Đurđica Stojanović: Za naučnika je važna posvećenost, široko obrazovanje i etika

„Za naučnika su tri stvari važne: posvećenje – idealno bi bilo da se naučnik zaista igra, da dođe do tog nivoa da toliko voli to što radi da se zanese kada uđe u neki problem. Drugo – široko obrazovanje. To je prosto nužno da bi mogle da se rađaju ideje, da se povezuju na neki način i umetnost i kultura i istorija, pa čak i sport. I treće – etika. Naučnik mora da bude etičan, jer ako nije, nauka onda ne postiže osnovni cilj, a to je boljitak ljudskog društva.“

Ovim rečima opisuje temelje uspešnog bavljenja naukom Đurđica Stojanović, redovna profesorka na Katedri za logistiku i intermodalni transport Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu i šefica laboratorije za logistiku i intermodalni transport. Neke od njenih oblasti istraživanja i rada su špedicija i međunarodna logistika, makrologistika, povratna i zelena logistika, uopšte transportna logistika sa akcentom na drumski transport, kao i oblasti u kojima je magistrirala i doktorirala – logistički i i pre svega transportni autsorsing.

Đurđica Stojanović
Đurđica Stojanović (Copyright: Marko Berić, časopis Logistika i Transport)

U razgovoru za serijal „Žene u nauci“ ona će nam opisati kako je to biti žena u saobraćajnom inženjerstvu, kao i šta je karakteristično za poslove u logistici.

„Ova oblast je više našla mene, nego što sam ja našla taj posao i poziv. Završila sam  Srednju matematičku u Boru koja je bila dosta jaka što sam shvatila tek kada sam došla u Novi Sad. Dvoumila sam se između saobraćaja i mašinstva, ali sam upisala saobraćaj, diplomirala sam, stekla zvanje diplomiranog inženjera saobraćaja – drumski smer. Nakon toga sam upisala postdiplomske studije više tražeći sebe u tom nekom prelaznom periodu, tražeći gde je moje mesto, i onda se otvorilo jedno mesto istraživača na Fakultetu tehničkih nauka baš kada su u pitanju projekti iz oblasti logistike i eto mene tu.“, objašnjava svoje početke u karijeri profesorka Đurđica Stojanović, naglašavajući da je taj put bio pravolinijski – od istraživača pripravnika, zatim asistenta pripravnika, asistenta, docenta, vanrednog profesora i redovnog profesora.

Za svakog naučnika stručno usavršavanje je dodatno iskustvo, jedna lestvica više u karijeri. Tako je i za profesorku Stojanović, koja je išla na četiri specijalizacije u Evropi. Dva puta je bila na Ekonomskom univerzitetu u Beču na Institutu za transportnu ekonomiju i logistiku, zatim na Univerzitetu u Moldeu koji je vodeći u oblasti logistike u Norveškoj, kao i na Tehničkom univerzitetu u Dortmundu. Iako su to bili kraći boravci, za našu sagovornicu predstavljaju nezamenljivo iskustvo.

“Kada sam prvi put otišla u studijsku posetu Institutu za transportnu ekonomiju i logistiku, nije postojao Kobson koji je baza naučnih časopisa i radova danas dostupna svakom naučniku. U to vreme ja jednostavno nisam imala literaturu odakle da spremam radove i da dokažem moj doprinos, da se utemelje neki radovi. Kada sam otišla u Beč, kada sam videla njihovu biblioteku, kada sam videla tu bazu radova, to je za mene bila pećina sa blagom. To je bio jedan kvantni skok u mojoj karijeri, kao i upoznavanje sa radom istraživača na drugim institutima. Nakon toga sam počela da pišem radove koji su objavljivani na najprestižnijim evropskim, pa kasnije i svetskim konferencijama, zatim časopisima, pa su usledili prvo radovi sa kolegama iz Norveške, a onda i sa kolegama sa drugih univerziteta. Kasnije sam počela da odlazim kao gostujući predavač na drugim univerzitetima i to je jedno nezamenljivo iskustvo.“

Laicima bi logistika možda zvučala kao „muški posao“. Da je to daleko od istine govori i činjenica da danas, bez logistike, svet kakav znamo ne bi mogao da funkcioniše, a u tom „logističkom lancu“, podjednako važne karike su i žene i muškarci. Naime, logistika je povezana sa premeštanjem objekata, prvenstveno stvari, ali u određenom kontekstu i ljudi. Dakle, to je premeštanje, prenos, transport, pretovar, skladištenje, pakovanje, upravljanje zalihama…

„Za logistiku je karakteristično da je oduvek tu, oduvek je povezana sa razvojem ljudskog društva, čak i u Starom Zavetu se spominju neki veliki logistički projekti. Svuda je oko nas, kada se okrenete, uđete u prodavnicu, pogledajte odakle su proizvodi iz celog sveta. Možda većina nas nije ni kročiila nogom na neka mesta, ali je koristila proizvode iz tih mesta i upravo o tome se stara logistika. A da budemo još prozaičniji koliko je ona deo naše svakodnevice, praktično svako domaćinstvo je jedan mali logistički sistem gde mi brinemo o upravljanju zalihama, o snabdevanju, transportu do kuće, skladištenju u kući, korišćenju tih zaliha i na kraju iznošenju otpada, sortiranju otpada…Tako da možemo da kažemo da su svaka dobra domaćica ili dobar domaćin dobri logističari. Naše majke nisu imale sertifikate iz logistike ali su sigurno bile odlični, vrsni logističari.“

Đurđica Stojanović

A kada govorimo o ženama u logistici, zanimljivo je da se njihov broj iz godine u godinu povećava, pa je tako učešće studentkinja oko 45-46 odsto u ukupnom broju aktivnih studenata na Departmanu za saobraćaj na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, što je broj iznad evropskog proseka. Đurđica Stojanović navodi da je, prema dostupnim podacima, u sektoru logistike u Srbiji zaposleno oko trećina žena, dok su na rukovodećim pozicijama ipak dominantniji muškarci, što je i očekivano.

„Ima mnogo radova koji govore na ovu temu, ali ja bih istakla posebno jedan rad profesorice Snežane Tadić sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu koji se ne bavi samo statističkim podacima već ima jednu malu filozofsku raspravu vezanu za žene u logistici, to je jedan zaista inspirativan tekst pod nazivom „Žene u logistici – lepo i uzvišeno“.

Da žene u saobraćajnim oblastima i te kako mogu da budu uspešne i inovativne govori i podatak da su u prethodnom mandatu, od 2018. do 2021. godine, na Departmanu za saobraćaj četiri žene vodile sve četiri katedre: Katedru za tehnologije transportno-logističkih sistema, Katedru za drumske saobraćajne sisteme, Katedru za poštanski saobraćaj i komunikacije, te Katedru za logistiku i intermodalni transport koji je vodila upravo Đurđica Stojanović. Četiri žene na četiri katedre u trenutku kada je Departman za saobraćaj obeležio 40 godina postojanja.

Đurđica Stojanović u luci Jangšan u Šangaju 2016. godine
Đurđica Stojanović u luci Jangšan u Šangaju 2016. godine (foto: privatna arhiva)

25 godina rada u saobraćajnoj oblasti, u logistici, donelo je mnogo znanja, iskustva i novih naučnih činjenica. Sve to uslovilo je i rad na monografiji o istoriji srpske špedicije, koja bi trebalo da bude objavljena do kraja naredne godine.

„Istorija srpske špedicije je jedno pitanje koje je pokrenuto kada sam ja pisala udžbenik. Jednostavno, pošto sam tada sakupljala građu, odnosno sve udžbenike iz bivše Jugoslavije kojih i nije bilo toliko mnogo, shvatila sam da pitanje kako je nastala špedicija jednostavno nije bilo dovoljno obrađeno. Spominju se začeci špedicije u Evropi ali nema skoro ništa o začecima špedicije kod nas, a praktično ništa pre Drugog svetskog rata i tako je krenulo. Međutim, posebno mi je drago što ovaj projekat radimo zajedno sa Nacionalnom asocijacijom špediterskih društava i agenata, jer je to jedan oblik saradnje sa privredom na projektu koji je vezan za negovanje tradicije i popularizaciju špediterskih delatnosti. Osim kolega iz privrede, tu učestvuje i Filozofski fakultet – Odsek za istoriju, očekujemo podršku od još nekih institucija i nadamo se lepim rezultatima jer će ova monografija po prvi put obelodaniti neke podatke vezano za nastanak špediterskih delatnosti na ovom području i njen razvoj do današnjih dana.“, objašnjava Đurđica Stojanović.

Đurđica Stojanović, gošća nove epizode serijala “Žene u nauci” – pogledajte na YouTube-u

Gošća serijala „Žene u nauci“ je žena koja je učestovala u izradi više međunarodnih i nacionalnih naučnih projekata. Autor je i koautor preko stotinu radova koji su objavljivani u vrhunskim naučnim časopisima. Kako kaže, rad svakog naučnika podrazumeva više faza – istraživanje, obradu i analizu rezultata, a zatim i publikovanje, a svaka od ovih faza je izuzetno značajna.

„Današnji projekti su takvi da ne može istraživač sam da kompletira sve faze, prosto nemoguće je, štaviše istraživači iz samo jedne oblasti vrlo teško će zaokružiti neki projekat koji je aktuelan, koji je savremen. Interdisciplinarni projekti su praktično aktuelni kada su u pitanju najsavremenija naučna dostignuća. Zato je saradnja među naučnicima vrlo važna kako na horizontalnom nivou, dakle istraživači istog statusa, tako i na vertikalnom nivou gde se stariji istraživači usmeravaju, pomažu mlađim istraživačima, razmenjuju se ideje između generacija i dolazi do nečeg novog na tom polju.“

Kao žena koja se 25 godina bavi naukom u oblasti saobraćaja, transporta i logistike, Đurđica priznaje da se tokom svoje karijere ponekad i susretala sa teškoćama i izazovima, ali smatra da je to sastavni deo bilo kojeg posla. Kaže da su ti problemi bili raznovrsni, nekad specifični za mikrookruženje, a nekad za kompletan kontekst u kom se nalazi naše društvo.

„Mnogo češće sam prevazilazila izazove strpljenjem i upornošću, nego nekim agilnim ponašanjem na juriš. To je možda povezano i sa nekim mojim karakteristikama, pošto sam se bavila streljaštvom (bila je juniorski šampion SFRJ u streljaštvu), onda se i odgovarajuće osobine razvijaju. Tako da, čime god da se bavite to je dobro na kraju da iskoristite da se na neki način izgradi ličnost.“

Đurđica Stojanović

Kada se osvrne na svoje dosadašnje uspehe u karijeri, Đurđica Stojanović ističe da je za nju najveći uspeh sam put u karijeri koju je odabrala, a ne neki pojedinačan događaj.

Ima naravno i pojedinačnih uspeha koje možemo da kvantifikujemo na neki način, recimo, koji je časopis najvredniji gde sam objavila nešto, zahvalnice koje smo dobijali od privrednika, ali sam put je taj koji je uspeh, sa svim izazovima koje je nosio sa sobom.“

Kako smo izdvojili na samom početku, za našu sagovornicu temelji uspešnog bavljenja naukom su posvećenost, široko obrazovanje i etika. Kako kaže, u tome se vodi knjigom profesora Radovana Popova „Univerzitetski profesor – kakav treba da bude?“ gde je jedan od zaključaka da dobar profesor pre svega treba da bude dobar čovek.

Upravo ovaj zaključak je i njena poruka za mlade koji žele da uplove u svet nauke – da pre svega budu dobri ljudi, jer će samo tako biti i dobri naučnici.

Đurđica Stojanović sa studentima u poseti kompaniji Cargo partner Novi Sad
Đurđica Stojanović sa studentima u poseti kompaniji Cargo-partner Novi Sad (izvor: cargo-partner)

Značaj popularizacije različitih oblasti nauke među mladima

Đurđica Stojanović veruje da su deca po prirodi istraživači, dok su sa druge strane svi dobri istraživači sačuvali dete, odnosno dečiju radoznalost u sebi. Zato je važno od malena decu usmeravati ka nauci, podržavati ih u njihovom istraživanju i poimanju sveta.

„Radoznalost i strast u nauci je slična dečijoj igri. Sva deca imaju naučnika u sebi i to treba negovati. Naravno, ako se deca kao mala bave nekom naukom, ne moraju uopšte kasnije da postanu naučnici, ali će ih to svakako oplemeniti čime god da se bave u budućnosti, i odvratiće ih od nekih negativnih uzora.“

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.