Intervju: Emina Salai Elor, glumica Novosadskog pozorišta

Emina Salai Elor, istaknuta glumica Novosadskog pozorišta, trenutno se sprema za najveću ulogu svog života, ulogu majke. Sa njom smo razgovarali o njenim počecima, karijeri, projektima, kao i o predstavi “Monolozi jednog grada” koja će se premijerno izvesti 19. februara u Novosadskom pozorištu, sa početkom u 19 časova.

Eminu su oduvek interesovale lepe umetnosti i, samim tim, je dalji sled događaja bio logičan.

“Veoma sam mala bila kada sam se zainteresovala za pesmice, za recitovanje. Znam da mi je mama pričala kako sam već sa godinu i po dana znala napamet i govorila poeziju. Volela sam da plešem, da oblačim mamine stvari, da zamišljam da sam balerina. Nekako, valjda iz tog naklona, došlo je do toga da sam već kao mala počela da idem u recitatorske kampove, na takmičenja. Podijum kao takav mi je bio blizak od malena. Kasnije sam počela da se interesujem i za samu glumu, krenula sam na neke sekcije, neke amaterske grupe i nekako, samo od sebe je došlo da upisujem akademiju i da ostajem u blizini pozorišta i na sceni.”, rekla je Emina.

Emina je svoju dosadašnju karijeru provela u Novosadskom pozorištu i kako kaže, sreća ju je pratila od samog starta.

“Imala sam sreću. Bila sam četvrta godina akademije. U Novosadskom pozorištu su se otvorila radna mesta, jer su tri glumca otišla u Budimpeštu, i ja sam primljena na to jedno glumačko mesto, tako da sam već pre završetka akademije imala radni status. Zahvalna sam, jer nije lako… sada kad mladi izađu sa akademije, namuče se dok dođu do radnog mesta, do uloge, do scene. Takođe sam imala sreće što sam došla u jednu veoma otvorenu ekipu. Novosadsko pozorište je uvek bilo slavno po svojoj energiji, po energiji grupe. Tako da sam primljena bez problema. Kolege i publika su me veoma zavoleli već na prvi pogled.”, ističe Emina.

Svaka uloga je bila odrednica za ono što je postala danas, mada se više seti onih zbog kojih je morala da se pomuči.

“Najviše pamtim najteže uloge, to su negde i najdraže, jer sam se namučila sa njima. To je neko rvanje, neka borba sa ulogom koja je velika, teška, zahtevna, koju još nisam savladala ili se družila sa takvom ulogom. Mašna, Lucifer, Rozina, ima ih puno hvala Bogu. Stvarno sam imala prilike i dobijala šanse da se dokažem, da se pokažem, da se rvem sa velikim ulogama. Teško je napraviti razliku, jer svaka uloga, pa i ona najmanja, je doprinela tome ko sam ja sada, šta umem i šta znam i kakva sam na sceni, tako da ne bih posebno naglašavala neku određenu.” – rekla je Emina.

Zbog svojih raskošnih talenata, dobijala je uloge u mjuziklima i u njima briljirala. Ističe da je to izuzetno iscrpljujuć žanr, za koji nije uvek dovoljna samo gluma.

“Kako vreme prolazi, sve mi je jasnije da za mjuzikl treba znanje i kondicija. Izuzetno je zahtevno fizički, ne samo psihički. Nije dovoljan samo dobar govor i osećaj za igranje određenih uloga, nego je potrebna i veština plesa i pevanja. Sve su to izazovi, neke sam uspela da savladam na nivou koji ja volim. Perfekcionista sam veliki. Sa nekim nisam skroz zadovoljna, ali idemo dalje. Nadam se da će me pronaći još neka uloga u nekoj takvoj predstavi.”, dodaje Emina.

Iako je pozorište njen teren, Emina je radila i na određenim TV projektima, koji su bili lepo iskustvo u njenoj karijeri.

 “Nema ih puno. Pre nego što sam upisala Akademiju, baš to leto sam imala iskustvo u filmu “Face down”, to mi je bio prvi susret sa kamerama, čak i sa scenom se nisam do tada zaista srela. Pamtim te momente, jer su bili retkost u mojoj karijeri. “Vratiće se rode” je opet nešto gde sam mnogo naučila i što je bilo jako interesantno. Radili smo pre tri godine prvi film rediteljke Bojane Babić. Mali, kratki film, bilo je jako intenzivno i interesantno, u Delibatskoj peščari, pod nekim čudnim okolnostima, za malo vremena.”

Sada se našla “sa one druge strane” i organizator je i vodič projekta koji će se premijerno izvesti 19. februara u 19h, u Novosadskom pozorištu.

“Predstava se zove “Monolozi jednog grada”, a tema je Novi Sad. Predstava je vezana za ovaj naš grad, pun istorije, pun dešavanja, pun priče. Interesantno je da glumci postaju usta i srce grada. Progovaraju Dunav, mostovi, progovara sat na tvrđavi, progovara nekadašnji spomenik Svetog Trojstva. Oni glume te značajne ili možda beznačajne simbole grada. Jako je zahtevna sa fizičke strane, jer ima dosta muzike. David Klem je pisao muziku i Gabrijela Crnković je radila režiju i koreografiju. Projekat je samostalno delo trupe “vArt klub” , a od Novosadskog pozorišta smo dobili prostor, na čemu smo mnogo zahvalni. Postavljanje predstave “Monolozi jednog grada” realizovano je uz pomoć sredstava dobijenih na konkursu koji je raspisala Uprava za kulturu grada Novog Sada.”, rekla je Emina za MultiRadio.

Emina Salai Elor se takođe osvrnula na bogat repertoar Novosadskog pozorišta i pozvala sve ljude da dođu i da uživaju.

“Mislim da je veoma interesantno iskustvo Novosadsko pozorište, jer ima neki specijalan žar i specijalan ton i boju koju je lepo iskusiti. Stalno čujem komentare kako smo drugačiji ili na sceni radimo nešto drugačije, što se na ovim prostorima razlikuje od ostalih. Ne bih sada da mistifikujem Novosadsko pozorište i našu glumu, ali opet kažem, komentari su jako pozitivni u smislu kako utičemo na publiku i na ljude. Svaka predstava je titlovana, tako da ta jezička barijera može da se prevaziđe i mislim da je vredno da neko proba da odgleda neku našu predstavu, jer dobija zaista jedno lepo iskustvo. Od “Hasanaginice”, preko “Mefista”, do “Ane Karenjine”, a zatim od nedavno “Idiot” od Dostojevskog. Razni žanrovi su dostupni na našem repertoaru i ako malo neko progugla, može da bira i da vidi, i da iskusi, šta Novosadsko pozorište pruža.”, dodala je Emina za MultiRadio.

Sada je spremna za svoju životnu ulogu i planira da se maksimalno posveti majčinstvu.

“Nadam se da ću imati lepih godinu dana, kada mogu sa našom bebicom da budem koncentrisana na ovu ulogu majke. A zatim, nadam se da ću bez problema uspeti da se vratim na scenu i da se opet integriram u pozorišni život i da će ova uloga mame dopustiti da igram i neke druge uloge u pozorištu. Do tada uživam u talentima svog supruga, koji je takođe glumac, ali i fantastičan gitarista. Volim da ga slušam kada vežba, zaista uživam u tome. Nadam se da će se on snaći i na svom muzičkom putu, ne samo na glumačkom.”, završila je Emina.

Zahvaljujemo se Novosadskom pozorištu za deo fotografija koje su preuzete sa njihovog sajta, kao i Emini Salai Elor za fotografije iz njene lične arhive.

Ovaj tekst je nastao kao deo aktivnosti projekta »Nije šala” koji realizuju SOS ženski centar i MultiRadio u okviru programa »Mladi i mediji za demokratski razvoj – MAY4DD«, koji Beogradska otvorena škola (BOŠ) sprovodi uz podršku Švedske, na osnovu ugovora između Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida) i BOŠa.