Imamo je samo jednu – životnu sredinu!

Citat „Tek kad se i poslednje drvo osuši, kad otrujete sve reke i ulovite poslednju ribu, shvatićete da se pare ne mogu jesti” se pripisuje velikom poglavici plemena Sijuksi Crvenom Oblaku. Uvidevši šta sve industrijski čovek sa sobom donosi, ovaj poglavica, kao i većina Indijanaca, koji su apsolutno umeli da žive ili se sažive s prirodom, je još u 19. veku uvideo smrtno ozbiljne probleme, koje će izazvati nemar, pre svega, belog čoveka prema prirodi i svom staništu.

Zbog toga se u celom svetu početkom juna, tačnije 5. juna obeležava Svetski dan životne sredine, ali samo od 1973. godine i nakon prve konferencije Ujedinjenih nacija o životnoj sredini, koja se realizovala u Štokholmu.

Ovaj dan bi javnost trebalo da upozori na sve sve globalne probleme, koji se tiču životne sredine, ali i da pokaže i određena rešenja nagomilanih problema. U mnogim državama sveta sa Svetski dan životne sredine obeležava koncertima, enviromentalističkim aktivnostima, kampanjama reciklovanja i uklanjanja otpada i sličnim događajima.

Značaj ovog dana shvataju i brojni Novosađani, ali još brojniji su oni koji ne mare mnogo. U organizaciji EU Info point Novi Sad je povodom Svetskog dana zaštite životne sredine održana interaktivna tribina sa motom „Kakva je sreća živeti bez smeća“.

Eko kuća na Telepu

Na tribini su govorili predstavnica organizacije Arhus Novi Sad Darija Šajin, kao i jedan od osnivača organizacije Eko kurir i koordinator Eko kuće u Novom Sadu Goran Đerić.

Darija Šajin se dotakla problema, na koje građani nailaze zbog nemara nadležnih organa, koji bi trebalo da se pozabave otpadom, recikliranjem i zaštitom životne sredine.

„Svetski dan životne sredine obeležavamo zato da bismo ukazali na važnost ekoloških tema, ali potrebno je naglasiti da bismo svaki dan trebali shvatati kao dan životne sredine. Bez nje nema ni nas a dobro znamo da životna sredina reaguje vrlo neprijatno, kada je zanemarujemo ili preterano zagađujemo“ – naglasila je Darija Šajin. 

I ovog proleća smo bili svedoci poplava, kojih ranije kod nas nije bilo, ili su se mnogo ređe dešavale. Ugroženi su brojni građani, ali i parcele, šume, reke i ostali ekosistemi.

„Poplave su, nažalost, postale naša realnost. To je period, kada priroda reaguje na našu apatiju i katastrofalan odnos prema njoj“ – dodaje Darija Šajin.

Možda bi zato trebalo da se u maksimalnoj meri okrenemo konceptu 3R, odnosno Reduce/smanji, Reuse/ponovo upotrebi, Recycle/recikliraj. Ovaj koncept je raširen svuda po svetu i trebalo bi pojedinca upozori na odgovorno ponašanje i kontrolu otpada.

Naprimer, za razlaganje jedne automobilske gume u prirodi je potrebno i hiljadu godina, dok se recikliranjem guma može dobiti materijal za proizvodnju novih guma, sredstvo za podloge na igralištima ili atletskim stazama. Osim toga, proizvodnja novih guma je za 30 do 70 procenata skuplja od reciklaže i reparacije.

Plastika, u zavisnosti od tipa, se razlaže od sto do hiljadu godina, dok je staklu potrebno i milion godina da bi se razložilo, ali neki naučnici misle da se staklo zapravo nikada niti ne razloži! Novinski papir se razloži sa godinu dana a reciklažom jedne tone papira se spreči seča 17 stabala!

Situacija u praksi

Možemo se posvetiti razdvajanju otpada u svom domaćinstvu, saditi biljke i cveće, voditi računa o životnoj sredini, ali koliko zapravo imamo mogućnosti za to u Novom Sadu? Podzemnih kontejnera za komunalni i ostale vrste otpada ima samo na pojedinim lokacijama u gradu. Osim toga, na tribini je bilo reč o tome da, bez obzira na to, što neki građani razvrstavaju otpad, on završi u istom kamionu i na istoj deponiji. Ispada da je trud apsolutno uzaludan.

„Sve je to skromno i malo. Građani su zabrinuti i mi u organizaciji Arhus često čujemo da su kontejneri ispred zgrada prepuni raznog neselektovanog otpada. Građani bi želeli da razdvajaju otpad na mestu njegovog nastanka, ali nemaju potrebnu infrastrukturu“ – konstatuje i Darija Šajin. 

Zanimljiv koncept ekološkog i održivog života prezentuje Eko kuća u Novom Sadu, o kojoj se stara udruđenje Eko kurir.

„Eko kurir je klub ljubitelja biciklizma. Reč je o udruženju građana, koji u okviru svog statuta ima i privredu delatnost. U našem slučaju su to kurirske usluge. Osim toga, klub se bavi zaštitom životne sredine na osnovu naših ličnih primera. Imamo ekološku baštu, kompostiramo, razvrstavamo otpad i slično“ – objašnjava Goran Đerić iz ove organizacije.

Udruženje iznajmljuje prostor, odnosno Eko kuću na Telepu i u njoj uvek neko i živi, pošto je potrebno održavanje prostora.

„Ima nas troje, koji smo trenutno i stanari Eko kuće, kako bi se ona pre svega održavala, kako bi mogli da ugostima naše goste. Našim delovanjem utičemo na životnu sredinu, koliko možemo. Mi se trudimo u datim okolnostima i uslovima da sa maksimalno posvetimo zaštiti životne sredine i da budemo što bliže takvom načini života. To nije uvek lako u ovom vremenu“ – zaključuje Goran Đerić. 

Sa čime se borimo?

U našoj javnosti, ali ne i u mejnstrim medijima se govori o gradnji brojnih mini-hidroelektrana na planinskim vodotokovima u Srbiji. Savesni građani organizuju proteste protiv jakih pojedinaca ili institucija, koje imaju koristi od uništavanja prirode reka i njihove okoline.

„Aktivizam, koji je preduzet da bi se sprečila gradnja elektrana ima smisla. Tamo gde se izgradi taj sistem, uništava se ceo ekosistem. Voda se stavi u jednu cev i svi ostali ostaju bez vode. Građani, koji žive u tim područjima, gde su trebale da se grade elektrane, ali na sreću nisu, mogu da se odsele odatle! Oni više nemaju života tamo“ – jasno konstatuje Darija Šajin.

Hidroelektrane su samo jedan od primera koliko je nadležnim organima zaista stalo do prirode a koliko do profita. Neverovatan je bio i primer, koji je obišao celu planetu, kada je bagerista u okolini Novog Pazara nagomilani otpad u reci samo prebacio u nabujalu reku s druge strane mosta, koji je ostao u tom vodenom toku. Snimak se može pogledati na Youtube. Kasnije su iz lokalne samouprave pokušali da opravadaju postupak, ali je čin zaista neverovatan.    

Sa posledicama oštećene i razorene prirode i životne sredine se svakodnevno srećemo. Ne morate ići daleko. Kad dobro razmislite, shvatite da neka mala divlja deponija postoji i u vašem najbližem okruženju.

A ukoliko sebi zaista iskreno priznamo, kako pojedinci, tako i korporacije, koje na žalost ne haju, shvatićemo samo jedno – velike promene se dešavaju ovde i sada!