Tamiš i eko turizam – čisto uživanje!

Kada s nekim razgovaramo o odmoru i njegovom planiranju, pomislimo na desetak dana na primorju. Grčkom, hrvatskom, crnogorskom, egipatskom… Međutim, turizam je oblast koja je mnogo šira od samog izležavanja na vrelom suncu ili plivanja u slanoj morskoj vodi. Grupa novinara iz Srbije je nekoliko aprilskih dana provela na izletu u okviru nove, potencijalne turističke destinacije Eko Tamiš.

Kada su ljudi postali svesni toga da prema Zemlji moraju odgovornije da se ponašaju, pa tako i u oblasti turizma, u upotrebu je ušao termin eko turizam. Neki od osnovnih principa eko turizma su pre svega smanjenje negativnih uticaja na prirodu, kao i zaštita životnih staništa i same prirode.

Nosioci projekta navode da na njemu sarađuju četiri partnera. Pokret gorana i centar volontera je nosilac projekta, Privredna komora Pančevo je partner u Srbiji, dok su dve organizacije civilnog sektora iz Temišvara partneri sa rumunske strane.

Čest prizor u rumunskom Banatu / Foto: Miroslav Gašpar

Na izletu su četiri dana proveli novinari iz Novog Sada i Pančeva, kao i iz Temišvara i njegove okoline. Za nekog, ko je prvi put u svom životu putovao u Rumuniju, je to bilo interesantno iskustvo.

Prvi utisak – granični prelaz. Za razliku od Mađarske i prelaza Horgoš – Reske, kada u njegovom „najboljem“ izdanju čekate nekoliko sati za izlaz ili ulaz, prizor na prelazu Batin – Moravica je iznenađujući. Kao da takva gužva nikada nije bila, niti će biti. Jedan minibus sa dvadesetak putnika je obe strane granice savladao za pola sata?! 

A Rumunija… Ili makar ovaj banatski njen deo, u kojem je boravila grupa novinara – ništa specijalno! Bez namera da se bilo ko uvredi, ali Banat je Banat! I kod nas i u Rumuniji! Ravno, dokle pogled seže…

Put, koji spaja ljude, vodi kroz gradiće i sela u rumunskom Banatu, koji takođe nisu ostavili najpozitivniji utisak – kuće oronule, ulice u prilično lošem stanju, često sa asfaliranom samo glavnom ulicom, dok u sporednim imaju kaldrme u najboljem slučaju.

Ali nije sve tako tužno. Naprimer, u mestu Rešica funkcioniše muzej lokomotiva na otvorenom. Saznajemo da su se u vreme Austro – Ugarske u Rešici proizvodile lokomotive za potrebe cele države. Najstarija datira iz 1872. godine.

Muzej lokomotiva u Rešici / Foto: Miroslav Gašpar

Put u Karpate gde izvire Tamiš

Od Rešice je put vodio u Karpate, ka izvoru Tamiša. Treba pomenuti nekoliko usputnih stanica – mesto Valiug i akumulaciono jezero Gozna, na kom se tokom leta održavaju muzički festivali. Put vodi do sela Garana a zatim i do izvora reke Tamiš. Doduše, do samog izvora je minibusom teško doći, tako da prvi kilometri ove reke ostaju za ovaj slučaj neistraženi.

Na samom početku vodotoka Tamiš izgleda kao potok, pošto to bukvalno i jeste. Naime, na ovom delu rumunskih Karpata se nalazi izvor gradištanskog potoka, jednog od tri izvorišna kraka ove reke. Imate dakle mogućnost, da pregazite ili preskočite Tamiš.

Blizu izvora Tamiša / Foto: Miroslav Gašpar

Od ostalih posećenih lokacija bi vredelo pomenuti i dendrološki park Bazoš, u kojem postoji 800 raznih vrsti drveća sa pet kontinenata. Ipak je i ovaj park podsetio gde se nalazimo, jer bez obzira na to što je Rumunija u Evropskoj uniji, mora još mnogo da radi da bi se približila makar Mađarskoj, Slovačkoj i ostalim državama iz „niže srednje“ klase Unije.

Brigu o parku vodi preduzeće, koji ima slične kompetencije kao naše „Srbijašume“ i radi to prilično slabo. Park ima potencijal, ali je zanemaren, obrastao šašom i šipražjem, tako da je do nekih stabala i tablica na kojima su ispisani podaci o njima, teško doći i proveriti sa kog kontinenta potiču.   

Park Bazoš / Foto: Miroslav Gašpar

Poseta Temišvara i vreme provedeno sa turističkim vodičem bi moglo da se oceni i kao najbolji utisak. Vodič je na vrlo interesantan način predstavio grad, njegovu istoriju i znamenitosti. Sazanjemo informacije o temišvarskom bastionu i njegovom obliku, takođe o tri najpoznatija trga – Trgu ujedinjenja, Trgu pobede i Trgu slobode.

Na prvom pomenutom trgu treba obratiti pažnju na rimokatoličku katedralu i srpsku sabornu crkvu. Na trgu pobede se sa jednog kraja uvis uzdiže hram Rumunske pravoslavne crkve a sa drugog zgrada Opere.

U srpskom Banatu

Osim Rumunije, grupa novinara je dva dana provela i u srpskom delu Banata. Uključivalo je to posetu ribnjaka u Sutjesci, sela Jaša Tomić, opštine Sečanj. Put je vodio i u Galeriju naivne umetnosti u Kovačici, kao i kod graditelja violina Jana Nemčeka iz ovog mesta.

Studio u Barandi / Foto: Miroslav Gašpar

Svakako vredno pomena je i svraćanje do filmskog studija Dragana Bjelogrlića u Barandi, gde su snimane serije „Montevideo“, „Vratiće se rode“ i „Senke nad Balkanom“.   

Program Interreg-IPA finansira Evropska unija a sufinansiraju države, koje su u njega uključene. Projekat Eko Tamiš traje do juna a njegova vrednost je oko milion evra.

Bez namere da zameramo, ali do juna je ostalo malo vremena a u momentu izleta, posla na završetku projekta je bilo još mnogo. Ako do juna uspe sve da se završi biće super, ali je utisak da ovaj projekat ipak neće privući brojne turiste, kako obe strane očekuju.

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •