D r a m: Možda i uspemo da promenimo svet

“Išla sam na svirku Irie FM-a sa drugaricom, malo smo kasnile. Ulazimo unutra, a tamo već masa ljudi, uveliko dobra atmosfera, svi igraju… Ja pitam – Je l’ moguće da su već počeli? Oni kažu – Ne, to je ovaj novi bend, d r a m”, ovako studentkinja arhitekture i jedna od organizatorki ovogodišnjeg Oktobarha Tanja Tubić počinje priču o mladom beogradskom bendu d r a m. Oni su prošlog vikenda nastupili kao predgrupa za Irie FM, što je ujedno bio i njihov prvi nastup u Novom Sadu.

“Mnogo se trude i baš prijaju uhu. Da sam znala njihove pesme, verovatno bi mi bilo još bolje. Ali sviraju ponovo sad u subotu, devetog, pa ću verovatno otići”, kaže Tanja.

Ta euforija nije mnogo drugačije izgledala iz ugla članova benda, a klavijaturista Marko Arizanović podelio je sa nama njegove utiske:

“Taj petak, prvi novembar, bio je haos. Ton smo namestili vrlo lako uz pomoć profi ekipe iz Firčija. Odlazak do centra na klopu, dok u klubu nije bilo žive duše, a potom vraćanje u skoro pun prostor, na brzaka presvlačenje u concert venue uniformu i izlazak na stejdž u potpunom mraku na bini, okidanje prvih tonova… Publika nas ne poznaje u vašem gradu, došli su zbog velikog Irie FM-a, ali do kraja svirke, već su horski pevali refrene, zapraćivali profil benda na Instagramu i, što je najluđe, tražili nam bis…”, priseća se Marko i dodaje da je to bio pun pogodak, koji planiraju da ponove i na samostalnoj svirci.

D r a m čine četvorica momaka – Stefan Aćimović, Marko Arizanović, Branko Dimitrijević i Pavle Savić – koji su izdali isto toliko singlova za dve godine postojanja benda. Uigrani, ambiciozni i rešeni da uspeju, proteklih meseci ne zabušavaju sa nastupima, a ni sa studijskim radom. Njihov debi album trebalo bi da ugleda svetlost dana u decembru, dok su uveliko načeli i rad na pesmama za drugi album. Čini se da za njih sve dolazi na svoje, i to u momentu kada oni dolaze u Novi Sad – njihova prva samostalna svirka zakazana je za deveti novembar u Brick Baru, a ulaz je slobodan.

Četvorica vas je u bendu, prilično ste dobri prijatelji i to se oslikava u vašoj muzici i na nastupima. Kako ste postigli takvu harmoniju?

“Mnogo vremena provodimo zajedno, bilo da su to probe, komponovanje na nečijoj gajbi, bleje po gradu, fotosešni… Prosto stremimo istom cilju, volimo to što radimo i intenzivno se družimo. Jedno vreme smo se viđali svaki dan jer su tako obaveze oko benda nalagale. Sada znamo da se viđamo i po dva puta dnevno. Niko se ne buni. Valjda.”

Danas je retko da jedan mladi bend ima tako vedre, pevljive melodije, da ne promoviše nezdrave načine života, a da ipak postane popularan. Šta je vama važno da poručite kroz muziku?

“Nismo tako bezgrešni, sve što se radi iza kulisa ostaje tamo. Šalu na stranu, pesme koje smo do sada napisali su iz sfere ljubavi i ljubavnih jada. Sada smo počeli da se bavimo i pojavama koje nas okružuju, kao npr. naša najnovija pesma Zašto su klinci tako depra. Šanse za menjanje sveta se nalaze svuda okolo, mi upravo jurimo to malo što nam nedostaje iz našeg stiha: Mi nećemo promeniti svet, a toliko nam malo treba. Možda i uspemo.”

Postigli ste nesvakidašnji, autentičan zvuk, u kojem se čuje dosta uzora (npr. Daj mi sve ima vajb Love & Feeling Četa Fejkera), ali je ipak svojstven samo vama. Kako ste došli do toga što ste sad?

“Fali tog finog pop zvuka i pevačkih melodija kod nas. Od nečega što smo voleli da slušamo, ne možete da pobegnete. Logično je da onda počnete da razmišljate kao neki Čet Fejkeri sa Balkana i da vas radi takav vajb. Neko kaže da je to i trip hop, blue eyed soul, indie rock, ali u globalu, to je stvarno neka pop muzika koju ovde baš i ne možete da sretnete. Loži nas to što smo kao neki pioniri u ovome zajedno sa Buč Kesidijem, Irie fm-om, Bojanom Vunturišević. Kul društvo, zar ne?”

Pojedinačno svirate i sa drugim muzičarima, u drugim bendovima… Je l’ to zbog potrebe da umetnički izrazite nešto što ne možete u d r a m-u?

“To je više do simpatija koje imamo prema tim ljudima s kojima sarađujemo. Babe, Ivan Jegdić, Tamara Popović, Reci Cimet, Loud, Branko Marušić Čutura… To su sve imena ljudi i bendova u kojima rade članovi kad nisu sa d r a m-om.”

Nastupate kao prvi od tri koncerta mladih autora, praćeni Ivanom Jegdićem i bendom Keni nije mrtav u predstojećim nedeljama. Kakav je osećaj biti deo tog novog talasa?

“Osećaj je sladak. Još uvek krčimo put, borimo se za svakog slušaoca, za svaki lajk na Deezeru. Slatko je kad te neko zaustavi i kaže: Izvini, ti sviraš u dramu? Želimo da se bavimo muzikom još x godina. O tome smo sanjali kao klinci, toliko smo sati ostavili na vežbanje. A kada izađeš na scenu, sviraš, pevaš svoje pesme, to je taj momenat koji te drži do sledećeg koncerta. I onda, kada primećuješ da te zapraćuju ljudi koje ne poznaješ i da hoće da se slikaju s tobom posle nastupa, kako da ne budeš u hajpu?”

S obzirom na to da se godinama bavite muzikom i da znate kako izgleda iza scene, šta mislite da sceni nedostaje, a šta vam se dopada?

“Ambicije fali. Nećemo da sufliramo drugima i pravimo se kako smo nešto pametni i iskusni i  da znamo šta treba a šta ne, kad smo i sami na početku i ni sami nismo baš svesni šta radimo, ali ono što primetiš je da se bendovi ne ponašaju kao da žele karijeru, već rekreativno sviraju s vremena na vreme, a potencijala postoji, jako zanimljivi ljudi žive ovde. Dopada nam se što postoje portali, postoje izdavačke kuće, postoje bendovi, prostori za svirku, publika je tu, samo treba da je dovučeš i kažeš slušaj ovo. Internet marketing i dostupnost informacija je još jedna velika olakšica.”

U poslednje vreme ste dosta koncertno aktivni, broj slušalaca je sve veći, kakve ambicije imate nadalje?

“Da postanemo bogati i slavni. Konstantno rastemo na mrežama, a glavni boost tek spremamo. U decembru izlazi naš debi album, kao i spotovi, pesme se privode kraju, neke već urađene čekaju release, tako da se hajpujemo da smo uradili jedan jako dobar posao. Sa koncertima ne stajemo ni u 2020, pesme za drugi album smo već načeli, a neke smo počeli i da izvodimo.”


Pročitaj i : Artur: Da bi opstao, moraš biti buntovnik


Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

You may also like...