Društvene igre: način da se i dalje razvijamo i učimo kroz zabavu

Društvene igre nisu samo igrice za ubijanje vremena i razonodu. U kvalitetnim društvenim igrama čak i ako bi grafičke elemente uklonili opet bi nam ostao element učenja jezika, matematike, strategije, kombinatorike… Sve zavisi od igre koju igramo. To su elementi koji određuju dobru društvenu igru sa kojom je moguće kvalitetno provesti vreme u društvu, odmarajući se od svakodnevice dok u isto vreme naš mozak radi. Neke igre su jednostavnije, lakše i kraće traju, a pojedine mogu da traju i od osam do deset sati.

Igre od 20 minuta do 10 sati

Danas postoji hiljade i hiljade društvenih igara što je, prema Vladimiru Kamenovu iz kluba društvenih igara “Dragon” u Novom Sadu, i dobro i užasno u isto vreme, jer neke nisu dobro istestirane. Ono što je pozitivno jeste da postoje dobre igre za ulaz u igranje igara, kao što je na primer igra „Settlers of Catan“, igra koja je za nekog ko nije strastveni igrač tek nedavno postala popularna.

Kamenov objašnjava kako je igra „Naseljenici ostrva Katan“ jedna vrlo jednostavna i brza igra koja se može završiti za recimo 20 do 60 minuta što je odlično vreme da se ne izgubi pažnja, dok postoje i veoma ozbiljne igre kao na primer „Twilight Imperium“, svemirska strategija koja može da traje između osam i deset sati.

„U teoriji  i “Ne ljuti se, čoveče!” spada u društvene igre iako ih ja tamo ne bih svrstao jer nije za odrasle i jer je užasna.“

Vladimir Kamenov, Klub društvenih igara “Dragon”, Novi Sad

I bez grafike društvene igre su stimulativne

Društvene igre se mogu podeliti na igre poreklom iz Amerike (koje skoro uvek imaju i kocke u igri – kao element sreće) i iz Evrope (gde nema element sreće – guvernerskog je tipa te se baziraju na razvijanju ili, na primer, taktici), no većina ozbiljnih društvenih igara ima veoma važnu zajedničku stvar. A to je da su one edukativne ili da razvijaju način razmišljanja. Vladimir Kamenov objašnjava to na primeru igre „Yu gi oh!“.

„Uz igru se jako lako uči. Igra „Yu gi oh!“, ozbiljna igra sa kartama je primer toga. Tu ne mislim jeftinu varijantu koju možemo svugde pronaći.  Lako se nauči engleski zbog tekstova koji pišu na kartama. Jako lako se uči matematika, jer ima puno sabiranja i oduzimanja, kombinatoriku. Čak i kada bi izbacili slike tih, da kažemo, letećih monstuma, potpuno da ignorišemo to – ostaje čista matematika i engleski, a to se kroz igru savršeno usvaja. Tu je i igra „Puerto Rico“. U toj igri svaki igrač ima ostrvo, plantažu i potom se razvija putem strateških poteza. Često možemo da utičemo, odnosno da eliminišemo druge igrače ili da nam drugi igrači pokvare taktiku po kojoj smo planirali igrati. Upravo ta igra, „Puerto Rico“ nema lepu grafiku. Veoma je ružna igra u svojoj jednostavnosti. Ali ništa njoj ne fali. Odlična je igra, savršena. Posle dva sata igranja nas boli glava, ali nas prijatno boli glava zato što smo stalno morali da se nadmudrujemo. Isto je tako i sa većinom društvenih igara – razvijaju naše razmišljanje i kreativnost“.

Edu-games: Budućnost u radu sa mladima?

Društvene igre nisu samo igre za razvijanje razmišljanja ili kreativnosti, već mogu i da pomognu u edukaciji, smatraju u nevladinoj organizaciji BalkanIdea Novi Sad. Aleksa Savić iz Izvršnog odbora ovog udruženja kaže da su upravo igre prepoznali kao način da se pojedine situacije, pojave, pa čak i grupe ljudi približe mladima.

To je proces, koji je tek započeo,a tokom kojeg je već održana obuka partnera na projektu, koji trenutno rade na osmišljavanju prototipa društvenih igara. Potom će se vršiti testiranje, da bi u oktobru nastale društvene igre edukativnog karaktera koji su u vezi sa nekim od marginalizovanih grupa gde će se naći na primer, nacionalne zajednice – Rusini, ali i HIV pozitivne osobe.

„Igre će potom biti postavljene online, najverovatnije na internet stranici BalkanIdeje, za korišćenje raznih organizacija za edukaciju mladih, ali i kako bi naravno, bilo ko mogao da ih skine, odštampa te, nadajmo se, igra sa društvom,“ kaže Aleksa Savić.

„Shvatili smo da nisu svi mladi zainteresovani za rad na radionicama, prezentacijama, okruglim stolovima. Upravo iz tog razloga obratili smo pažnju i na društvene igre. U BalkanIdeji trenutno realizujemo dva takva projekta. Prvi je „Edu-gaming“ za raznolikost i to je projekat međunarodnog karaktera, koji podrazumeva obuku omladinskih radnika i radnica da razvijaju i koriste društvene igre u radu sa mladima. Drugi projekat „Edu-gaming u raznolikim zajednicama“ jeste pilot projekat u kojem udruženja i institucije koje rade sa različitim grupama, mahom marginalizovanim, da pokušamo da uz razvijanje edukativnih igara pokušamo da odgonetnemo te probleme“.

U prethodnom edu-gaming ciklusu koji je realizovan u 2017. godini upravo iz BalkanIdee su realizovane dve društvene igre edukativnog karatkera:

•  „Reaction“ – igra sa kartama gde se igrači podstiču da reaguju na diskriminatrone izjave  sa kojima se susrećemo svakodnevno ali i na diskusiju unutar igre, i

• „Talking Tailor“ – igra u kojoj igrači žive život izabranog lika, prolaze njegov životni put u kome mu biraju akcesoare, a sve u cilju razmišljanja o rodnom identitetu.

Društvene igre dostupne na više mesta u Novom Sadu

Društvene igre danas sve više uzimaju maha, osim već spomenutog kluba društvenih igara „Dragon“, iz BalkanIdee najavljuju i otvaranje omladinskog kluba  koji će funkcionisati nekoliko dana u nedelji, a mladima će biti dostupno igranje društvenih igara, među kojima će biti i one edukativnog karaktera.

„Večeri društvenih igara dešavaju se i u nekim od naših partnerskih udruženja, kao što su na primer, grupa „Izađi!“, „Pokret gorana Vojvodine“, „Ekološki centar Radulovački“, Kulturni centar „LAB“, a o datumima kada se odvijaju te večeri možete pratiti na njihovim društvenim mrežama“ poručuje Savić iz BalknaIdeje.

Prvi klub društvenih igara nastao je u Novom Sadu

Klub društvenih igara „Dragon“ je nastao 1995. godine u Novom Sadu, i tada je bio jedan od prvih klubova u Srbiji. Vladimir Kamenov iz ovog kluba kaže kako su tada bila teža vremena, jer se do igara teže dolazilo, a bilo je i mnogih koji nisu znali engleski jezik.

„U okviru Mense postoje grupe specijalnih interesovanje, takozvani SIG-ovi, te postoji i SIG za taktičko-logičke igre. Danas postoje na hiljade društvenih igara. Neke su dobre, neke nisu, a neke ni ne dođu na red. Kada počnete da igrate igru morate je odigrati, jedno, dva, pet, deset puta da bi je svi iz društva isprobali. Iz tog razloga neke ne stignu na red. Ali nije tako bilo na početku. Prvo smo počeli da se nalazimo u prostorijama jednog novosadskog fakulteta. Igrale su se razne igre, među kojima je možda najpoznatija „Magic the gathering“, igra sa kartama koju je napravio doktor nauke iz kombinatorike, tako da je veoma ozbiljna u svojoj fantastičnosti. Tada smo imali desetak igara, uvek smo bili daleko od sveta, imali smo sreće kada bi neko doneo igru iz inostranstva“, navodi Kamenov i dodaje kako naši ljudi uglavnom zna za Riziko, Monopol, Stratego, „u teoriji“  i “Ne ljuti se, čoveče!”, koju ne bi svrstao u društvene igre, jer nije za odrasle i „užasna je“.

Društvene igre ne moraju biti samo ubijanje vremena, već mogu da budu način na koji se kvalitetno provodi vreme sa društvom koje nam je drago, dok u samom procesu zabave razvijamo svoje razmišljanje, strategiju, kreativnost, ali i učimo iako to možda nismo ni svesni.