Druga strana interneta

Živimo u internet eri u kojoj nam je gotovo sve dostupno na jedan klik. Dobili smo beskonačne mogućnosti za komunikaciju, informisanje, zabavu i učenje. S obzirom na to da se danas sve više oslanjamo na internet, važno je upoznati se i sa „drugom stranom interneta“, odnosno sa činjenicom i realnošću da upravo internet i naš nemar tokom surfovanja mogu da nas ugroze.

Foto: www.facebook.com/omladinskiklubopens

U amfiteatru na Spensu je održana panel diskusija „Druga strana interneta“, a na njoj je bilo reči o negativnim stranama i opasnostima prilikom korićenja interenta. Organizator diskusije je bila organizacija OPENS 2019 u saradnji sa Fondacijom „Tijana Jurić“. Treba napomenuti, da je reč o jednoj od niza aktivnosti, koje OPENS organizuje u okviru programa “Dnevna soba”.

Tamna strana mreže

Tokom panela pričalo se o problemima na mreži sa kojima se gotovo svakodnevno susrećemo: kako prepoznati lažni profil na Facebooku i Instagramu, da li su i u kojoj meri bezbedni poslovni konkursi na internetu, kako naše fotografije mogu da završe u rukama predatora, ko nas sve prati dok smo online, kome možemo da se obratimo, ukoliko neko zloupotrebljava naše podatke…

Zaista je teško nabrojati sve opasnosti, kojima se na internetu izlažemo, ali treba napomenuti da ih ne shvatamo dovoljno ozbiljno. Uvereni smo da se negativne stvari dešavaju nekom drugom, daleko od nas, a zaboravljamo da imunitet nema niko.

Pre svega se to odnosi na trgovinu ljudima, organima, seksualnu i radnu eksploataciju, vrbovanje od strane predatora, zavisnost od interneta i video igrica i slično.

Na panel diskusiji o drugoj strani interneta su govorili psiholog Filip Đorđević i osnivač Fondacije „Tijana Jurić“ Igor Jurić.

Tokom diskusije / Foto: Miroslav Gašpar

„Umesto termina druga strana interneta, možemo koristi i mračna ili crna strana. Moglo bi se reći da praktično sve na svetu ima svoju pozitivnu, svetlu stranu, ali i onu drugu, negativnu. Na primer, barut, koji je kasnije zloupotrebljen… Takođe i električna struja, kao i mnogi pronalasci. Slično je i sa internetom“ – smatra psiholog Filip Đorđević.

Napomenuo je da su razne prevare, lažni oglasi i ponude vrlo česta pojava i konstantno se razvijaju. U prošlosti su kriminalci najčešće pravili lažne igre na sreću i lutrije, koje su im omogućavale svojevrsnu pljačku onih, koji se u zamku uhvate. Danas je ovo polje mnogo šire.

„Moj prijatelj, koji je policajac kaže da su policija i kriminalci u konstantnoj trci i stalno pokušavaju da razviju novije i bolje trikove i programe, kako bi bili u prednosti u odnosu na protivnika. Svi moramo da prihvatimo realnost, da se kriminal na internetu ne može zaustaviti niti iskoreniti“ – naglašava Đorđević.  

Tema o kojoj nedovoljno govorimo

Osnivač Fondacije „Tijana Jurić“ Igor Jurić je takođe učestvovao na panel diskusiji.

„Posećujemo škole u Srbiji, pričamo sa roditeljima i srednjošklolcima, a sve s namerom da podignemo svest ljudi o ovom problemu. Bez obzira na to, što smo o ovome počeli da govorimo, to nije niti približno dovoljno“ – navodi Igor Jurić.  

Postavio je pitanje, oko kojeg bi zaista svi trebali da se zamislimo:

„U kojoj meri je svako od nas svestan opasnosti? Da li se na internetu zaista osećate bezbedno? Stavite prst na čelo i dobro razmislite o tome sa kim komunicirate, koga dodajete na listu prijatelja, kako surfujete i slično. Ne možete ni da zamislite, koliko mladih ljudi je danas na internetu na neki način ucenjeno“ – konstatuje Jurić.

Psiholog Filip Đorđević je napomenuo da su na internetu najugorženije vulnerabilne, odnosno osetljive kategorije.

„Osetljive kategorije su pogodne za predatore i njihove su potencijalne žrtve. Osobe pogodne za manipulaciju se nalaze u svim uzrastima. Naravno da se mlađi uzrasti, odnosno adolescenti označavaju kao rizične grupe, ali u obzir ipak ne bih uzeo uzrast i godine, već upravo pomenute osetljive kategorije i pojedince“ – jasno govori Đorđević.

Publika se uključivala u diskusiju / Foto: Miroslav Gašpar

Naglašeno je da predatori nisu napadni i potencijalne žrtve ne zaskoče u kratkom roku. Upoznavanje i dopisivanje traje po nekoliko meseci, žrtva stekne poverenje, a predator tačno zna kada je pravi trenutak za njegov napad. Psiholog Filip Đorđević navodi da nije lako govoriti o nekom uniformnom obrascu predatora, ali uglavnom mnogi od njih imaju neki mentalni poremećaj, psihopate su ili sociopate.

Društveni faktor

U celoj priči prste umešano ima i društvo, u kojem živimo, stvaramo i radimo. Sistem vrednosti je diskutabilan, mnogo toga ne funkcioniše onako kako bi trebalo, a veliki uticaj u tome imaju i mediji. Svakodnevno se susrećemo sa ekscesima i neprimerenim sadržajem u brojnim rijaliti programima. Nasilje je u medijskim sadržajima dostupno na svakom koraku.

Snimaju se muzički spotovi u kojima se poziva na kriminal i konzumiranje droge, ističu se materijalizam i skupi brendovi…

I ovim pitanjem se pozabavio psiholog Đorđević.

„Na našu žalost je odgovor na ovo pitanje krajnje jednostavan – mi živimo u kapitalističkom, neoliberalnom društvu, gde zarada ima primat. Glavna vodilja jeste zarada i dok su pravila igre takva, jasno vam je šta se dešava. Ako neki sadržaj televiziji donosi novac, kapitalističko društvo, u kojem živimo to odobrava. To vam je sva logika i verujte mi da ljudi ne bi voleli da puštaju rijaliti programe da im to ne donosi novac. Kada bi operete i opere donosile zaradu, mi bismo samo to gledali“ – jasan je Đorđević. On navodi da se ne izlažu svi ovim sadržajima i da veliku ulogu nose i porodica i vaspitanje.

Treba naglasiti moć porodice, šire zajednice i pojedinca. Kako smo govorili o vulnerabilnosti, tako možemo govoriti i o rezilijentnosti, odnosno otpornosti. To znači da pojedinci mogu da budu izloženi raznim negativnim distraktorima i sadržajima, a ipak ostanu dobri ljudi sa normalnim sistemom vrednosti. Takvi ljudi će naći sebi slične i sa njima će provoditi kvalitetno vreme“ – zaključuje Đorđević.

Oprez je neophodan

Osnivač fondacije Tijana Jurić Igor Jurić je napomenuo da određen broj lica, koja učestvuju u trgovini ljudima i organima, o tome ni ne znaju, niti slute da su upleteni u zločine. Tako je na primer u slučajevima modnih agencija, gde agenti zaista misle da će devojke, koje dolaze na razgovore kod njih biti modeli, potpisuju sa njima ugovore, ali u pozadini je organizovani kriminal.

Foto: pixabay.com

Dodao je da se u Fondaciji “Tijana Jurić” bave proverom najrazličitijih oglasa za posao, i da svako ko želi da se oglas proveri, može ga proslediti Fondaciji.

„Ti oglasi nisu kao u prošlosti – ne nude astronomske zarade, već neku prosečnu ili platu malo iznad proseka za pojedine zemlje. Kriminalci postaju pažljiviji i zato je opasnost još veća“ – navodi Jurić.

Pozitivno je ocenio to, što je Skupština Srbije nedavno izglasala izmene Krivičnog zakonika, kojima se predviđa doživotni zatvor za ubice dece, bez prava na pomilovanje.

Ovim izmenama je predviđeno ukidanje kazne zatvora od 30 do 40 godina, i uvođenje doživotne kazne zatvora za najteža krivična dela – za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem, što je u skladu s predlogom Fondacije “Tijana Jurić”, a koji je podržalo oko 160 hiljada građana.

O ovoj temi bi moglo dugo da se priča i ona je praktično neiscrpna. Praktično je nemoguće utvrditi koliko korisnika interneta na svetu postoji, još teže koliko je na mreži kriminalaca i predatora. Ipak, morali bismo povesti računa, priznati sebi da nismo oprezni i pokušati razmišljati u tom pravcu, kad god se ulogujemo na svoj profil na društvenoj mreži. Da ne bi postalo prekasno…