Fotografija beleži divnu moć transformacije ljudi

Minja Milošev, foto: Milica Karać

Izložba fotografija u okviru žurke Artlantis, održanoj u KC “Lab”, povod je za moj susret sa Minjom Milošev, studentkinjom druge godine psihologije u Novom Sadu. Moj prvi utisak je da Minja ne gubi fokus o tome na koji način želi da je čitaoci zapamte. I da, mene je ubedila. Fotografija je njena pasija a ona je apsolutni zaljubljenik u ono što radi.

Milica: Zašto misliš da su izložbe poput Artlantisa važne za mlade umetnike?

Minja: Zbog promocije i druženja. Prevashodno zbog toga što izložba fotografija danas nije toliko primamljiva forma, ali kad se uklopi sa žurkom to je već druga priča. Plus sama činjenica da ne postoji jedna jedina tema izložbe nego kutak za svakoga, koji on kao osoba može da ukrasi i uredi kako on poželi.

Milica: Budući da tvojim Instagram https://www.instagram.com/minjiks/ profilom dominiraju portreti, zanima me zašto si se baš za njih opredelila?

Minja: Kroz ljudsko lice može da se prenese mnogo više emocije, a i prosto su mi lepši od npr. prirode. Prirodu volim da gledam, ali nemam potrebu da zabeležim taj momenat prirode, dok momenat ljudskog lica i samu ekspresiju imam. Prosto postoji neka priča iza toga. Od malena sam volela da fotografišem drugare jer ljudi generalno imaju divnu moć transformacije i mislim da svako ima nešto posebno u sebi što ja volim da zabeležim.

Milica: Kako bi okarakterisala svoj stil i kako je sve počelo?

Minja: Pa ja volim taj neki dark fazon i to je isto počelo tako od malena , petog/šestog razreda osnovne škole kada sam pokušala da budem u tom emo fazonu. U tom periodu svako na neki način traži sebe, a ja sam se tražila kroz taj neki fazon horor filmova, koji su me privlačili kao i te “zloće” u tim crtaćima i onda sam išla tim putem.

Moja prva dark fotografija je izgledala tako što sam stavila crni lak za nokte po licu i noktima i tako se fotografisala. Prosto… U početku sam najviše fotografisala sebe. Ljudi su tada bili puni osude i baš je nastao haos oko te fotografije. U startu se to povezalo sa nečim negativnim što vuče na nešto loše, što vuče na smrt. U to vreme to nije najbolje uticalo na mene, ali sam potom shvatila da je to jako dorinelo mom razvoju jer sam nastavila da negujem taj svoj fazon uprkos nedostatku podrške. Drago mi je što nisam odustala od toga.

Milica: Kako je priča nastavila dalje da teče? Šta se desilo posle osnovne škole?

Minja: Ljudi su me neposredno nakon tog događaja prihvatili. U srednjoj i na fakultetu je stvarno sve teklo odlično. Sada sve teče bez ikakvih hejt komentara. Sada tačno vidim da što dublje zalazim u psihologiju i učim je ujedno se i moji portreti poboljšavaju.

Minja Milošev, foto: Milica Karać

Milica: I za kraj, Instagram influence. Koliko je bitan i da li si do sada postigla nešto uz pomoć njega, budući da imaš blizu deset hiljada pratilaca?

Minja: Broj pratilaca nije presudan, ali je jako bitan za ovaj posao. Prevashodno zbog promocija i brendova koji žele da sarađuju. Shvatila sam da, što me veći broj ljudi prati, to me više prepoznaju. Povezuju moj lik sa mojim delom.