Da li strip doživljava renesansu?

Deveta umetnost je i dalje i te kako prisutna na sceni i postoji širok krug ljudi, koji poštuje i voli strip umetnost. Dokaz je i Novosadski strip vikend koji tradicionalno organizuje Studentski kulturni centar Novi Sad.

„Mogli bismo reći da strip doživljava renesansu, zavisi iz kog ugla posmatramo. Strip više nije umetnost, koja egzistira samo na kiosku u komercijalnoj formi, već je na neki način prešao u tvrdo koričene stripove, na artistička izdanja i kolekcionarstvo. Strip takođe postoji na TV ekranima, u igricama, vrlo brzo se prilagodio novim medijima. Sada je mnogo lakše doći do nekih autora da gledate, kako on uživo crta“, navodi producent u SKC i glavni organizator Novosadskog strip vikenda Jovan Gvero.

Strip je vrlo vitalan

Jovan Gvero naglašava da je strip i dalje vrlo vitalna umetnost, bez obzira na to, što više nema tiraže, kao što je imao u prošlosti, kada se štampalo i nekoliko stotina hiljada primeraka pojedinih izdanja.

„Strip se prilagodio, možda je kod nas postojala jedna kriza tokom 90. godina, ali je to bilo vreme kada je zbog ratova mnogo stvari zamrlo. Danas imamo nikad bržu reakciju izdavača na ono što je zanimljivo na planu izdavaštva u Evropi“, objašnjava Gvero.

Ove godine je Novosadski strip vikend održan u tradicionalnom terminu, ali na drugoj lokaciji u poređenju sa nekim prethodnim godinama. Naime, održan je u Kulturnoj stanici Svilara, dok je nekoliko poslednjih godina ova manifestacija održavana u SKC Fabrika.

Značajan momenat ovogodišnjeg Strip vikenda je bila izložba Rajka Miloševića Gere, jednog od najznačjnijih i najpoznatijih strip crtača sa naših prostora.

„Zadržali smo koncepciju da nam gost bude autor iz regiona koji je kod stranih izdavača postigao veliki uspeh. Ovog puta je to Rajko Milošević Gera za kojeg možemo reći da predstavlja krem evropskog stripa. On sa istim uspehom radi za Marvel, za francuske izdavače, za Boneli i za španske izdavače. Kod nas je objavljivao i u Sistem Komiksu, i u Veselom četvrku i u Darkvudu. Gera radi artistički strip, žanrovski strip, a radi i naslovne strane za komercijalne stripove“, ukratko o ovogodišnjem programu govori Jovan Gvero.

Značajna izdanja

Na platou ispred Svilare su se predstavljali pojedini izdavači. Direktor izdavaštva Komiko iz Novog Sada Vuk Marković posebno ističe pojedina izdanja.

„Ove godine smo objavili prvu knjigu nedeljnih epizoda Sigarovog Popaja koje buhvataju dve godine, od 1930. do 1932. godine. To su prve dve godine Popaja koji je išao nedeljom. Uradili smo ranije dve knjige dnevnih epizoda, koje su išle svakodnevno u kaiševima, a on je paralelno vodio drugu priču, koja je izlazila jednom nedeljno na polutabli u boji. Ona je drugačije i koncipirana, a i sam humor je malo drugačiji – više je bilo humora situacije, nego humora nonsens, koji je bio karakterističan za dnevne epizode“, navodi Vuk Marković.

Osim toga, Marković naglašava sam kvalitet Sigarovog Popaja, jer postoji drastična razlika između Popaja iz stripa i onog koji je našoj publici daleko poznatiji – iz crtanih filmova.

„Popaj u stripu je junak ispred svog vremena, zaista je reč o kvalitetnom humoru za koji bih rekao da je u pojedinim momentima gotovo kao pajtonovski“, komentariše Vuk Marković.

Od njihovih značajnijih izdanja svakako treba pomenuti strip „Maus“ Arta Špigelmana. Reč je o jedinom grafičkom romanu koji je dobio Pulicerovu nagradu, a sam roman se bavi drugim svetskim ratom, holokaustom i stradanjem Jevreja.

Na programima, koji su posvećeni stripu ćemo neretko sresti i kolekcionare figura i igračaka superheroja, jer su ove dve oblasti usko povezane.

Strip i kolekcionarstvo

„Reč je o stvarima, koje su sa stripovima vrlo bliske. Naprimer, kada je nastao Spajdermen brzo su se pojavili ljudi, koji su tog heroja želeli imati i kod svoje kuće. Tako su figure super heroja i nastale. Danas o kolekcionarstvu dosta toga znamo, a možemo zamisliti kako pojedine zbirke mogu biti bogate“, navodi kolekcionar iz Beograda Predrag Dimitrijević.

U razgovoru smo se dotakli i toga da li su tradicionalni junaci, ako što su Betmen, Supermen i Spajdermen popularniji u odnosu na neke mlađe junake. Predrag naglašava da bi bolje bilo napraviti podelu na američku i evropsku scenu.

„Postoji evropska škola u koju bismo uvrstiti mogli Korto Maltezea, Zagora, Dilan Doga… Sa druge strane imamo američke superjunake, koji stalno spašavaju svet ili ceo svemir. Ti heroji su mnogo komercijalniji, zato što je američko tržište ogromno. Evropski junaci su mnogo ređi, a Boneli je, naprimer, tek nedavno prodao licencu za proizvodnju svojih figurica, tako da su ti junaci prilično skupi“, objašnjava Predrag.

Tokom Strip vikenda održano nekoliko prezentacija najnovijih izdanja. Interesovanje je bilo veliko i za delo Gorana Maravića „Dva veka karikature na prostorima Jugoslavije“. Autor je naveo da je imao dosta posla pri prikupljanju materijala za publikaciju, a smatra da je reč o značajnom delu.

„U ovom društvu je već praktično sve postalo karikatura, pa je zbog toga ona ostala originalnim načinom za likovno izražavanje. Osim toga, želim da napomenem da se broj ljudi, koji objavljuju svoje karikature u pojedinim medijima u našoj državi konstantno smanjuje“, zaključio je Maravić.