Instant psihodnevnica: COVID-19 i mentalno zdravlje

Stanja straha

Ovih dana preplavljeni smo vestima o Korini ili o Covid -19 virusu, koji se poput munje širi svetom. Gotovo nema zemlje koja nije pogođena pandemijom a vesti iz susedstva kao što je Italija upozoravaju da je situacija vrlo ozbiljna i da je neophodno da poštujemo i pridržavamo se procedura i pravila kako bismo zaštitili sebe i druge. Verujemo da gotovo nema osobe koja nije bazično  informisana šta je to korona i šta je neophodno preduzeti.  Ali šta je to o čemu se ne priča? 

Paralelno sa Koronom zavladali su strah, anksioznost i panika. Ili ono što bi psihologija objedinjeno nazvala stanjima straha. Naša je poruka da su sva ta stanja opravdana i normalana u okolnostima koje prevazilaze uobičajne kapacitete ljudi da reaguju.

Pored opasnosti oboljevanja od Korona virusa tu su i opasnosti po mentalno zdravlje

Drugim rečima, niko od nas nije prirodno „opremljen“ i „pripremljen“ za Koronu. Nema ni jasnih upustava kako se ponašati u situaciji pandemije i očuvati mentalno zdravlje. Većina vodiča koje smo pretražile daju opšta upustva vezano za intervencije u krizi ili generalno situacije trauma izazvane prirodnim (prirordne nepogode) ili ljudskim faktorim (na primer ratovi).

Postoje različite studije koje ispituju uticaj prirodnih nepogoda na mentlano zdravlje ljudi, ali sa druge strane gotovo da nema studija koje proučavaju kako se pandemije odražavaju na mentlano zdravlje.

Neki naučnici ističu da je to zbog toga što je u prethodnih sto godina bilo samo nekoliko pandemija. Tek od nedavno je pažnja usmerena na uticaj pandemija na psihološku dobrobit. Zato ne iznenađuje da je u prvi plan stavljen fokus na fizičko zdravlje. I ne samo kod nas nego u  i drugim zemljama.

Nema ni jasnih upustava kako se ponašati u situaciji pandemije i očuvati mentalno zdravlje

Briga oko fizičkog zdravlja, smanjenja rizika i  posledica pandemije, održavanje komunikacione infrastrukture i poslovanja kao da je zamaglilo zabrinost oko psiholoških posledica i negativnog uticaja pandemije na mentalno zdravlje.

Iako je savez psihoterapeuta je angažovao volontere za pružanje psihološke podrške (kontakti prijavljenih terapeuta u  edukaciji objavljeni su na zvaničnim stranicama Saveza), KCV je uveo posebnu liniju za podršku ljudima tokom pandemije, postoji niz samoorganizovanih akcija putem društvenih mreža kao [to je grupa volontera terapeuta okupljene pod imenom Pričajmo o tome, ipak čini nam se da briga o mentalnom zdravlju i ovoga puta ostaje negde u drugom planu.

Šta pandemija znači za mentalno zdravlje i kakve reakcije možemo očekivati?

Pandemija definitivno predstavlja stanje opasnosti i jeste nešto što se po nivou stresa koje nosi staviti u rang sa ratovima i prirodnim katastrofama.

Zapravo, pre bismo rekle da ima značaj traumatskog događaja nego stresnog.  Studije koje su proučavale uticaj prirodnih katastrofa na mentalno zdravlje kao što su studije nakom zemljotresa u Turskoj (2004), cunamija u Aziji ukazuju na porast Posttrauamtskih stresnih reakcija i Posttraumatskog stresnog poremećaja.  

U ovom momentu je rano govoriti kakva je situacija kod nas kad je reč o ovim simptomima zato što opasnost još realno traje i zato što je većina nas u stanju šoka ili obamrlosti. 

Važno nam je da naglasimo da sve reakcije koje imamo su normalne reakcijena na izmenjene okolnosti za koje nemamo kapacitet da ih obradimo  na uobičajan način na koji se nosimo sa stresom ili u uobičajnom vremenu koje nam je za to potrebno. Traumatski događaji se i definišu kao traumatski jer su izvan uobičajnog ljudskog iskustva. I za njih nismo unapred spremni ma koliko da smo mentalno jaki ili stabilni. 

Upravo ta nespremnost i nemanje unutrašnjih kapaciteta koji omogućavaju da sa sa tim lako iznesemo celu situaciju čini još dodatno teškom. Briga je potpuno opravdana. I ne samo briga, već i niz drugih reakcija. Ono što možemo oečkivati u ovoj prvoj fazi jesu pojačani panični napadi, strahovi i aksioznost. 

Ušli smo u drugu nedelju vanrednog stanja, ali panika se još prepoznaje i sreće po ulicama i domovima. I to je potpuno u redu.

U redu je da strahujemo, da budemo preplavljeni negativnim mislima, da zamišljamo negativne scenarije, u redu je da nam se i zbog svega toga vrti u glavi. Nismo zbog toga manje stabilni ili manje sposobni.  

Svrha većina naših reakcija jeste da nas pripremi za novonastalo stanje, da se adaptiramo. Panika nije baš funkcionalan način da se pripremimo ali jeste normalna reakcija. I to je ono što sebi treba ponavljati ako sebe uhvatimo u paničnom stanju kao i da će napad proći, da se zbog toga nećemo razboleti i da zbog toga nećemo poludeti. 

Strah je emocionalna reakcija na realno stanje opasnosti kao što  je zaraza, bolest, pretnja smrću. Najčešće reakcije povezane sa osećanjem straha jesu : borba, bekstvo ili paralizovanje (zamrzavanje).

Ljudi će pribeći nekom od ovih mehanizama u skladu sa ranijim načinima reagovanja, aktuelnim kapacitetima, mogućnostima. Koji god da je mehanizam u pitanju važno je ponoviti sebi da je opravdano biti uplašen.

Upravljanje emocijama podrazumeva da sebi prvo priznamo da osećamo tu emociju, da dozvolimo sebi da je osetimo, da je proživimo da bismo kasnije mogli energiju te emocije da preusmerimo  u drugom pravcu. Samo bežanje od prisustnog osećanja otežava upravljanje i samoumirivanje. 

Kod anksioznosti nema realnog staha od opasnosti

Anksioznost možda deluje manje i intezivno od straha ali  ljudi češće teže subjektivno podnose ovo osećanje od osećanja straha. Zašto? Upravo zato što kod anksioznosti nema realne opasnsoti. To je specifično stanje straha koje ne možemo tako lako da „opipamo“ a samim time ni definišemo.

Osećamo osećanje ali ne znamo zašto. Nelagodno nam je, uznemireni smo a nemamo vidljiv razlog za to. Anksioznost je emocionalni odgovor na „nevidljivu“ opasnost nešto što predstavlja anticipaciju loših događaja, što predstavlja ansticipaciju neke buduće opasnosti.

Anksioznost može biti u ovim danima pojačana upravo zbog sveopšte neizvesnosti u kojoj se nalazimo. Strah do neizvesnosti upravo jeste sržna definicija anksioznosti. A neizvestost jeste realna jer nema jasnih predviđanja do kada će ovo stanje trajati, do kada će vanredne mere biti na snazi, do kada ćemo biti izolovani. 

mentalno zdravlje i strah

Naša poruka je da je u vanrednim okolnositma potrebno skrenuti pažnju na brigu o mentalnom zdravlju i očuvanju mentlanog zdravlja. Opisane reakcije neće odvesti mentalnoj bolesti ali dugoročno mogu da iscrpe, oslabe kapacitite reagovanja i smanje kvalitet mentalnog života.

I ne samo to već stanja straha se negativno odražavaju na naš imunitet a on nam je najjača odbrana od virusa. Zato nije dovoljno smanjivati rizike za fizičko zdravlje već pararelno rizike i za mentalno zdravlje jer jedno bez drugog ne može.

Ukoliko vam je potrebna podrška možete potražiti neke od dostupnih besplatnih resursa a možete pisati i nama. Rado ćemo odgovoriti na sve dileme i pitanja. Tražiti podršku upravo jeste način brige o svom mentalnom zdravlju.


Preporučujemo prethodnu PsihoDnevnicu, (Mentalno zdravlje i društvene mreže):

ŠTA NAM ZNAČI LAJK?


U vanrednim okolnostima i mi smo se prilagodile  novonastalim uslovima. Iako smo obećali online druženje i drugačije teme ovoga puta svakodnevnica usmerava kurs i naše PsihoDnevnice. Zato pišemo za vas na aktuelne teme poštujući mere samoizolacije. Naša je poruka da ih se pridržavamo jer samo na taj način ćemo se lakše i brže vratiti našim uobičajnim tokovima. U sledećim tekstovima bavićemo se više drugim reakcijama na vanredne okolnosti i kako podići nivo mentalnih odbrana u samozaštite. 

Za vas pisale 

Slavica i Ivana

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •