Buč Kesidi: Koncerti su mesto gde muzika živi

Momke iz benda Buč Kesidi, Zorana Zarubicu i Luku Racića, uhvatila sam u sred žurbe oko lansiranja drugog studijskog albuma „Euforija“ koji je upravo danas izašao. Pokušala sam da saznam koje je njihovo viđenje mladih, publike, muzičke scene uopšte, ali i kakve to planove kuju, sa kim sarađuju i čemu se raduju, kao i šta možemo da očekujemo na koncertu 30. novembra u Novom Sadu u MKC „Petefi Šandor“.

Kako bih nastavila kontinuitet u načinu najavljivanja ovog benda, predstaviću ih na način na koji oni sebe uvek predstavljaju: Buč Kesidi je levoruki disko pop-rok elektro boj bend duo iz Pančeva. Zaista, levoruki su, žele da budu slušani i POPularni, a ostatak opisa takođe bukvalno prenosi u čemu je suština njihove muzike i nastupa.

Ćaos! Počela bih pitanjem o mladima, ako je to okej. Da li mislite da su mladi dovoljno društveno aktivni i angažovani članovi društva? Da li ste to vi?

BK: „Mladi su najaktivniji, problem je sa starijima koji ne pokazuju dovoljno razumevanja prema mladima. Treba napraviti društvo takvo da su mladi na prvom mestu. Ako im se društvo obrati, siguran sam da će mladi uzvratiti kao najangažovaniji članovi. Sa druge strane, u društvu koje nema sluha za mlade oni nemaju iskustvo starijih da im pomogne da iznesu promene, da ostvare svoje ideje, dakle, to nije zato što su mladi letargični nego zato što su ignorisani.

Mladi imaju više elana da probaju nešto novo i da se potrude da naprave nešto dobro, nisu još upali u šablon.

Buč Kesidi

Mi smo se trudili da se ne ugledamo na starije bendove jer smo primetili da imaju mnogo propusta u vezi produkcije, nastupa, pisanja muzike, tako da imamo sveže ideje koje hoćemo da predstavimo, ali opet nam je trebala pomoć i iskustvo našeg producenta (Milan Bjelica) i muzičara iz studija (Petar i Vuk Stevanović, Petar Pupić) da bismo naučili kako to da iznesemo na pravi način. Pri snimanju spotova takođe uvek biramo da radimo sa mladim ljudima naših godina (Lukom Trajkovićem, Milenom Grujić, Vedranom Vukojević, Lenkom Jovanović, Vladom Đurićem, Hani Domazet). Mladi imaju više elana da probaju nešto novo i da se potrude da naprave nešto dobro, nisu još upali u šablon.

Trudimo se da svaka pesma bude društveno angažovana, u smislu da ima neku važnu ideju u pozadini.Niko više ne priča o stvarnim emocijama, problemima sa kojima se mladi ljudi suočavaju, na jednostavan i razumljiv način. Mislimo da je u tome suština društvene angažovanosti i da je svaka muzika zapravo društveno angažovana i da ne može da ne bude.

Omot albuma „Euforija“ /foto: promo materijal

Sprovedite me kroz emotivni proces stvaranja ovog albuma. Šta planirate posle?

BK: „Od prvog singla („Nema ljubavi u klubu“) se javila neka iskra koju smo pratili do ovog gotovog albuma. Uglavnom smo bili uronjeni u pisanje i snimanje pesama i samo se trudili da sve to bude urađeno najbolje što možemo. Tek sada kada je posao završen i kada čujemo finalni proizvod, stvari koje smo radili su nam čistije i jasnije. Tek kada izađe (album) pred publiku znaćemo kakav je stvarno osećaj.

Obojica imamo želju da ga promovišemo kako treba i da ga audio-vizuelno povežemo. Sada su tu društvene mreže, medijske promocije, ali se zapravo najviše radujemo koncertima. Koncerti su mesto gde muzika živi.“

Mislimo da je u tome suština društvene angažovanosti i da je svaka muzika zapravo društveno angažovana i da ne može da ne bude.

Buč Kesidi

U čemu je suština „Euforije“ „?

BK: „Album prati proces jurenja euforije, dela večeri kada prestaneš da razmišljaš i samo uživaš u trenutku. Taj osećaj je uglavnom vrlo kratak ili pomešan sa drugim stvarima koje ga preuzmu, tako da skoro nigde nismo opisivali sam trenutak euforije, već stvari koje se dešavaju pre, posle i oko njega. Album je na neki način konceptualan (narativan) jer su sve pesme povezane, prikazuju sličnu priču iz perspektive različitih mesta, likova, doba dana. Dosta pesama koje su nastale tokom ovog perioda, a nisu se uklopile u ovaj narativ, su otpale i verovatno će se naći na sledećem albumu.“

Zanima me kako Buč Kesidi vidi svoju publiku? Da li ugrubo možete da mi profilišete kakva to masa sluša i posećuje vaše svirke?

BK: „Znamo da su naša publika većinom srednjoškolci, studenti, mladi ljudi. To je u jednu ruku stvar na koju smo mi ciljali od “Nema ljubavi u klubu” i u suštini još i od prvog albuma. Komentari koje dobijamo i od publike, a i od drugih bendova su da smo mi zapravo jedini bend koji je uspeo da pridobije tu publiku, jer mi otvoreno i iskreno pišemo o stvarima koje su nam se desile u tom periodu života.“

Kako to Buč Kesidi vidi civilno društvo u okviru muzičke scene? Da li se delimo na „ove” i „one” ili više nego ikada postoji saradnja među žanrovima, a samim tim i među publikom?

Zoran: „Trep i folk scena sarađuju. Bassivity se oformio tako što su Reksona i ekipa rekli da hoće da sarađuju sa nekim ljudima koji će da postanu popularni i koji mogu da naprave pare. Tu je i Rastin Balkanton.

Zoran, Buč Kesidi/foto: promo materijal

Sa druge strane imaš rok scenu koja se deli na dva tabora. Imaš ljude koji su zagriženi rokeri i uglavnom žive u prošlosti i žanrovima koji su irelevantni za današnje vreme, a postoji i BIGZ scena koja je modernija, iz koje smo takođe pokušali da istupimo. Nama se lično ne dopada taj zvuk i način na koji se plasira, a primetili smo da nas stalno svrstavaju u tu grupu i onda smo skapirali da moramo da napravimo radikalnu promenu u zvuku i da istupimo kao komercijalniji.


Pročitaj i :

Paul The Walrus: Muzika je svet prekrasnog beskonačnog stresa

Keni nije mrtav: Naša generacija je prevazišla razlike


Mislim da rokenrol može da uđe u mejnstrim i da nam dovoljno dobro ide. Ugledamo se na svetsku muzičku scenu u produkcijskom smislu i to postižemo uz pomoć producenta Milana Bjelice, muzičara Pere Pupića, ljudi iz studija Krokodil” – Pere i Vuka Stevanovića.“

Luka: „Pa, podeljeno je tako da se 90% novca obrće na Pinku i u narodnoj muzici. Osećam da to nije u balansu, da ima još dosta žanrova koji su zaslužili više pažnje i vrtenja u medijima, ali opet možda bi i alternativa došla do toga lakše da nije toliko ubeđena da ne treba uopšte da juri komercijalni uspeh. Jer mora. Suština tog posla je valjda da te neko sluša.“

Luka, Buč Kesidi/foto: promo materijal

Stoga, stav je da treba da dođe do neke komercijalizacije?

Luka: „Apsolutno! Za sve strane bendove koje znaš, znaš za njih jer su komercijalno uspeli. Pitanje je koga čekaš da te otkrije. Koliko sam shvatio, osamdesetih godina je država podsticala rokere i alternativnu kulturu i odatle njima pare i medjska propraćenost. Slično, koliko sam shvatio, i kad su skinuli Slobu, dolaze Jarboli i taj talas. Sada opet mnogo muzičara očekuje da će dobiti takvu vrstu podrške jer su nekakvo kulturno blago, ali ako takve podrške nema sa strane, prosto moraš sam sebi da je obezbediš, ne možeš ništa bez toga.“

Šta volite da slušate od domaće muzike?

Zoran: „Sad konkretno je Ivica, jedan Pančevac, izbacio novi album, pa to slušam. Ljubičice će izbaciti novu pesmu što je jako dobro, pre par meseci sam npr. počeo da slušam Z++ koji me je totalno istripovao. Fantom, Svemirko, kao i kompilacija BIGZ bendova koja je sad izašla.“

Luka: „Mikri Mausa smo slušali u poslednje vreme dok se vozimo po koncertima. To ume da bude zabavno. Ranije sam slušao Evu Braun, Jarbole, Veliki Prezir, ali svi oni odavno ništa ne rade.“

Za kraj, Buč Kesidi nastupa u Novom Sadu u subotu 30. novemra, šta možemo da očekujemo?

BK: „Jako volimo Novi Sad i potrudićemo se da nam to bude najbolji koncert do sada. Kapiramo da će da bude duplo bolja žurka od prethodne, a i tada je bilo ludo. Neke od pesama sa novog albuma ćemo izvesti po prvi put uživo.“

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

You may also like...