Komunikacija iz perspektive veza

Iza nas je buran period praznika prožet tenzijom i stresom izazvanih visokim očekivanjima i siperlativom sreće. Neminovno ovakvi spoljašnji faktori utiču na dinamiku svih odnosa, pa tako i onih romantičnih.

Veza i komunikacija – Ivana Perić i Jelena Stojanović

Ovog puta pozabavili smo se pitanjima :

Kako to izgleda komunikacija iz perspektiva veza? Da li je idealna veza ona bez konflikata, ali i zašto dolazi do njih? 

Osvrnule smo se na tri važne stvari koje nam donosi pshologija, a pomažu nam da razumemo pojam VEZA, ali i KOMUNIKACIJA, koji su direktno povezani. Pričamo o stilovima vezivanja, Ego stanjima, asertivnoj komunikaciji, ali i mnogo više.

Veza i komunikacija u njoj

Često nam se nameće slika idealne veze kao one gde nema nesuglasica, svađa, gde komunikacija liči na cvrkutanje ptičica, pa i te ptičice se nekada posvađaju, znate? Konflikti su sastavni deo svakog odnosa, svake komunikacije. Oni nisu nužno destruktivni, šta više, ukoliko uspemo da ih rešimo predstavlja potvrdu da je komunikacija među partnerima adekvatna i da mogu da “iskomuniciraju”.

Kako smo utvrdili da su konflikti sastavni deo veza, a da je komunikacija između partnera ta koja dovodi do njihovih razrešenja, kakva god ona bila.  Nailazimo na pitanje zašto se konflikti javljaju. Prva stvar koju smo spomenule je da u slučaju dužih veza dolazi do zasićenja, gomilanja problema, ali s obzirom da smo se u jednoj od prethodnih epizoda bavile temom Da li Brak mora biti Mrak, fokus ćemo staviti na veze koje nisu došle do tog momenta. U samom početku javlja se poznati fenomen “Medenog meseca”, kada se veza čini bajkovito, komunikacija je intenzivna, ali maske koje neminovno nosimo i dalje su tu. Tako da možemo reći iako intenzivna komunikacija na početku je površna. To je sasvim OK, svi imamo strah od biti povređen i ostavljen, tako da se krijemo iza maske koju smo godinama formirali. S vremenom barijere padaju, povezujemo se, razvija se poverenje, ali se i komunikacija menja. Kako je svaka osoba individua za sebe, a veza se sastoji od dve takve figure, onda možemo reći da je svaka veza priča za sebe i ne možemo pričati o pravilima. Možemo pokušati da vam približimo faktore koji utiču na vezu, kao i na način komunikacije koji ju prožima.

Veza i stilovi afektivnog vezivanja u njoj

Veza i komunikacija – Ivana Perić

Prvo je potrebno objasniti šta su to stilovi afektivnog vezivanja. Oni se razvijaju još u ranom detinjstvu u odnosu dete-roditelj i utiču na dalji način vezivanja u životu. Ovaj put govorimo o Stilovima afektivnog vezivanja iz ugla veza. U odnosu na osobine ličnosti razvijaju se različiti stilovi od čega ćemo mi naglasiti tri najznačajnija. 

Sigurno afektivno vezivanje jeste prvi i najzdraviji oblik, ovaj stil vezivanja razvijaju osobe sa visokim stepenom samopouzdanja, sa pozitivnim stavom prema drugima. Njihova veza je najčešće duga, stabilna, pokazuju zadovoljstvo njom, poštovanje partnera i otvorenost. Zvuči savršeno, ali je bitno spomenuti da su i u ovakvim odnosima konflikti prisutni, kao što smo rekli oni su sastavni deo veza, ali rešavaju ih konstruktivno i time se njihova komunikacija poboljšava.

Izbegavajući stil afektivnog vezivanja jeste onaj koji razvijaju osobe koje često navode da  cene svoju autonomiju , smatraju da im veza nije potrebna, imaju visoko mišljenje o sebi. Ovakve osobe najčešće iza sebe imaju veći broj kraćih veza, stupaju u veze na jedno veče. Nisu spremne da emocionalno investiraju u odnose, a jako često stupaju u odnos sa osobama preokupirajućeg stila vezivanja ( o kojima ćemo nešto reći malo kasnije). Takva veza im potvrđuje uverenje da veza nije za njih, da zahteva jako puno vremena, pažnje, jednostavno da je previše.

Preokupirajući stil afektivnog vezivanja razvijaju osobe koje imaju veliku (preteranu) potrebu za bliskošću, u velikoj meri sliku o sebi kreiraju u odnosu na mišljenje drugih, pa iz tog razloga veza za njih ima izuzetnu ulogu i uglavnom idu iz jedne u drugu. U odnosu su preokupirajuće, često iskazuju nesigurnost, nepoverenje, bes i ljubomoru. Najčešće nalete upravo na one koji će potvrditi njihova uverenja, opravdati njihovu ljubomoru, na osobe izbegavajućeg stila. 

Komunikacija kao ključni momenat veze imajući sve ovo u vidu najzdravija je u odnosima koji se formiraju sa osobama sigurnog stila, ispunjena je razumevanjem, prihvatanjem i otvorenošću. Konflikti se rešavaju na konstruktivan način i time se neguje odnos. Međutim ukoliko pogledamo kombinaciju izbegavajućeg i preokupirajućeg stila afektivnog vezivanja, njihova komunikacija je najčešća ona koju nazivamo “toksičnom”, konflikti su česti i produbljuju se, izlaze u prvi plan i sastavni su deo njihove dinamike. 

Ukoliko želite više da pročitate o stilovima afektivnog vezivanja, naša preporuka je knjiga VEZA

Ego stanja – odakle počinje komunikacija

Verujemo da svako od nas ima iskustvo da priča sam sa sobom. Ne brinite se, to je potpuno normalno. Nekada se u tom razgovoru i posvađamo jer komuniciramo iz različitih delova sebe. Volimo da se pozivamo na teoriju ego stanja koja kaže da u svakome od nas ima jedan veliki Roditelj, neki Odrasli i jedno veliko unutrašnje Dete. Kada uhvatimo sebe u konfliktu sa partnerom dobro je da proverimo iz kog ego stanja komuniciramo? Da li kritikujemo kao što smo to videli u odnosima koju su nas okruživali dok smo odrastali, da li namećemo tvrdoglavo svoje principe i vrednosti, da li realno procenjujemo i zahtevamo rešenje ili se durimo kao kada smo bili mali? Često do nesporazuma dolazi upravo jer ukrstimo sa partnerom određena ego stanja. Možemo pokušati da prizovemo odrasli deo našeg partnera, ali da se on zbog neke reči uporno zaglavio u ego stanju deteta koje neće da čuje. I nije slučajno da mi kažemo da savetovanje tu mnogo pomaže, jer osigurava da se smanji šum i nastavi komunikacija koja daje rezultat.

Veza i komunikacija – Jelena Stojanović

Veza i asertivna komunikacija

Asertivna komunikacija je u poslednje vreme jako popularna, svakih malo nailazimo na kurseve, radionice, čujemo taj pojam. Uvek se setimo jezika žirafe i zmije. Ne bismo ovome pristupale naučno, već bismo izneli njenu suštinu. Njena poenta je da govorimo iz perspektive JA sam OK, TI si OK, što znači da kada pričamo fokusiramo se na problem ne “udarajući” na ličnost druge stane. Tu su i one dobro poznate JA rečenice, kroz koje izražavamo lične potrebe, osećanja. Postoji mnogo vežbi koje doprinose da asertivna komunikacija postane deo svakodnevice. Pitanje koje je važno glasi: “Da li uvek možemo biti asertivni?”. Spremne da primimo kritike, izjavljujemo NE. Kada smo povređeni, frustrirani, u afektu, preplavljeni smo emocijama i jednostavno jezik je brži od mozga. To je OK, ali je bitno prepoznati da se nismo postavili na adekvatan način i pokušati “iskomunicirati” (nova omiljena reč) šta je bilo u pozadini takve reakcije. Kako bi veza bila zdrava i funkcionisala, bitno je naučiti izraziti svoje potrebe, želje i osećanja, otvoriti se, a asertivna komunikacija jeste alat kojim to možemo postići.

Komunikacija je osnov svakog odnosa, tako i veza, kako bi bila efikasna bitno je poverenje, otvorenost i spremnost da se izrazimo na adekvatan način, ali i da čujemo. Konflikti su neminovnost, nemojte ih izbegavati, naučite kako da ih rešite na produktivan način i time će vaša veza postati još jača. 

Pišite nam, dajte sugestiju, podelite svoja iskustva, želimo da vas čujemo. 

Ne zaboravite LIKE, SHARE, SUBSCRIBE.

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •