Da li BrAk mora biti MrAk?

Brak je neodrživ bez kompromisa

Šta je to BRAK? Da li je postao prevaziđena institucija? Koje su to razlike između tradicionalnog i modernog braka? Da li smo isti nakon sudbonosnog DA? Da li nakon stupanja u ovu instituciju gubimo sebe? Koja je uloga kompromisa i da li smo spremni na njih? Gde tražimo bračne partnere? Koja je uloga razvoda? Kada je vreme za savetovanje za parove? Kako utiče zajednički život na dalji tok stvari? Kako negovati brak da ne postane mrak? Mnogo pitanja a malo jednostavnih odgovora ali poslušajte kako smo mi o tome razmišljale. 

Brak kako institucijca

Svaki članak počinje rečenicom da je brak nastao kada i civilizacija, da je sa njom evoluirao. Preskočićemo dosadne i tako krute definicije ove romantizovane zakonske, verske i društvene institucije da bi zavirile u brak iznutra. Brak je čin dobre volje dvoje punoletnih ljudi (u izuzetnim okolnostima maloletnih starosti 16 god) da stupe u zajednički život, svoja obećanja dele sa svedocima, a u ovu avanturu ulaze ceremonijom, gde u prisustvu drugih ljudi daju svoju reč, zavetuju se na mnoge moralne obaveze, ulaze u neki “novi” život. E sada, nastavak priče je kreiran individualno, zavisi od začina koji dodajemo a sami nekada biramo da li će postati mrak, da li će biti avantura, najbolja odluka ikada ili promašaj života. Kao institucija brak je tu da uredi pravno-formalno odnose i garatuje održivost. U psihološkom smislu brak ima mnogo dublja značenja. I upravo zato koliko god mislimo možda danas da je to polako prevaziđena institucija zapravo i nije.

Jaz između tradicije i modernog društva

Kao ljudska bića svi imamo potrebu za vezivanjem i zajedništvom a brak je najprepoznatljiviji oblik tog zajedništva. Zato brak ne možemo prevazići. Sa druge strane, danas smo skloni i konceptu vanbračnih zajednica koje su u pravnom smislu izjednačene sa brakom. Savremeno doba donosi i nove varijante braka kao što je Otvoreni brak a što je ništa drugo nego sloboda u izboru seksualnih partnera uprkos braku. To sada otvara drugo pitanje monogamije a koje će biti posebna tema naših potkasta. Ali možemo reći da je monogamija odluka i da sam čin venčanja nije nikakva garancija za monogamiju.

Važano je osvrnuti se i na Selfie generaciju, generaciju koja je postala egocentrična, koja radi isključivo na sebi, pa imajući to na umu, pitamo se da li su ove generacije spremne za bilo koju vrstu odnosa, pa i za brak. Danas se nameće da je najbitnije držati do sebe, da to jeste zdrav stav, ali ni jedan ekstrem nije dobar pa odlažemo bilo koju vrstu (oba)veze, čekamo da budemo spremni, da skroz zadovoljimo svoje potrebe. Ali onda dolazimo do toga da nam niko u potpunosti ne odgovara, prekidamo takve veze, tražeći nekoga ko će nas prihvatiti baš takve ostvarene, nismo spremni da se menjamo, ali ni da prihvatimo druge. Kompromisi više ne dolaze u obzir, vidimo ih kao put ka gubitku sebe, a neminovnost su za svaki odnos, pa i za brak.

Primetile smo često sukob tradicionalnog i modernog shvatanja braka i verujemo da je upravo to ono što mnogim parovima zadaje muke. Setile smo se i tradicije “opraštanja od  slobode”, momačko i devojačko veče, ritual kada napuštamo samački život postao je poslednja prilika za disanje. Tu nailazimo na dileme, blud, prevare, pa da se zapitamo, da li po ovome brak pretstavlja novi početak ili subonosno DA briše sve što je bilo pre uključujući i našu individualnost. Imamo utisak da se mnogi ljudi kada stupe u brak menjaju ili kao da se teraju da se menjaju ili veruju da se moraju promeniti. Kao da brak sam po sebi mora da znači i veliku promenu. A to plaši. Da li ću morati da se odreknem sebe i svojih želja, hobija, slobodnog vremena ako stupim u brak? Da li će život postati dosadan , monoton, ispunjen onim “e da vidim da ženom, e da vidim sa mužem” 🙂 I generalno da li će naša očekivanja od braka biti ispunjena?

Da li je brak postao prevaziđena institucija?

Otkud ovaj jaz?

Ponekad iza te promene stoje tradicionalne uloge. Stoji ono šta treba da radimo kada postanemo muž ili žena. I koliko god mi bili moderni ili donosi drugačiji pogled na svet naše nesvesno u nama prosto kao da proradi i počinjemo da se menjamo pod uticajem društveno postojećih modela. Svi mi u kulturi imamo predstave dobrog i lošeg braka i toga šta znači biti dobra žena ili dobar suprug. Iako je to zaista vrlo individualno kao da povremeno podglednemo tradicionalnim, opštim modelima. Tako na primer, očekujemo da žena odjednom počne da kuva iako ne stiže ili ne želi to da radi, ili očekujemo da muškarac obezbedi sve ili više finansijski iako i same radimo. Možda očekujemo da partner/ka prestane sa svim individualnim aktivnostima kako bi dokazao/la odanost braku što postaje vremenom teren i što odbija i vodi dubljem jazu između supružnika. Ti društveni modeli su često negativni i često smo okruženi neadekvatnim primerima pa nam sam sinonim za brak postaje mrak.

Da li brak mora biti mrak?

Ne, nikako. Setimo se da je to dobroviljna zajednica. I da je to odluka, u braku možemo ostati upravo onoliko koliko mislimo da nam je to ok i da to ima smisla. Ne moramo ceo život plaćati cenu te odluke ako ne ide u onom pravcu u kome je trebal ići. Isto tako brak uopšte ne mora da robuje tradicionalnim ulogama ili da bude dosadan. On zaista može biti sjajna avantura. Kao psihološkinje otkrićemo vam da se svi naučnici od 80-ih pa naovamo kada je ljubav došla pod lupu nauke , slažu da u kvalitetnom braku možemo samo da napredujemo i da postignemo više nego individualno. Naglašavamo kvalitetnom. A kvalitetan brak je onaj koji omogućava balans između individualnog i zajedničkog života, u kome osećamo slobodu da iskažemo svoje misli i osećanja, u kome nemamo stega da budemo to što jesmo i u kome uspevamo da rukovodimo konfliktima i pravimo dobre kompromise. Jer nema idealnog. Nema sve će biti kako ja kažem ili kako on kaže. I nema nanošenja štete niti nasilja.

Šta posle braka?

Opustiti se i verovati da to otvara mnoge mogućnosti. Život svakako ne mora da stane. Niti zabava. Niti dobar seks. Zapravo, baš na tome treba kativno raditi u braku jer intimnost je važna osnova bliskosti ali ne i jedina. Bliskost pored toga gradimo poverenjem, zajedničkim provođenjem vremena, otvorenom komunikacijom i iznova otkrivanjem vrednosti partnera. Da li ćete biti single, u braku, vanbračnoj zajednici, poligamiji, otvorenom braku ili tražiti momka, devojku za vaš break je samo vaš izbor. Ali u tome trebate biti iskreni i pred sobom i pred partnerom jer samo se to računa.

Pišite nam koliko je za vas brak mrak 😉

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •