Da li se razapinjete “Između tamo i ovde”? I ja.

Kada umetnost dotakne svakodnevicu – tada nastaje ono što mi zovemo: izlazak iz zone komfora. Uf…. to pitanje, da li da idemo iz zemlje ili da ostanemo? Šta se desi kada, što bi ljudi rekli “nismo ni tamo ni ‘vamo”, odnosno kada smo između tamo i ovde? Navedena pitanja predstavljaju osnov dramaturškog zapleta predstave “Između tamo i ovde”, koju možete pogledati u Pozorištu Promena. Reditelj predstave Ivan Vanja Alač, ne daje odgovore, ostaviće vas da se i dalje razapinjete (kako to Andrić kaže).

Glumci Ognjen Nikola Radulović i Darko Radojević u predstavi "Između tamo i ovde".

Da je još nekog mučilo to što muči vas, da niste ostavljeni i da je jednom još nekog bolelo to što vas sad boli i zbog čega se vi sad razapinjete .

Ivo Andrić

Da li si stvarajući ovu predstavu želeo da prikažeš naklon ili otklon prema odlascima iz Srbije?

Ivan Vanja Alač: Ni jedno ni drugo. Kao što pokojni Goran Čavajda “Čavke” kaže u monologu koji ide na početku offa: “Bilo je dana kada sam verovao da je njihova odluka okej, a bilo je i dana kada sam mislio da je napuštanje svoje zemlje neka vrsta izdaje. Sada kapiram da je tako moralo biti.” Više pokušavam da otvorim neka pitanja nego da dam odgovore.

Jedina činjenica koja se prirodno nameće iz cele teme je da nešto nije u redu sa državom iz koje već decenijama odlazi toliki broj ljudi na godišnjem nivou.

Ivan Vanja Alač

Da li misliš da je teško podvući granicu između toga kada treba otići, a kada treba “stisnuti zube” i boriti se za boljitak tamo ili ovde?

Ivan Vanja Alač: Uvek se treba boriti. Pogotovo kad je teško. Kad je lako, to i nije neka borba. Da ne mislim tako, odavno bih i sam spakovao kofere.

Motiv ostavljenih cipela koje su i Kićine i Mićine i ničije u stvari. Da li su upravo te cipele alegorija na one koji se nikada neće vratiti da ih ponovo obuju?

Ivan Vanja Alač: Cipele jesu simboličan prikaz ljudi kojih nema. Koji su napustili zemlju. Preko cipela i jesmo vezani za zemlju, za korene. Ideju sam dobio kada sam istraživajući problem masovne emigracije u regionu naišao na sliku protesta u Skoplju od pre par godina. Ljudi su doneli obuću svojih bližnjih koji su napustili zemlju i poređali ih duž bulevara. Bilo ih je preko hiljadu.

Glumica Maja Čampar i glumac Darko Radojević u predstavi "Između tamo i ovde"
foto: Dejan Krstić; Alena (Maja Čampar) i Mića (Darko Radojević)

Studenti Akademije umetnosti iz Novog Sada, Maja Čampar, Darko Radojević i Ognjen Nikola Radulović sa klase Nikite Milivojevića ponovo su opravdali svoj status talentovanih mladih umetnika.

Bilo je uživanje gledati ne samo način na koji je izgrađen odnos dva brata Kiće i Miće (Ognjen Nikola Radulović i Darko Radojević ) već i posvećen rad svih na sceni. Njihova međusobna povezanost je očigledna i nemerljivo doprinosi kvalitetu predstave.

Maja Čampar, inače rođena Podgoričanka, koja glumi Alenu savršeno se snašla u ulozi strankinje (Čehinje) jer kako kaže i u Srbiji se ponekad oseća kao strankinja. Ova uloga joj je savršeno legla!

Glumac Ognjen Nikola Radulović u predstavi "Između tamo i ovde"

O ovim glumcima će tek biti reči u to sam sigurna. Ono u šta nisam sigurna jeste da li će i oni, kao i većina mladih, ostati ili otići?

Da li se i vi razapinjete između tamo i ovde? Kao i oni. Kao i ja. Što me navodi da se obartim ovom najgore zapaćenom Kapitalizmu sa velikim “K” u Republici Srbiji.

Da li bi jednako mario kada bi znao da u hrpi tih istih jednosmernih avionskih karata postoji neka koja je imenovana na nekog budućeg genija koji bi tebi, državo, doneo slavu, hvalu i “brend” za kojim žudiš u kontinuitetu?


Pročitajte i : Promene u Promeni – Život provincijskih plejboja


Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •