sakupljam herbarijum, bilo mi je to interesantno i čak sam, što sama, što sa porodicom, šetala selom, tražila biljke, sakupljala ih i presovala. Biologiju sam na fakultetu upisala možda najviše zbog virusa, međutim, kako sam otišla na prvu terensku nastavu, upoznala profesore sa kojima i danas radim, zaljubila sam se u prirodu, botaniku, biljke i način na koji mogu da im posvetim svoje vreme i da ih istražujem.“, objašnjava ona.

Uža naučna oblast naše sagovornice je botanika. Pored toga, bavi se floristikom, proučavanjem flore u Srbiji i regionu, kao i taksonomijom biljaka gde je, koristeći različite morfološke metode, pokušala da sazna nešto više o kritičnim, odnosno problematičnim rodovima na Balkanskom poluostrvu i Panonskoj niziji, a taj rod bio je rod menta, odnosno nana. U svom radu, Bojana sprovodi kako laboratorijska, tako i terenska istraživanja, a svaki od njih ima svoje čari i prednosti.

„Svakako je teren nešto što je samo po sebi sjajno i možda mnogo bolje u odnosu na laboratorijski posao, jer dok radite sakupljate materijal ili nešto direktno merite na terenu, a retki imaju priliku da na taj način rade svoj posao. Ali ono što je suštinski važno i značajno jeste sama obrada materijala u laboratoriji jer tu zaista radite posao, upisujete brojeve, protokole, fotografišete karaktere koje ste odabrali, merite, zatim kasnije statistički obrađujete i pravite završnicu vašeg istraživanja. Tako da bez laboratorije nema posla, ali neko ko se bavi taksonomijom neke grupe ili floristikom, ne može da zamisli istraživanje bez odlaska u prirodu, odnosno na teren.“

Bojana Bokić

Kao neko ko predaje na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, za Bojanu ova mogućnost prenošenja znanja i iskustva predstavlja veliko zadovoljstvo i sreću.

„I sama znam koliko je meni značilo da imam dobre predavače, dobre asistente i profesore, tako da zaista ne znam šta može više da me ispuni od toga da student bude uspešan, da završi fakultet na vreme, da se sutra zaposli u svojoj oblasti i da radi u struci. Ono zbog čega sam veoma srećna jeste činjenica da studenti sve češće odlaze na doktorske studije, usavršavaju se na prestižnim fakultetima i univerzitetima kako u Evropi, tako i u svetu.“

Posao biologa zahteva konstantan istraživački i naučni rad, a Bojana je trenutno okupirana sa nekoliko značajnih projekata. Jedan od njih je kartiranje strogo zaštićenih, zaštićenih, retkih i potencijalno retkih biljnih vrsta u Republici Srbiji, sa ciljem prikupljanja što više podataka sa odabranih područja koja biološki, odnosno botanički nisu dovoljno istražena ili su istražena u manjoj meri.

Bojana Bokić
Bojana Bokić (foto: privatna arhiva)

„Područja koja smo mi obrađivali i na kojima smo tražili neke vrste sa unapred definisanog spiska jesu planina Devica, Milevska planina, Svrljiške planine i Besna kobila. Pored toga, već neko vreme se bavimo medonosnim biljkama na području Crne Gore. Sakupljali smo podatke o tome gde te biljke žive, koliko ih ima na određenom području, uglavom je to bilo na nekim mestima gde postoje košnice, pa smo hteli da vidimo koje to biljne vrste i u kojoj meri pčele posećuju, da li je to možda zbog polena ili  zbog nektara. Analiziraćemo i prisustvo polena u medu koji smo sakupili i biće lepi rezultati u vidu publikacije i onlajn baze koja će biti dostupna pre svega ljudima koji se bave pčelarstvom na području Crne Gore, a verujem i svima ostalima.“ rekla je Bojana Bokić.

Kao svoj najveći profesionalni uspeh Bojana ističe saznanje da su studenti kojima je ona predavala postali uspešniji od nje, zatim završetak doktorskih studija i doktorske disertacije, kao i organizaciju Balkanskog botaničkog kongresa 2018. godine, koji je u Novom Sadu okupio više od 400 botaničara iz Srbije, regiona i pojedinih evropskih država.

„Krajnji cilj u karijeri mi je da dam odgovore na pitanja koja sam postavila, da maksimalno iskoristim svoje mogućnosti, da uvek budem u naučnom trendu, da se konstantno usavršavam, ali sigurno i da dam neka nova pitanja u nauci, jer mislim da je to najvažnije. Želja mi je i da unapredim postojeće stanje, da to ne bude kao kada sam ja počinjala, nego da svakako bude bolje za ljude koji dolaze.“

Iako biologija kao nauka jeste dominantno ženska, i u njoj se naučnice susreću sa određenim izazovima, koji nekada nisu nimalo laki.

„Verujem da je za ženu najveći izazov kako da uskladi svoj privatni život i karijeru, posebno ako želi da se ostvari kao majka. Tu je potrebna dobra organizacija, balans i prava mera u svemu, i verovatno tada treba ogromna podrška ženama. Problema i poteškoća će svakako biti – u svakom poslu ih ima, tako da one žene i devojke koje  odluče da se bave naukom na to moraju biti spremne. Međutim, to nije nešto što će ih oslabiti, naprotiv, mislim da svaka prepreka, svaki problem dovodi do toga da budete bolji. Bolji kao osoba, bolji kao naučnik i naravno, bolji kao predavač.“

Sagovornica MultiRadija ističe da je za jednog botaničara Srbija veoma zanimljiva i inspirativna za naučna istraživanja.

„Za botaničara, kao i za razne grupe zoologa Srbija je nepresušan izvor za naučne radove i za istraživanja zato što ima ogroman diverzitet koji postoji na Balkanskom poluostrvu čiji je ona deo. Treba samo krenuti, odabrati grupe koje možda nisu rađene i tu kraja nema, samo će se nizati novi problemi i nova pitanja koja zahtevaju konstantan rad da biste došli do odgovora. Pored toga, Srbija, kao i svaka druga država, ima biljke i predstavnike flore koji su endemični za ovu državu, a neke od njih su Ramonda serbica i Ramonda nathaliae. Skoro je bio Dan primirja u Prvom svetskom ratu i jedna od njih dve, Ramonda nathaliae je i uzeta kao simbol ovog praznika. Takođe, sigurno ste svi čuli za Picea omorika, odnosno, Pančićevu omoriku, vrstu koju je otkrio Josif Pančić, a postoje i mnoge druge vrste, recimo Munika i Molika, koje se sreću u četinarskim šumama našeg regiona.“

Bojana Bokić

Bojana Bokić na kraju savetuje svim devojčicama i devojkama koje imaju želju da uplove u svet nauke, a posebno biologije i botanike, da ne dozvole da ih bilo ko koči u tome i da ih drugi obeshrabruju.

„Moraju da znaju da naučnici nisu neke dosadne osobe, to su sjajni ljudi, koji pored toga što mnogo rade i što često nemaju radno vreme, oni su ljudi sa super hobijima, veoma interesantni sa kojima možete pričati na razne teme i njima nikada neće biti dosadno. Život u nauci zahteva konstantno učenje i moraju da znaju da će biti prepreka, ali da će ih one uspešno savladati ukoliko budu svoje i slobodne.“

Zanimljiva terenska nastava

Tereni na Departmanu za biologiju i ekologiju organizovani su u nekoliko različitih godina i pripremljeni su za različite studijske programe.

„Postoji terenska nastava 1 kada studenti prve godine odlaze na planinu Kopaonik, ranije smo odlazili na Frušku Goru, ali je sada promenjeno. Zatim postoji terenska nastava 2 kada studenti odlaze u neko mediteransko područje, ranije je to bio Čanj u Crnoj Gori, a od ove godine odlazimo u Grčku. I postoji terenska nastava 3 gde studenti obilaze najrazličitije tipove staništa i ekosistema od severa Srbije, odnosno Slanog kopova, preko Titleskog brega, Deliblatske peščare pa sve dole na jug do Vlasinskog jezera, a na kraju se posećuje i deo Crne Gore.“

Studentska terenska nastava
Studentska terenska nastava (foto: privatna arhiva)

Cilj ovih terenskih nastava jeste da se studenti upoznaju sa važnim biljnim i životinjskim predstavnicima odabranih grupa, da nauče kako se one zovu, u koje grupe, porodice ili redove spadaju, da znaju da ih prepoznaju, da nauče osnovne metode pravljenja zbirki – herbarijuma i insektarijuma, kao i da nauče više o samoj klimi, topografiji terena i ozbiljnije metode koje se koriste u biološkim i hidrobiološkim istraživanjima i istraživanja koja se bave fitocenologijom biljaka.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Žene u nauci“ kojeg MultiRadio realizuje uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.