Ima li života van društvene mreže?

“Pre koju godinu sam obrisala Fejsbuk i Instagram jer sam uočila da loše reagujem na društvene mreže. Tačnije, izazivaju u meni bes, ljubomoru, setu… Htela sam prvo da otpratim te stranice i ljude koji mi ne odgovaraju, ali uvek me je nešto izazivalo da ih ponovo posećujem i hejtujem. Osećala sam se jako loše zbog toga”, ovako studentkinja filozofije Marija počinje da odgovara na pitanje zašto je prestala da koristi društvene mreže.

Duruštvene mreže
Foto: Prateek Katyal

Ipak, postojale su i posledice te odluke koje su od nje zahtevale promenu navika i privikavanje na alternativne načine komuniciranja i informisanja.

“Mnoge informacije mi nisu dostupne i često zavisim od drugih, ali sam naučila gde na internetu mogu da pronađem izvore za sve što sam ranije pratila. To što sam prestala da koristim društvene mreže nateralo me je da telefon koristim mnogo ređe, a najvažnije od svega, mnogo sam srećnija što u realnom životu a ne na mreži radim stvari koje volim”, tvrdi naša sagovornica.

Njena koleginica Andrea se slaže i dodaje da društvene mreže pružaju samo pasivnu ulogu učestvovanja u nečijem životu.

“To je iluzija društvenog života. S jedne strane, jeste pozitivno što spaja ljude bez obzira na udaljenost, ali sa druge, većina vremena se ne provodi u komuniciranju sa dragim ljudima nego u skrolovanju, prezasićenju nebitnim informacijama. Pritom, ljudi nisu ni svesni koliko su vremena proveli tako”, objašnjava Andrea svoje motive za gašenje naloga na društvenim platformama.

Suprotno popularnom mišljenju, oni koji su se diskonektovali nisu to uradili zato što su asocijalni, već zato što žele da imaju kontrolu nad tim kako i sa kojim ljudima se povezuju. Primer za to je i naša sagovornica Marina, studentkinja Akademije umetnosti.

“Mogu nesmetano da komuniciram sa prijateljima i bez Fejsbuka, kao i da dobijam informacije vezane za faks, jer se viđamo na predavanjima. Nekad, kad pričaju o tome šta je ko objavio, imam osećaj da propuštam dešavanja, ali nešto više od toga, ne. Svakako sam u kontaktu sa ljudima sa kojima želim da se družim”, navodi Marina.

Društvene mreže kao zamena za pravo družnje
Foto: Priscilla Du Preez

Stav varira u zavisnosti od generacije

Ovakav način razmišljanja više nije tako redak među mladima, pokazale su studije tokom protekle dve godine. Važnost društvenih mreža među osobama uzrasta 18-24 opala je sa 66 odsto u 2016. godini na 57 odsto u 2018. S druge strane, kod starijih generacija njihova popularnost porasla je sa 23 na 28 odsto prošle godine.

Među istom starosnom grupom, 38 odsto reklo je da smatra da previše koristi telefon, dok isto smatra više od polovine ispitanika mlađe generacije.

Trend zasićenja društvenim mrežama najočigledniji je među tinejdžerima

Skoro 60 odsto njih bar jednom je napravilo pauzu od neke društvene platforme. Trećina njih kaže da je razlog to što ih previše odvlače od obaveza.

Među generacijom Z, odnosno rođeni posle 1995, više od 40 odsto smatra da im društvene mreže izazivaju osećaj anksioznosti ili tuge. Navike koje najviše doprinose tome jesu skrolovanje pre spavanja (79%) i odmah po buđenju (55%).

Telefonom se uspavljujemo i budimo
Foto: Manuel Del Moral

Ipak, prema mišljenju eksperata, efikasno rešenje nije privremeno ugasiti profile već disciplinovati sebe.

“Kada ugasite svoj nalog, osećate se kao da ste rešili problem. Vremenom naučite da to vreme koristite za druge stvari. Ali, onog momenta kada se osetite dovoljno samopouzdanim i vratite profil, vraćaju se i stare navike i problem se nastavlja”, rekli su nam u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu.

Iz tog razloga, stručnjaci predlažu da, ukoliko osoba primeti da na društvenim mrežama provodi više vremena nego što je potrebno ili da zbog toga ima negativne misli, trebalo bi da se svesno trudi da smanji upotrebu i promeni način korišćenja. Recimo, da ne prati ljude koji joj ne prijaju i da se ne upoređuje sa drugima.


Pročitajte i: Isprobali smo za vas U-report, platformu na kojoj se pitaš


Takođe, jedan od načina koji mogu da pomognu jesu aplikacije kreirane isključivo u svrhe smanjenja upotrebe telefona. Njihovo tržište je ogromno, iako je tek na početku razvijanja. U prilog tome svedoči i podatak da je najpopularnija aplikacija za produktivnost upravo ove vrste – Forest, sa više od deset miliona preuzimanja samo na Google Play-u.

Srodne aplikacije Moment i Hold imaju po stotinu hiljada preuzimanja, ali se po ideji razlikuju – Moment se zasniva na mentorstvu, dok Hold nudi nagrade u vidu kupona za različite usluge.

S obzirom na to da nadolaze hladno vreme i ispitni rokovi, to obično znači i manje vremena provedenog napolju, a više – kraj telefona. To ne mora nužno biti loše, jer telefoni danas nude neograničene načine zabave, edukacije, komunikacije sa prijateljima i mogućnost upoznavanja novih ljudi srodnih interesovanja. Drugim rečima, društvene mreže nisu kreirane kako bi bile izvor frustracije, nego je frustracija rezultat onoga kako ih koristimo.

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •