Greh samoće: Koja je razlika između samoće i usamljenosti?

Koliko je samoća teška i kako se izboriti u tmurnim danima, kada se čini da se sve okrenulo protiv nas?

Da ne generalizujem preterano, jer oprosti im Bože – ne znaju šta rade, kukavica posvuda. Onih najgorih, kukavica emotivnih, žalosnih i tužnih. Uzrok tuge nisu neizlečiva bolest, bespovratni odlazak drage osobe ili razdirujuća glad. Barem ne u uobičajenom smislu, jer glad postoji. Strah parališe, a letargija i sapunski lament nad kletom sudbinom bude apetit za pažnjom i samosažaljevanjem. Nije potreban savet, ne traži se rešenje, samo publika koja će slušati vapaj duša zavijenih u crno.

Za psihoanalizu ovih slučajeva nije potreban čika Frojd, uzrok ponašanja je potpuno jasan – usamljenost. Za razliku od samoće, koja uz meditaciju i samopreispitivanje ima blagotvorna dejstva na organizam, usamljenost je bolna i mučna emocija koja stvara hronično unutrašnje stanje praznine. Samopoštovanje usamljenih osoba je podriveno jer im se čini da su napušteni i nepoželjni.

Koja je razlika između samoće i usamljenosti?

Psihoterapeutkinja i life coach Maja Vučković kaže da “je samoća ”fizičko” i ”geografsko” stanje, a usamljenost je emotivno i mentalno stanje koje se teško podnosi.”

Psihoterapeutkinja Maja Vučković / Foto: iz arhive M.V.

“U njega upadamo nakon ogromnog gubitka ili nepostojanja emotivnog partnera ili prijatelja. Međutim, rekla bih da su to samo okidači. Kako je čovek po prirodi socijalno biće, ove situacije doprinose osećaju da je sam u svom postojanju, da nema sa kime da podeli svoj unutrašnji svet – javlja se osećaj izolovanosti”, smatra Vučković.

Dvadeset prvi vek je nominalna stvar, realnost življenja, češće liči na sedamnaesti. Šaboni, obrasci i obavezno ispunjavanje forme – ”Ne smeš ostati sam!” Nenapisana jedanaesta zapovest. Ovakvo razmišljanje čoveka pretvara u kukavicu koja zbog društvenog odobravanja zadovoljava silom nametnutu tradiciju. Da ne bude zabune, diskusija ne osuđuje samoću, niti potrebu da se nađe životni partner, već usamljenost koja budi nespokojstvo ukoliko osoba neki period u toku dana treba da provede sama.

Da ne bude zabune, diskusija ne osuđuje samoću, niti potrebu da se nađe životni partner, već usamljenost koja budi nespokojstvo ukoliko osoba neki period u toku dana treba da provede sama.

”Kao psihodinamski psihoterapeut stvari gledam i ispod površine,” kaže psihoteraupetkinja Vučković. “Tuga je prihvatanje gubitka. Osoba koja je uspešno prošla kroz fazu odvajanja od roditelja, koja je formirala jasne granice u odnosu na druge, osamostalila se i živi kroz svoju autentičnu ličnost, nikada neće biti usamljena. Ona će tugovati kada doživi gubitak, ali će takođe biti u stanju da mobiliše svoje mentalne i emotivne resurse i nastavi dalje. Što se samospoznaje tiče, obično je to osećaj nezadovoljstva, straha, nesklada, osećaj nepripadanja, onda se pali signalna lampica da nešto nije u redu.”

Da li nakon samospoznaje, očistimo “greh”?

Bez samospoznaje nikada nećemo otkriti šta volimo, a bez ljubavi prema sebi ne možemo očekivati ni ljubav drugih. Tako postajemo igračke onih koji znaju da manipulišu životom.

Kada osoba postane dovoljno psihološki zrela, ona može da toleriše samoću, a da ne bude usamljena. / Foto: Unsplash

Kukavice neguju spoljašnjost, ali zapostavljaju unutrašnjost. Svakodnevno koriste fraze koje ne primenjuju u ličnom slučaju. Ne uče sebe, ne uče od sebe, ne trude se da poprave loš mehanizam. Vremenom sve pogrubi i otupi, a pojača se bol i frustracije, rode kompleksi. Usamljenost postaje neminovna, posebno ako se bezobzirno beži od nje. Tada se prigrli osoba koja je na sličan način ohrapavila, jer samoća je greh, zar ne?

”Kada osoba postane dovoljno psihološki zrela, ona može da toleriše samoću, a da ne bude usamljena,” zaključuje Maja Vučković.

Vreme koje si dobio treba provesti u najboljem mogućem društvu, biti sam sa sobom je zato nagrada. Distanciraćeš se od nepotrebnih kukavica koje beže od sebe, sačuvaćeš bespovratno vreme i naučićeš da uživaš u stvarima koje te čine srećnim. Takav već možeš među ljude, ali ovoga puta nećeš u njima tražiti utehu ili utočište, niti topli krevet koji će na kratko mirisati na ljubav. Bićeš neko ko se izdigao i pobedio veliki strah.

Po cenu društvene osude, izneverene tradicije i sticanje etikete ekscentrika, svaki čovek mora da pronađe sebe, jer će jedino tako i pronaći svoju sreću, ma gde se nalazila, što neće uspeti dok ne nauči da bude sam.