Depresija i antidepresija u doba korone

Odlučile smo da ne govorimo o depresiji iz klasično dijagnostičkog ugla već iz ugla iskustava, iz onoga što depresija nosi po svojoj suštini i zbog čega je specifično teška. Depresija je ona praznina koja nas pritiska, jedno opšte crnilo u nama, oko nas a ponajviše ga osećamo baš u nama.

Depresija je pad volje do te mere da je depresivnim osobama zaista teško da ustanu. Depresija je depresivna epizoda koja može trajati u nedogled. Na ovom mestu važno je naglasiti da ako povremeno doživimo depresivnu epizodu ne znači da smo odmah depresivni, kao ni kada uhvatimo sebe u onim momentima da nam nije ni do čega.

Depresija je mnogo ozbiljnija od toga. Ona je onaj vrtlog koji vuče na samo dno i koji preti da nas usisa. Velika je razlika između depresivnog raspoloženja i dijagnoze. Depresija je generalizovana bezvoljnost i odsustvo zadovoljstva (anhedonija) ona nije samo niz teških dana.

Puno pričamo o depresiji jer i jeste često nešto što nas okružuje naročito u vreme praznika. Depresija, nažalost, jeste naša svakodnevnica, a Svetska zdravstvena organizacija upozorava da je depresija bolest XXI veka. Ove okolnosti u kojima se nalazimo evo već devet meseci nepovoljno utiču na naše mentalno zdravlje. Postoji rizik od porasta depresije, jer i okruženje je oko nas nepodsticajno, neizvesno, teško, prekinuti su mnogi tokovi dotadašnjeg funcionisanja i aktivnosti i rituali koji su nas održavali iznad mora depresije Depresija u doba korone jeste ozbiljan izazov. I svako do nas se sa ovim izmenjenim okolnostima snalazio na svoj način. O antidepresiji ne znamo puno, ali depresija kao pojam postala je po malo žargon. Naglasile bismo da nije lako plivati nekad u svakodnevnici, a naročito kada je izmenjana i dodatno stresna kao sada tokom pandemije. Zato jeste izazov boriti se sa depresijom, kao i sa drugim problemima na polju mentalnog zdravlja; zato jeste izazov naučiti kako se nositi sa tim.

Zašto nije dobro googlati na internetu o depresiji?

Za početak i ako googlamo o običnoj glavobolji, samo ćemo se dodatno uznemiriti. Uvućići nas još dalje i dublje u tu depresiju. Ako smo prepoznali da smo izgubili volju, da to traje neko vreme, da smo potišteni, razdražljivi, da nas gotovo ništa ne raduje obratite se za pomoć. Za početak porazgovarajte sa nekim. Ako se jave suicidalne misli, da, to će nas prepasti, ali ne znači da to odmah znači i samu depresiju. Te epizode moraju ipak trajati, a što pre uočimo i obratimo se za podršku, veća je šansa da nas vrtlog ne povuče nadole. Nema odrasle osobe koje nema makar neko iskustvo depresivnog iskustva. Depresija je negde naličje života i to je ono što je senka prolaznosti, senka svesnosti o prolaznosti, izazov kako održati smisao u tok prolaznosti. A ako osetimo i doživimo depresiju da li to znači da sebe treba još više osuditi ili da vidimo šta sa tim možemo da uradimo ? Ali nama je zadatak da povratimo snagu i volju za životom. Kako ćemo to nego kroz antidepresiju

Svi pričaju o depresiji, ali šta je to antidepresija? Ako potražimo taj pojam na internetu nećemo naći mnogo toga. Zanimljivo da smo u tom pretraživanju otkrile da postoje antidepresivi u slobodnoj prodaji. Ali antidepresija nisu samo antidepresivi. Oni jesu važni jer su nekada neophodni da bi nas izvukli iz tog crnila; oni dođu kao pomoćne štake koje koristimo kada slomimo nogu, ali na duge staze zadatak nam je da naučimo da se ponovo oslanjamo na sopstvene noge. Nije lako izaći iz depresije ali moguće je. Potrebna je odluka, potrebno je raditi na sebi i skupiti snagu.

Antidepresija defitinivno nije sreća odnosno ne znači nužno sreća.

Antidepresija je pokretanje i snaga koja te tera dalje.

Zašto je problem ako se antidepresija menja za sreću? Jer vodi tome da jurimo za nečim po svaku cenu. Takođe, okruženi smo hipreprodukcijom sreće, kao i pritiskom da uvek budemo srećni. Uvek se onda pomeraju granice, jer i nikad nam nije dovoljno to što imamo ili gde smo stigli, slično kao što se dešava kod zavisnosti. Tako da je važno razumeti da antidepresija nije sreća po svaku cenu. Treba nam realna, a ne nametnuta sreća. Naličje depresije je da želim da živim i postojim. Radost zbog osećanja da postojim.

Za početak donesimo odluku u Novoj godini da uradimo nešto i bleskasto ili izazovno. Depresija je zapravo strah do života i povlačenje od života. Napraviti prvi korak, samo ustati i napraviti prvi korak – to je mala pobeda u depresiji. Antidepresiju razvijamo i ako ne guglamo po internetu i dodatno posmatramo depresiju samo iz mračnog ugla.

Antidepresija je vraćanje energije života. Suština je pokrenuti i prevladati jedan duboki samokriticizam koji je duboko povezan sa depresijom. Zato je važno skloniti tu prisilu iznutra koja nas ganja i tlači da nismo dovoljno dobri. Budimo sebi dobri.

A gde nam je izvor snaga? izvor snaga

Ako želimo da izađemo iz depresivnih krugova svaki korak je pobeda nad sobom. Za svakog pojedinca je drugačiji izvor snaga koji ga pokreće. Nekome su to ljudi koji su mi bitni, a koji ne razmeju i prihvataju i kada nam nije dobro. Važni su ljudi koji poštuju naš ritam, da smo svesni da se moramo pokrenuti, ali da dodatno na pritiskaju. Svako od nas ima snagu da hoće da živi i ona se bori sa tom crnom pijavicom depresijom koja nas goni ka onom osećanju neću da živim .

Snaga da živim je pobeda mentalnog zdravlja nad ambisom koji nas vuče na dno.

Depresija je univerzalno ljudsko iskustvo koje nas je uvuklo u tamu. A naš zadatak je da pričamo kako smo izašli iz te tame i da se toga setimo. Ako smo to jednom mogli i uspeli, uspećemo ponovo. Za početak počnimo da maštamo. Time budimo u mozgu taj osećaj ispunjenosti i realne sreće. Ali budimo svesni da maštamo da se to ne pretvori u razočarenje. Maštajmo sa ciljem da oživimo našu želju i snagu, da nas pokrene, a bez velikog pritiska. Zatim možemo da se prisećamo lepih uspomena, lepih mesta, dragih ljudi, lepote tog trenutka. Kada zamislimo pozitivne slike mozak nam to uzvrati dobrim hormonima.

Najbolje maštaju ljudi koji su prisutni sada i ovde. Iz depresije nas nekada može pokrenuti i miris kiše. Dobro je nekada podsetiti se na sanjara u sebi. Bitna je perspektiva i kontekst. Potražnja i hiperprodukcija sreće nas je udaljilo od osećanja prave sreće isto kao što to radi i depresija. Zaboravili smo na lepotu življenja u trenutku, sada i ovde, zaboravili smo da živimo korak po korak, možda sporo, ali bez straha. Jer depresija je zapravo da se ne bojimo da živimo. Da se ne bojimo da se povežemo sa životom šta god da on donosi.

Živ sam i volim što sam živ. To je nekada dovoljan cilj i onaj suštinski cilj. Pokušajte da se prepustite onom momentu koji vas okružuje bez previše kriticizma naročito u godini korone koja nas je već dovoljno ispritiskala.

Možemo perfekcionizam i samokriticizam malo spakovati u kutiju i odložiti na neko vreme. Zaslužili smo to nakon mraka korone. Možemo doneti odluku da malo odmorimo i da damo prostora sebi da oporavimo sebe, da damo sebi vremena da se povrati snaga da možemo ići dalje. Porazgovarajmo sa sobom na kraju dana na temu šta je danas dobro bilo u ovom jednom danu i pohvalimo sebe zbog toga. Zaboravili smo da hvalimo sebe i da ohrabrujemo sebe. Zato možemo malo presložiti prioritete u narednoj godini u cilju izgradnje antidepresije.

Proizvodnju podkasta “Instant psihodnevnica” podržala je Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •