Jeste li čuli za Boćanje?

Za ovu igru nije potrebna snaga i brzina, a i povrede su vrlo retke. Boćanje je upravo zato rašireno među mnogim generacijama.

„Boćanje je zapravo vrlo star sport, a počeli su da ga praktikuju spartanski vojnici, kao zanimaciju. Uticajem Grka i Rimljana boćanje postaje mediteranski sport, koji se uglavnom igra u zemljama koje izlaze na Sredozemno more. Tako se počeo igrati u Jugoslaviji, kasnije u Srbiji“, kaže Lazar Ćalić iz Boćarskog kluba Vojvodina.

Boćanje i pravila igre

Glavni cilj igre je dovaljati kuglu, odnosno boću do bulina, manje drvene kuglice, koja se baca na zemljanom ili asfaltnom terenu, koji je posut peskom. Boća, koja je na kraju najbliže bulinu odnosi poene.

Pravila boćanja

„Možda termini, koji se koriste zvuče dalmatinski. Moram napomenuti da u toj regiji postoji mnogo klubova, a boćanje je na neki način u ove naše krajeve stiglo dolaskom iseljenika odatle – nakon drugog svetskog rata i posle ratova 90. godina. Međutim, upravo to predstavlja i njegovu svojevrsnu karakteristiku – svi ga povezuju uglavnom sa Dalamcijom, ali i sa starijom populacijom. To ipak nije pravilo, a boćanje je postalo sve interesantnije mlađoj populaciji“, objašnjava Lazar.

U boćanju, koje može biti i pojedinačni i timski sport, ima sedam različitih disciplina – jedan na jedan, dva na dva, tri na tri. Postoje i tri tehničke discipline u kojima nema valjanja, nego se boće samo izbijaju. Objašnjava ih Lazar Ćalić.  

Lazar Ćalić govori o disciplinama u boćanju

Boćanje u Vojvodini

U Vojvodini postoji dvadesetak boćarskih klubova, ali je ovaj sport još uvek prilična nepoznanica. Samim tim klubovi praktično funkcionišu na amaterskom nivou.

„Trudimo se da organizujemo što više takmičenja, na kojima su igrači podeljeni u kategorije. Međutim, kada se igra klupsko ligaško takmičenje, nema ograničenja i uzrasnih kategorija. Takođe, u boćanju zajedno mogu nastupati žene i muškarci“, konstatuje Lazar.

On dodaje da naši klubovi imaju problem sa samim igranjem i održavanjem turnira, koji se mogu realizovati samo kada je lepo i toplo vreme. Razlog tome je nepostojanje hala za boćanje, a turniri se održavaju samo na otvorenom.

„Kod nas nema hala za boćanje, iako naš klub pravi halu u Veterniku i ona bi uskoro trebalo da bude završena“, navodi naš sagovornik.

Lazar se boćanjem bavi desetak godina. Ovim sportom je počeo da se bavi zahvaljujući tome što postoji teren za boćanje u blizini njegove kuće. Ove godine je postao član Boćarskog kluba Vojvodina i uglavnom trenira na terenu u Veterniku i na Novom naselju.

Ukoliko se zainteresujete za boćanje i odlučite da se u njemu oprobate morate biti spremni i na to da ćete kod nas dosta teško naći potrebnu opremu. Naime, nabavljanje boća i bulina uglavnom ide preko interneta.

Oprema za boćanje

„Mislim da u celoj bivšoj Jugoslaviji ne postoji proizvođač boća. Mi ih naručujemo ili direktno iz Italije ili preko posrednika u Hrvatskoj“, dodaje naš sagovornik.

Boćanje za sada nije olimpijski sport, ali Lazar Ćalić se nada da će on to postati već 2024. godine, kada Francuska, kao organizator Olimpijskih igara te godine, može predložiti uvršćenje novog sporta u program Olimpijskih igara.  

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

You may also like...