15 godina CK13

Utočište svih poštovalaca alternativne kulture i ljudi koji žele da se bave aktivizmom. Prihvatilište različitosti, gde se „čudaci“ ne tretiraju tako. Humano mesto koje je otvorilo svoja vrata odbačenima i u protekle dve godine nahranilo mnoga usta. CK13 ili Crna kuća, proslavila je svoj 15. rođendan. Tim povodom smo ih posetili i porazgovarali o nekim lepim i manje lepim momentima tog perioda.

Crna kuća već punih 15 godina opstaje na teritoriji Novog Sada zahvaljujući ljudima koji je posećuju i koji su prepoznali njen koncept. Ona je otvorena usled nedostatka prostora koji se bave alternativnom kulturom i aktivizmom.

„S obzirom na to da takvi, slični prostori postoje u Evropi i da je omladina iz Novog Sada, zahvaljujući nekim razmenama, bila konkretno u Nemačkoj, u Bradenburgu, želeli su da prenesu takav koncept i prilagode ga ovde. Želja je bila da se otvori prostor za alternativnu kulturu i pre svega, za aktivizam mladih. Ali CK nikad nije bila samo za mlade, već za sve ljude i tu je uvek bilo povezivanja. Kao što je bilo povezivanja za ljude različitih shvatanja i interesa. Uvek je dolazila i mlađa i starija publika i nikad centar nije bio ograničen, tako je svih 15 godina.“, rekao je Đorđe Majstorović, jedan od vodećih članova CK13.

Iako se mnogo toga promenilo u prethodnih 15 godina, kažu da je suštinska ideja ostala ista. U CK13 se mogu čuti razni bendovi, mnoge pesme iz sveta književnosti, sa druge strane humanitarni rad je nešto na šta je stavljen akcenat. Tokom godina su se ostvarili mnogi projekti, koji su se bavili raznim socijalnim temama.

„Da nije bilo projekata, ova kuća ne bi bila kupljena, ni adaptirana u omladinski centar, ne bi postojala svih ovih 15 godina i ne bi mogla da se finansira. Mnogo stvari se radi i van projekata, zahvaljujući volonterskom angažmanu i nekom entuzijazmu. Jedan od najprepoznatljivijih programa CK jeste upravo muzički program, koji nikada nije projektno finansiran. Kuća jeste prepoznatljiva kao konceptno mesto, sigurno jedno od najbitnijih u Vojvodini. Tu je i program otvorene kuhinje koja postoji od 2010. godine i koja promoviše vrednosti veganstva. Ona je i dalje aktivna, s tim što se otvorila i kuhinja solidarnosti pre dve godine. Apsolutno je bilo logično da se ona pokrene odavde, iz ovog centra, s obzirom na to da postoji razrađena infrastruktura i da postoje volonteri i volonterke koji bi se priključili. Da nije bilo CK u tom trenutku, mislim da Novi Sad ne bi ni dobio kuhinju solidarnosti. Taj socijalni angažman je jedan od naših momenata, a drugi je onaj koji se bavi kulturom i umetnošću – dakle od muzike, književnosti, filma…“, istakao je Đorđe i dodao:

„Projekti koje sam spomenuo se pre svega bave političkim angažmanom. Imamo naš program „Svakodnevno je političko“, kroz koji radimo javne tribine, trudimo se da tematizujemo oblasti koje nisu toliko zastupljene u mejnstrim medijima, bavimo se raznim oblicima nasilja, od institucijalnog do diskriminacije, raznih oblika ugnjetavanja, patrijarhalnog nasilja i svega ostalog što ide uz to. Imamo razne seminare na teme feminizma, ekologije, alternativne ekonomije i slično.“

Crna kuća se tokom godina susretala sa brojnim problemima. Mnogi imaju ogromne predrasude prema centru i prema ljudima koji u njega dolaze. Nazivani su svakakvim imenima i po raznim medijima u Srbiji mogli su se pročitati senzacionalistički tekstovi. Jedan od glavnih problema trenutno jeste ozbiljna borba za ostanak u prostoru Crne kuće.

„U početnim godinama bilo je jako mnogo napada na CK, u smislu da su prozori razbijani dva puta godišnje, jednom je kroz prozor bačen Molotovljev koktel tokom trajanja programa u Crnoj kući. U poslednje vreme ti napadi nisu više tako eksplicitni, ne dešavaju se na taj način, i mislim da je to dosta došlo sa promenom klime u društvu, gde su te ekstremne desničarske organizacije, kojima je CK oduvek trn u oku, sada dosta pod kontrolom u odnosu na taj početni period. Ali postoji tenzija i stalno deluje kao da će to ponovo početi da se dešava. Prošle godine su nam crtali kukaste krstove i slične poruke na zidu. Imamo napade na centar i naše članove kroz neke portale, pisani su neki targetirajući tekstovi. To se nekako sve poklopilo sa ovim našim problemima gde smo doživeli da žele da nas izbace iz ovog prostora i to jedna od organizacija koja je bila osnivač centra, koja želi da se mi iselimo i podnela je tužbu sudu.”, objašnjava Đorđe Majstorović.

„Naši planovi jesu da ostanemo u ovom prostoru, radimo sve da tako bude i ponašamo se kao da tako već jeste. Prošle godine smo uradili kampanju za kupovinu nove opreme za centar. Takođe, ono što radimo i što ćemo uskoro pokrenuti, jeste da ćemo gurati naš radio, CK13. Uskoro planiramo da radimo i na decentralizaciji kulture, gde ćemo zajedno sa Zaječarskom inicijativom raditi na razmeni muzičara iz Novog Sada i Vojvodine i iz Zaječara i Istočne Srbije. Sa svim ostalim aktivnostima nastavljamo kao i do sada.”

Ovaj tekst je nastao kao deo aktivnosti projekta »Nije šala” koji realizuju SOS ženski centar i MultiRadio u okviru programa »Mladi i mediji za demokratski razvoj – MAY4DD«, koji Beogradska otvorena škola (BOŠ) sprovodi uz podršku Švedske, na osnovu ugovora između Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida) i BOŠa.