Bojana Dinić, psiholog: Psihologija je živa nauka

Ako vas je psihologija ikada bar malo zanimala, uživaćete u novoj epizodi podkasta „Žene u nauci“. U njoj ćete saznati više o granama psihologije, o istraživanju mračnih crta ličnosti, ali kako i sami možete postati naučnik-volonter.

To su samo neke od tema kojih smo se dotakli sa prof. dr Bojanom Dinić, vanrednom profesorkom na Filozofskom fakultetu na Univerzitetu u Novom Sadu na Odseku za psihologiju. Od samog osnivanja ona je i članica STAR centra za bihejvioralna istraživanja u psihologiji, članica Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, kao i članica projekta GENIUS (#7744418) u okviru programa IDEJE koji finansira Fond za nauku Republike Srbije.

Govoreći o svom interesovanju za psihologiju i odluci da svoju karijeru posveti ovoj naučnoj oblasti, Bojana napominje da je oduvek bila usmerena ka prirodnim naukama zbog čega je i upisala matematički smer Gimnazije. Misleći da će je put odvesti u tom pravcu, nije ni slutila da će upravo psihologija postati njen profesionalni izbor. Međutim, u drugom razredu Gimnazije susrela se sa psihologijom, što je odvelo i na seminar psihologije u Istraživačku stanicu Petnica.

„Iskustvo koje sam tamo stekla pomoglo mi je da sagledam kako izgleda istraživati psihološke teme i konstrukte, kako izgleda metodologija naučnog rada u psihologiji i već tada sam znala da ću upisati psihologiju. Ipak, moja ljubav prema prirodnim naukama, a pre svega matematici, nije se tu završila tako da u svom sadašnjem naučnom radu dosta koristim primenu matematičko-statističkih modela i merenja i na taj način sam nekako uspela da pomirim moja različita interesovanja.“

Psihologija je generalno zanimljiva ljudima, čak i onima koji nisu profesionalno usmereni na nju. O psihološkim temama se često govori, piše u medijima, a na fakultetima je jedan od vodećih smerova po broju prijavljenih kandidata.

„Psihologija većim delom ispituje teme koje su deo svakodnevnog životnog iskustva, na primer, psihološka saznanja koja nam pomažu u tome da procenimo zašto se neko ponaša na određeni način, koliko je naše ponašanje pod uticajem naslednih činilaca, koliko pod uticajem sredinskih, kako rešavamo probleme, šta nas motiviše, od čega zavisi naše zadovoljstvo poslom… Psihologija je živa nauka. Bez obzira na to što ima pregšt grana i dalje nastaju nove psihološke discipline, kao što je sajber psihologija, potom psihologija okruženja, i te nove discipline zapravo privlače ljude i oblast se razvija.“, ističe Bojana i dodaje da je za nju kod psihologije najvažnije to što psihološka saznanja pružaju bolje razumevanje ljudi, interakcije ljudi sa okruženjem, a ta saznanja onda pomažu da poboljšamo kvalitet života u različitim domenima.

Bojana Dinić

Od brojnih grana psihologije, Bojana je kao svoju primarnu oblast interesovanja odabrala ispitivanje socijalno averzivnih ili socijalno toksičnih crta ličnosti i njihovih ishoda, gde je ključni konstrukt takozvana „mračna trijada“.

„To je konstrukt koji obuhvata tri crte – makijavelizam, narcizam i psihopatiju čija je zajednička karakteristika sklonost ka antisocijalnim ponašanjima. U svom radu ispitujem te crte, ispitujem koje su njihove zajedničke karakteristike i povezujem ih sa različitim ishodima od sklonosti ka agresivnom nasilnom ponašanju preko donošenja rizičnih odluka, spremnosti na vakcinaciju i takođe ispitujem koliko su one nasledne, koliko međusobno dele zajedničku genetičku ili sredinsku osnovu i koliko tu genetičku osnovu dele sa drugim sličnim osobinama ličnosti kao što su impulsivnost i tome slično.“

U psihologiji je važno da se koriste dobri, validni i pouzdani psihološki instrumenti – psihološki testovi, skale, upitnici, jer su to osnovni alati na osnovu kojih psiholog donosi odluke o pojedincu, grupi, programu i tretmanu. Bojana je, kako navodi, dosta truda uložila u to da osigura da imamo dobre psihološke instrumente i da imamo dobre strane instrumente koji su adaptirani na srpski jezik.

„Sa kolegama sam kreirala šest psiholoških instrumenata i validirala preko pedeset instrumenata na srpski jezik koji su u javnom domenu i učinili smo ih dostupnim za sve istraživače koji žele da ih koriste u svom radu. Pored upitnika instrumenata mračnih crta, tu su i upitnici drugih osobina ličnosti poput impulsivnosti, empatije, različitih aspekata emocionalnog funkcionisanja i tome slično.“

Bojana Dinić je učestvovala u različitim događajima gde je imala priliku da popularizuje psihologiju i približi je široj javnosti, poput TEDx konferencije u Novom Sadu i Noći istraživača. Kako sama kaže, živimo u vreme kada je poverenje u nauku opalo i kada se naučni dokazi i činjenice smatraju alternativnim činjenicama u koje možemo, a i ne moramo da verujemo. Zbog toga je shvatila koliko je važno da se dobro iskomuniciraju naučna saznanja, a jedan od izazova koji popularizacija nauke nosi jeste da zahteva drugačiji način komunikacije od onoga koji se koristi u naučnom diskursu ili na predavanjima sa studentima. Potrebno je napraviti balans između toga da se jasno prenese poruka, a da ona nije toliko pojednostavljena do nivoa da je banalna.

„Generalno su takvi događaji vrlo posećeni i u STAR centru, pored uobičajenih metoda kao što su edukacija mladih, pisanje naučno-popularnih tekstova, gostovanja u različitim naučno-popularnim emisijama praktikujemo još jedan pristup koji se naziva građanska ili volonterska nauka. Ona okuplja naučnike-volontere s jedne strane i eksperte iz date oblasti s druge strane i onda oni zajedno rešavaju relevantna naučna pitanja i prikupljaju naučne podatke. Naučnik-volonter može biti bilo ko ko je zainteresovan za nauku nezavisno od starosti, profesionalnog usmerenja, nivoa obrazovanja…Mi sa naučnicima-volonterima radimo prvo na njihovoj edukaciji o tome kako izgleda naučni proces, pažljivo slušamo njihove ideje, dileme, predloge, zajedno formulišemo istraživačka pitanja koja proizilaze iz njihove radoznalosti i onda dalje sprovodimo celo istraživanje tako da oni imaju priliku da učestvuju u svim fazama naučnog rada ili samo u nekim fazama, kako god oni odluče, ali svakako mogu da daju svoj doprinos. Taj način aktivne uključenosti građana, a samim tim i mladih koji su najbrojniji među našim naučnicima-volonterima je možda najbolji način kako da im se približi nauka.“, objašnjava ona.

Iza sagovornice podkasta „Žene u nauci“ je mnogo projekata, istraživačkih radova i naučnih doprinosa, ali kao najvažniji deo svog rada izdvaja liniju istraživanja koja je usmerena na izučavanje goruće dileme u okviru oblasti mračnih crta.

„A to je da li se sve one mogu svesti na jednu crtu, kao što je, na primer, psihopatija. Tu postoji dilema da se narcizam i makijavelizam smatraju poddomenima psihopatije. Međutim, naša istraživanja pokazuju da, iako su neke psihopatske crte centralne u toj široj konstelaciji mračnih crta, ipak one nisu svodljive jedna na drugu pa tako možemo imati profil neke osobe koja ima visok narcizam, ali prosečnu psihopatiju. Takođe, pokazali smo da je centralna karakteristika svih mračnih crta antagonizam, odnosno bazično neprijateljstvo prema drugima, ili ako bismo još preciznije – bezosećajnost, emocionalna hladnoća.“

Kad je reč o naučnim projektima, Bojana ističe projekat koji je finansirao Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost kojim je rukovodila, a kroz koji su ispitani socio-psihološki činioci rizične upotrebe društvenih mreža kod adolescenata, sa fokusom na prekomernu upotrebu društvenih mreža, digitalno nasilje i viktimizaciju i neželjeni seksting.

„Jedan od rezultata ovog projekta je „Vodič za prevenciju rizične upotrebe društvenih mreža kod adolescenata“ koji je javno dostupan i može se skinuti sa sajta Filozofskog fakulteta u okviru digitalne biblioteke i on je napisan tako da je usmeren ka trima grupama – ka nastavnicima, roditeljima i samim adolescentima. Za sada imamo pozitivna iskustva, nastavnici u praksi su vrlo zadovoljni primenjujući savete i smernice koje su dobili u okviru tog vodiča.“

Ovakvu bogatu naučnu karijeru, bez sumnje prate brojne nagrade i priznanja koje joj, kako sama kaže, pokazuju da je na pravom putu u svom naučnom radu i motivišu je za dalji rad. Među njima je Međunarodna nagrada koju dodeljuje Internacionalno društvo za ispitivanje individualnih razlika, koju je naša sagovornica dobila 2018. godine.

„Ova nagrada mi je posebno važna jer pokazuje da moj rad ima širi značaj i doprinos. Ona se dodeluje od 1995. godine i pre mene dobitnici nagrade su bili naučnici iz samo tri zemlje – SAD-a, Nemačke i Engleske. Time što sam dobila ovu nagradu na neki način sam pokazala da i mi možemo ići rame uz rame sa naučnicima iz drugih renomiranih institucija. Treća sam žena koja je dobila ovu nagradu i nažalost, to se nije promenilo do sada, ali se nadam da hoće. Nagrada je doprinela vidljivosti Filozofskog fakulteta i Univerziteta u Novom Sadu, a meni lično je donela i to da proširim mrežu saradnika što je jako važno za savremenu nauku.“

Bojana Dinić

Bojana je neko ko na svoju karijeru gleda kao na konstantan progres i smatra da je pred njom poduža karijera u budućnosti. Za sada, kao jedan od svojih glavnih ciljeva ima da oblast mračnih crta približi, da ona bude više prepoznata kod nas i da zainteresuje mlade istraživače da se bave ovom oblašću. Budući da je i profesorka, želja joj je da svoje studente usmeri ka tome da samostalno, koristeći svoje stečeno znanje i kritičko promatranje, donose dobre odluke na svom poslu koje će se ticati drugih ljudi, pojedinaca, grupa, programa, a i njih samih. A na pitanje koliko je posao naučnice izazovan, ona odgovora:

„Baviti se naukom je generalno izazovno i ovo je posao kojine traje od devet do pet, ne završava se u kancelariji nego se nosi kući. U tom smislu je jako važno da postoji podrška ukućana i najbližih, posebno kada treba uskladiti privatni i profesionalni život što je, verujem, najveći izazov za ženu koja se bavi naukom. Pored toga, važno je okupiti dobar tim gde će svako imati svoju ulogu, gde se neće zadovoljavati minimumom i gde će postojati otvorena komunikacija između članova tima i biti mesto gde će jedni drugima u timu biti podrška.“

Ističući kako je za naučnicu najvažnije da voli to što radi, da u tome vidi smisao, da bude istrajna i preuzima inicijativu, Bojana Dinić je uputila poruku za sve buduće naučnice:

„Negujte svoj radoznalost. Biti naučnica je vrlo uzbudljiv i izazovan posao gde nema rutine, sem ako je ti sama ne stvoriš. To je posao koji podrazumeva dosta kreativnosti, inicijative i nekog preduzetničkog duha – ali u nauci. Koji god put da odaberete, da li ka tehničko-tehnološkim, prirodnim ili društvenim naukama, verujem da će biti ispravan i znajte da je svaki put ispravan, a ako nije, u svakom momentu možete da se predomislite, ukoliko uvidite da vas više interesuje neka druga vrsta nauke.“

STAR centar za bihejvioralna istraživanja u psihologiji je otvoren za sve zainteresovane, slobodno im se možete obratiti, uključiti se u njihove aktivnosti i postati naučnik-volonter.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Žene u nauci“ kojeg MultiRadio realizuje uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.