Dan pobede i Dan Evrope: Mladi su i te kako svesni opasnosti fašizma

Čini nam se, da nam je mnogo toga u vezi sa 9. majom poznato, da shvatamo suštinu pobede nad fašizmom i da se sve ne svodi na patetične komercijalne manifestacije i koncerte.

Za diskutovanje o 9. maju, danu pobede nad fašizmom bi možda trebalo da se vodimo Pindarovom mišlju iz Olimpijske ode od pre više od 2500 godina – „mnogo ću s malo kazati reči“.

Foto: pixabay.com

U svakom slučaju, nije loše podsetiti se da je nakon velikih razaranja i zločina tokom Drugog svetskog rata, Nemačka 9. maja 1945. godine potpisala bezuslovnu kapitulaciju. Zato se upravo 9. maj u svetu obeležava kao Dan pobede nad fašizmom.

Možda najpoznatija proslava i ceremonija se godinama održava u Rusiji, kada na Crvenom trgu u Moskvi pratimo spektakularne vojne parade. Ove godine obeležavamo 74 godine od završetka Drugog svetskog rata, ali ujedno i 69 godina od prvih koraka i inicijative za stvaranje Evropske unije. Naime, Dan Evrope ustanovljen je kao dan sećanja na deklaraciju francuskog ministra spoljnih poslova Roberta Šumana iz 1950. godine, koja se smatra prvim zvaničnim korakom u nastanku EU.

Vremenom je 9. maj postao evropski simbol, koji zajedno sa himnom i zastavom čini identitet same Evropske unije. Zato je na Savetu Evropske unije u Milanu 1985. godine donesena odluka da se 9. maj svake godine obeležava upravo kao Dan Evrope. E, a u našim okvirima je manifestacija Ritam Evrope događaj, kojim se obeležava 9. maj

I ovog puta Ritam Evrope organizuje Studentski kulturni centar Novi Sad. Događaj se odnosi na brojne kulturne akcije a svojevrsnim vrhuncem je koncert na Trgu slobode, gde će ove godine nastupiti Partibrejkers, Obojeni program, Kawasaki 3P i Josip A Lisac.

Foto: pixabay.com

Posebno bi trebalo naglasiti i to, da u okviru manifestacije Ritam Evrope kulturna stanica Svilara i Studentski kulturni centar Novi Sad organizuju izložbu plakata pod nazivom “Dan pobede”.

Izložba je otvorena u utorak a traje do sutra. Organizatori navode da je podeljena u dva segmenta: prvi deo predstavlja izbor ratnog plakata saveznika iz antifašističke koalicije, dok drugi deo izložbe obuhvata obeležavanje Dana pobede od posleratnog perioda do današnjih dana.

Mladi su i te kako svesni opasnosti fašizma

Koliko nam je zapravo bitna suština cele priče? Znamo li zaista šta su nacizam i fašizam i zbog čega je pobeda nad njima u Drugom svetskom ratu bila značajna?

Vira Kiš

VIRA KIŠ, profesorka francuskog jezika i književnosti:

„9. maj nije za mene samo dan kada se odaju počasti žrtvama koje su nastradale tokom Drugog svetskog rata, nego dan tokom kog preispitujemo reč sloboda. U Novom Sadu možemo je se uvek setiti kada prođemo pored Sinagoge ili Kejom žrtava racije. Sloboda je naše pravo, a ljudi koji su se toliko borili za nju, nikada ne smeju biti zaboravljeni. 9. maj nije samo jedan dan u godini, već kao što je Žan Žak Ruso rekao “Oduzeti svaku slobodu svojoj volji znači oduzeti svaku moralnost svojim delima”. Ne bi trebalo samo proći Novim Sadom pored već navedenih mesta, nego se uvek setiti naših čovečanskih prava i velike žrtve koje su date da ta prava imamo i čuvamo.“

Zoran Bibić

ZORAN BIBIĆ, komunikolog:

„Dan Evrope ili Dan pobede? Dva izuzetno bitna događaja na isti datum. Dan kada su se suprotstavljene sile u Drugom svetskom ratu nakon nekoliko godina ujedinile prvobitno zbog trgovine uglja i čelika sa ciljem da u budućnosti ne bude ratova, zaista je ispunio svoj cilj. Ujedinjena Evropa kroz naredne godine širila je svoju porodicu i težila zajedničkom progresu. Međutim, tokom svog života u državi koja nije bila deo te porodice može se reći da gajim ravnodušnost prema danu Evrope. Govorili su da su nas mnogo godina pre mog rođenja molili da uđemo u tu ujedinjenu kuću sa više spratova… a mnogo godina posle mog rođenja vidim da niko iz te ujedinjene kuće sa više spratova neće da nas nadogradi makar kao neku garažu ili ostavu za baštensko oruđe. Iz tog razloga, 9. maj je za mene Dan pobede, dan kada su poraženi nacizam i malo ranije fašizam na tlu Evrope. Pobeda ovekovečena u fotografiji sovjetskog vojnika kako zabija crvenu zastavu na vrh Rajstaga, mesta gde se stvaralo najveće zlo vekovima unazad. Ta fotografija je moja prva pomisao svake godine na ovaj datum. Stalno podsećanje na zlo koje je odnelo na milione žrtava sprečiće da u budućnosti ne doživimo isto.“

Marina Melih

MARINA MELIH, novinarka:

„Radije bih na nivou države proslavljala dan nekih novih otkrića i uspeha u drugim oblastima a ne političkim. Najznačajnijih datuma iz prošlosti se svi sećamo iz udžbenika, jednako kao i aktera, razloga i konačnih ishoda ratova. Ali, pitam se, zašto slaviti pobedu nad fašizmom, kada je on i dalje prisutan u različitim formama, često demonstriran na našim najbližima i nama samima. Razlika je u tome, što umesto bojnih polja sada imamo administraciju, umesto pušaka prevare i laži. A umesto sanduka je tu spakovan kofer. Evropska unija – groblje.“

Stefan Janjić

STEFAN JANJIĆ, doktorant na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i glavni i odgovorni urednik portala portala FakeNews tragač:

„Dan pobede nad fašizmom vidim kao spomenik upozorenju da razvoj ljudske civilizacije nije nepogrešivo jednosmeran, upravljen ka istini, toleranciji i znanju, već da postoji konstantna opasnost da se uprkos svim dostignućima i lekcijama naučenim iz istorije kao tobožnje „učiteljice života“ okrenemo protiv života i humanizma. Iako sâm naziv praznika deluje odlučno i definitivno, možda bi bilo prigodnije da glasi „Dan pobeđivanja fašizma“, jer je reč o fenomenu koji se nastavio i po okončanju Drugog svetskog rata. Ima ga, dakle, ne samo u 20. veku, već i u 21.; ne samo na prašnjavim stranicama enciklopedija, već i u stvarnosti, u današanjici, u Oslu i Berlinu, u Beogradu, Novom Sadu i Borči, u kukastim krstovima i svinjskim glavama… Moj prvi susret sa ovom temom desio se, kako drugačije, kroz formalno obrazovanje, ali dimenzije užasa koji je Evropa proizvela pre nekoliko decenija bliže sam shvatio tek kroz književnost. Ako u tom svetlu mogu da preporučim i jedan roman umesto istorijske čitanke, neka to bude „Semper idem“ Đorđa Lebovića, a oni koji žive u Novom Sadu neka odvoje tri sata i pogledaju verovatno najbolju predstavu Srpskog narodnog pozorišta – „Nebeski odred.“

Bilo kako bilo – i danas je 9. maj. Izuzetno značajan dan, dan pobede nad velikim zlom, koje je obeležilo jednu epohu civilizacije! Ujedno dan nakon onog u kojem je Ajaks ispustio finale Lige šampiona,  takođe Evropski dan opere, dan kada neko slavi rođendan ili godišnjicu braka. A da, i Dan Evrope je. Kako god.  

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •