IMPIČMENT – KOREKTIV VOLJE GRAĐANA
Koliko treba javnosti da jednu bitnu temu ostavi po strani? Par sati, dana, nedelja? Nešto između bi bio odgovor u slučaju impičmenta predsednika DONALDA TRAMPA. Tema opoziva američkog predsednika se brzo izgubila iz vrha gorućih vesti. Novi talas krvoprolića na Bliskom istoku postao je HEADLINE. Da li je nova bliskoistočna kriza pokušaj da se priča o opozivu najmoćnijeg čoveka na planeti zaboravi? Da li smo zaboravili šta je IMPIČMENT?
Da se podsetimo, usled optužbi da je zloupotrebio svoju moć kao i da je ometao rad Kongresa krajem prošle godine Predstavnički dom SAD je izglasao opoziv Predsednika Donalda Trampa.
U samom srcu skandala nalazi se telefonski razgovor u kojem Tramp uslovljava predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da pokrene istragu protiv Džoa Bajdena (bivšeg potpredsednika SAD ali i aktuelnog predsedničkog kandidata) i njegovog sina Hantera, koji se nalazi na čelu ukrajinske gasne kompanije. Za sve to Ukrajina bi dobila pomoć od oko 400 miliona dolara.
Pored zloupotrebe moći, Trampu se mnogo više zamera činjenica da je pojedinim članovima administracije de facto zabranio da svedoče u istražnom postupku koji je Kongres pokrenuo. Reč je o povredi Ustava koja bi mogla biti fatalna po njegov predsednički mandat, navode pojedini analitičari.
Pošto je većina u Kongresu odlučila da ima dovoljno razloga za opoziv Donalda Trampa sledeća instanca je Senat u kojem je potrebno dve trećine glasova da se optuženi proglasi krivim. U ovom trenutku Republikanci imaju većinu u Senatu što Donaldu Trampu svakako ide na ruku. U slučaju osude Senata dalji postupak bi se sprovodio pred saveznim ili državnim sudovima.
Šta je impičment? Impičment je postupak osporavanja pravničnog vladanja namenjen visokim državnim fukncionerima.
“IMPIČMENT” U SVETU
Primeri impičmenta su poznati i u drugim državama sveta. Postupak se u suštini ne razlikuje mnogo od američkog, ali varijacije svakako postoje. U Brazilu osuđeni u procesu impičmenta gubi pravo političkog delovanja u narednih osam godina, što faktički sprečava kandidaturu za bilo koju funkciju. Takođe, ne tako davno, primere sličnih procesa smo imali u Ukrajini, Rumuniji i Urugvaju gde su presude donešene u korist demokratije.
U Republici Srbiji postupak pod imenom impičment/opoziv nije naveden u Ustavu što ne znači da ne postoji pravni način pokretanja opoziva ili razrešenja Predsednika. Prema važećem Zakonu o predsedniku:
“Razrešenje predsednika Republike može Narodnoj skupštini da predloži najmanje jedna trećina narodnih poslanika ako smatra da je on povredio Ustav, a postupak za razrešenje pokreće se većinom glasova svih narodnih poslanika.”
Zakonom se dalje predviđa da Ustavni sud odluči o tome da li je predsednik Republike povredio Ustav ili ne. Ukoliko je odluka pozitivna predsednik Republike se razrešava ako za njegovo razrešenje glasa dve trećine narodnih poslanika.
Građani zemalja sa razvijenom demokratskom tradicijom, poput Francuske, svakako su svesni da vlast imaju ONI a ne političari koji su NJIHOVIM glasovima izabrani da obavljaju javne funkcije. Uostalom svakodnevni protesti u toj zemlji, organizovani iz različitih razloga, potvrđuju da politički svesni građani nekada i mogu tolerisati pojedine greške, ali njihovo prikrivanje je svakako nedopustivo.
Bez obzira na epilog priče o impičmentu Predsednika SAD činjenica da je sam proces opoziva pokrenut, potvrdila je političko-pravni značaj IMPIČMENTA, kao jednog od čuvara demokratije. Da, reč je o dugoj i sporoj proceduri sa neizvesnim krajem, ali na kraju dana poruka je ipak jasna – “Sloboda se osvaja svakog dana!”