Jelena Kleut: Teme o kojima mediji izveštavaju nas okupljaju

Kada gledate televiziju, slušate radio, skrolujete po telefonu, mnoštvo informacija stiže do vas neverovatnom brzinom. Menjaju se iz minuta u minut, „bombarduju“ vas sa svih strana i kako, u svemu tome, odlučiti kome verovati? Koje su informacije važne, tačne, objektivne, od javnog interesa?

Čini se da zapravo nikada nije bilo važnije da budemo medijski pismeni, da pažljivo biramo šta ćemo da gledamo, slušamo i čitamo, čime ćemo „hraniti“ našu potrebu da budemo informisani i u toku sa dešavanjima.

Zašto smo mi kao publika važni, koja je naša uloga i kako možemo da menjamo medije, u novoj epizodi podkasta „Žene u nauci“ približiće nam komunikološkinja Jelena Kleut, vanredna profesorka na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Jelena Kleut
Jelena Kleut

Jelena se bavi proučavanjem medija i publike, a put do ove profesije nije bio pravolinijski. Naime, diplomirala je Engleski jezik i književnost, pa je odlučila da iz filološke struke pređe u komunikološke vode gde je završila magistarske i doktorske studije na Fakultetu političkih nauka i, kako kaže, ponela svoje lingvističko znanje u novu nauku.

„Moja prva najuža oblast interesovanja i istraživanja su članovi publike, svi mi koji pratimo, gledamo, slušamo, delimo, volimo vesti, a druga oblast su novinari i njihovi tekstovi, proizvodi, vesti i izveštaji, i onda jedna široka oblanda za obe te stvari, a to je digitalno komuniciranje i savremene promene koje konvergentna sfera donosi.“

Kao neko ko predaje na Odseku za medijske studije budućim novinarima i komunikolozima, Jelena ističe da su studenti večita inspiracija, posebno kada se u obzir uzmu nove tehnologije i novi mediji.

„To je trka koju nekako zajedno trčimo i mnogo puta mi oni skrenu pažnju na neke pojave kojih ni sama nisam bila svesna. A sa druge strane, to je jedan zahvalan posao zato što su i novinarstvo i komunikologija izrazito primenjive aktivnosti i delatnosti i kroz rad sa studentima vrlo lepo i vrlo lako mogu da vidim kako neka saznanja iz istraživanja mogu da se pretoče i informišu praksu što novinara, što komunikologa.“

Odsek za medijske studije postoji više od 18 godina, a čini se da već duže vreme upravo devojke dominiraju na ovim studijama. Jelena Kleut ističe da danas na studijama novinarstva na preko trideset studenata ima upisano troje-četvoro muškaraca, što potvrđuje činjenicu da novinarska profesija jeste feminizovana. Prema njenim rečima, ovo ukazuje na dve stvari koje su oprečne – da se profesija koja je bila muška u svojim počecima otvorila ka ženama, a kada se postavi pitanje „zašto“ uglavnom se dođe do toga da se ovakve profesionalne promene dešavaju onda kada neke profesije počnu da budu slabo plaćene i društveno manje vrednovane što je danas slučaj sa novinarstvom kako u Srbiji, tako i u drugim zemljama.

„Mi vidimo i dalje veliki broj muškaraca, ali ono što je zanimljivo i što mislim da je preovlađujući trend u Srbiji jeste da su na uređivačkim pozicijama muškarci, dok su žene mnogo češće reporterke, dopisnice, a vrlo retko urednice. Takođe, položaj žena u redakcijama je dosta nezavidan i naša istraživanja o socio-ekonomskom položaju pokazuju kako je novinarstvo profesija koja pojede pojedinca. Zahteva neprestano prisustvo, dostupnost koja ne poznaje godišnje odmore, koja ne poznaje praznike, a u našem društvu se i dalje od žene očekuje briga o porodici, nega o starima i onda je te patrijarhalne zahteve društva i profesionalne zahteve novinarstva jako teško uskladiti. Pored toga, novinarstvo je surova profesija i jedan od problema sa kojima se žene u novinarstvu susreću jeste to što su profilisane određenim estetskim merilima. Sve češće komercijalizovano novinarstvo ne traži pametne žene, ne traži energične žene, već prednost, nažalost, daje samo lepim ženama. Mislim da neki mediji ostaju bez vrlo vrednih saradnica utoliko što neke druge dimenzije umesto obrazovanja stavljaju u prvi plan.“

Poznato je da medijska scena u Srbiji nije sjajna, medijske slobode se nanovo osvajaju, informacije koje stižu do nas uzimamo sa rezervom, i u takvoj situaciji baviti se medijima, analizom medijske slike i publike, za jednog istraživača može biti kako izazovno, tako i podsticajno.

„Vrlo je podsticajno utoliko što postoji veliko interesovanje kolega iz inostranstva da razumeju šta se dešava u Srbiji. Podsticajno je u smislu što istraživanja koja radimo imaju neku društvenu svrhu, nešto nam govore o stvarnosti u kojoj živimo i o mogućim pravcima ka kojima treba tu stvarnost da menjamo. Ali, sa druge strane, istraživanje novinara, novinarstva, izveštavanja, o dezinformacijama i nekim još kontroverznijim temama da ne govorim, zapravo je negde u zapećku, to nije visoko ni na jednoj naučno-istraživačkoj agendi, ne dobija značajna sredstva ni državnih institucija ni fondova. U jednom izrazito politizovanom društvu postaje vrlo teško istraživati neke dimenzije tog procesa, zato što je ljudima jasno da čim počnu da govore o medijima koje prate, ujedno govore i o strankama za koje navijaju i ne žele da se izlažu, tako da je svako empirijsko istraživanje u fokus grupama ili intervjuima dosta teško uraditi jer se ljudi povlače u sebe i plaše se da govore o tim stvarima.“

Jelena Kleut

Godine bavljenja medijima i komunikologijom donele su našoj sagovornici brojna istraživanja, naučne radove, analize i značajne projekte. Kada se osvrne na sve to, svesna je da je u svom naučnom radu pokrenula važna pitanja u vezi sa publikom, koja do sada nisu bila mapirana i prepoznata kao relevantna.

Jelena Kleut – gošća serijala MultiRadija “Žene u nauci”

„Pozadina toga jeste da razumemo da se dominantno komunikološka istraživanja u Srbiji bave medijskim porukama, dakle, kako nas mediji informišu, kako informišu o određenim temama i bave se institucijama i novinarima, medijskim organizacijama, regulatornim telima, a nekako publika uvek ostane kao neki podrazumevani delić te slagalice o kojem, čini se, svi znamo sve zato što smo i sami deo publike. Ta istraživanja publike su kod nas prethodnih dekada unazad rađena samo unutar jednog izrazito administrativnog i komercijalnog marketinškog okvira, dakle, publika se izražava u nekakvim brojevima, šerovima i rejtinzima, a stalno prenebregavamo činjenicu da su to neki ljudi koji tipkaju na svojim mobilnim telefonima ili sede kod svoje kuće i gledaju tv dnevnik i pokušavaju da navigiraju kroz jedno vrlo kompleksno medijskog okruženje. Činjenica da sam, makar u nekim krugovima, i ovde na fakultetu među nekim kolegama uspela da proširim tu ideju da je važno da razumemo publiku, to mi daje neku ličnu satisfakciju. A u smislu nekog najličnijeg uspeha, on se relativno nedavno dogodio kada sam izabrana za predsedavajuću sekcije za Studije publike i recepcije u Evropskoj komunikološkoj asocijaciji što je nekako i priznanje za rad na analizi publike u Srbiji.“

Kao mlada naučnica, Jelena Kleut ima mnogo planova i ciljeva za budući profesionalni rad, dalje istraživanje medija i razumevanje publike.

„Velika mi je želja, i postoji jedno istraživanje koje smo koncipirali kao interdisciplinarno ovde na fakultetu i nadam se da će nam se pružiti mogućnost da ga realizujemo, a to je da pokušamo da razumemo kako ljudi prate vesti u situaciji kada do njih dolaze sasvim slučajno, kada zapravo više ne tražimo vesti nego one pronalaze nas, kada ih čitaju u letu između nekakvih aktivnosti, kada samo čekajući autobus pogledaju na Tviteru šta se desilo ili samo vide aplikacije nekih medija šta su im izbacili. Sada to praćenje medija postaje jedna izrazito neuhvatljiva aktivnost koja se dešava u letu, u nekakvim sekundama i zanima me kako to sve utiče i na ljude pojedinačno, jer već znamo da ljudi počinju aktivno da izbegavaju vesti, da su prezasićeni od vesti, a to će imati dugoročne posledice po tkivo društva. Ma šta mislili o medijima, teme o kojima oni izveštavaju nas okupljaju. One nas čine delom jedne političke zajednice i ukoliko ljudi počnu da izbegavaju vesti onda možemo očekivati dugoročne društvene posledice. Tako da mi je želja da uradim jedno kompleksno istraživanje koje će da hvata ono što je neuhvatljivo.“

Jelena Kleut

Iako se žene u brojnim naučnim oblastima susreću sa mnoštvom problema i poteškoća, Jelena smatra da je to mnogo manje u društvenim, nego u prirodnim i tehničkim naukama.

Mislim da je možda najveći izazov za žene u društvenim naukama, barem govoreći o ovoj mojoj oblasti, to što se nekako podrazumeva da se žene bave empirijom, da rade terenski rad, anketna istraživanja, intervjue, fokus grupe, a mnogo manje da teoretišu i pojmovno osmišljavaju neke procese i pojave. Polako se i taj balans menja, čini mi se da kao i žurnalistika, i nauka o komuniciranju postaje dosta feminizovana, i u odnosu na druge nauke, ovde postoji mnogo manji problem biti žena u nauci.“

A za sve devojčice i devojke koje svoju budućnost vide upravo u medijskom svetu, Jelena Kleut ima poruku:

„Koga god zanima ne samo slika, ton i kretanje kamere, nego sadržaj koji se nudi, jer mislim da je važno napraviti razgraničenje, taj treba da potraži svoje mesto na Odseku za medijske studije, jer tu nudimo analitične veštine za promišljanje medija i konteksta u kojima oni deluju. Kada kažem mediji, tu ne mislim više samo na medijske organizacije, nego na društvene mreže, različite aktere koji danas učestvuju u tom toku informacija i treba da tu svoju znatiželju transformišu u sam sadržaj koji mislim da bi trebalo da ima prednost u odnosu na sve drugo.“

Razvoj Odseka za medijske studije

„Prošle godine smo proslavili punoletstvo i zaključili da je odsek sada u toj poznoj tinejdž fazi što znači da smo i dalje jako znatiželjni i dalje malo pobunjenički nastrojeni u smislu tema kojima se bavimo, koje su ponekad i društveno kontroverzne, ali svakako značajne. Mislim da je odsek prošao taj put od konsolidovanja jedne oblasti koja je na Univerzitetu u Novom Sadu bila nova i na koju su možda neki ljudi gledali sa određenom skepsom, da bi za ovih skoro dvadeset godina pokazao da je to jedna društveno vrlo značajna delatnost, akademski vrlo podsticajna oblast i da je to nešto što interesuje i studente, ali interesuje i istraživače kako u smislu nekog budućeg naučnog podmlatka, tako i kolega sa drugih odseka, koji se na obodima nekih svojih interesovanja bave i medijima.“, objašnjava Jelena Kleut.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Žene u nauci“ kojeg MultiRadio realizuje uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.