Jovan Mišković: Šta je “japanski scenario”?

Novosađanin, Jovan Mišković, koji trenutno živi i radi u Tokiju kaže da je život japanske prestonice dinamičan jer je sa okolinom dom za skoro 40 miliona ljudi, koji na ograničenom prostoru, uz odličnu organizaciju, prilično dobro kohabituju.

Svi smo svedoci promena i izazova koje je pred nas stavila pandemija Korona virusa. Svakodnevno dobijamo pregršt informacija o tome kakvo je stanje u Srbiji, ali i u svetu. Postali svedoci “italijanskog”; “španskog” ili “kineskog” scenarija ali, o “japanskom” scenariju i načinu na koji se Japan i Tokijo bore protiv pandemije, znamo vrlo malo.

Milica Karać: Kakvo je stanje na ulicama Tokija? Da li primećuješ neku razliku u odnosu na period pre proglašenja pandemije i sada kada je ona u punom jeku?

Jovan Mišković: S obzirom na geografsku blizinu Kine, kao i broj Kineza koji su zaposleni u Japanu, pojava virusa je u neku ruku bila i očekivana. Bitno je istaknuti da je Japan i najstarija zemlja na svetu, gledajući demografske karakteristike, stoga je nivo alertnosti od početka bio visok.

Ukoliko bismo retrospektivno pogledali prethodna tri meseca, mogli bismo izdvojiti nekoliko celina.

Januar i februar je obeležio početak virusa, kao i početak pandemije, a s obzirom na to da je zaustavljen kruzer u Jokohami situacija je vrlo brzo postala ozbiljnija. Tokom prvih nekoliko dana februara i povećanja broja obolelih, pojavio se problem sa  zalihama hrane u marketima, a toalet papira, gelova za dezinfekciju i zaštitnih masaka bilo je gotovo nemoguće pronaći. No, posle nekoliko dana zalihe su obnovljene, strah se delimično smanjio, a život je nastavio da teče sa manjim izmenama.

Nadležne institucije, kao i državni i lokalni političari, podsticali su ljude da ostanu kod kuće, a veći deo kompanija je uveo rad od kuće.

Gelovi za dezinfekciju su bili dostupni u okviru kancelarija, a matična kompanija u kojoj sam zaposlen nam je obezbedila zalihe zaštitnih maski i gelova za dezinfekciju. Krajem februara je u okviru poslovnog kompleksa, gde je smeštena i zgrada klijenta, pronađeno četvoro ljudi zaraženih Korona virusom, i od tog dana smo upućeni na rad od kuće.

Tokom marta, vreme je postajalo lepše a topli vikendi su ispunili ulice i parkove mnogobrojnim posetiocima, povodom čuvene sakure – procesa cvetanja japanske trešnje. Poboljšanje vremena i povećanog kretanja ljudi je rezultiralo povećanjem broja zaraženih, a gradonačelnica Tokija je humoristično poručila sugrađanima da će gledati sakuru naredne godine. Polovinom marta su parkovi zatvoreni, a vojska je onemogućavala ulazak u iste. Iste nedelje se pojavilo umanjenje zaliha hrane u marketima, a savet gradonačelnice su sugrađani poslušali i vikend proveli u kućama.

Pomeranja održavanja Olimpijskih igara u kombinaciji sa zabranom letova iz većeg broja zemalja Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, krajem marta, podiglo je alertnost na još viši nivo, koji je rezultirao proglašenjem vanrednog stanja u aprilu.

Na ulicama tokom nedelje je vidljivo manje ljudi, a vikendima možete videti po neku osobu na ulici i u javnom prevozu.

Milica Karać: Da li su na snazi neke „drakonske“ mere, poput policijskog časa? Da li primećuješ da ima potrebe za njima?

Jovan Mišković: Po Ustavu, Vlada Japana, ne može da zabrani kretanje svojim građanima, već im samo može sugerisati da ostanu kod kuće. Narod je od samog početka kooperativan i zaista se poštuju preporuke nadležnih institucija. Vlasnici biznisa su samoinicijativno zatvorili biznise objavnom vanrednog stanja i ta odluka će biti validna do 6. maja. Supermarketi normalno rade, hrane i zaliha ima, a i javni prevoz je u funkciji.

Kriza je po sopstvenom nahođenju unela strah u svakodnevni život, onemogućila funkcionisanje i svela kompletnu komunikaciju na priču o virusu. Izbor prioriteta između zdravlja ili ekonomije, za sada je pomerio kazaljku u pravcu zdravlja i mislim da je izuzetno bitno poštovati propisane mere, uz fokus na ličnu higijenu i obavezno držanje odstojanja, kako bi se trenutna situacija što pre završila. Uspešnost mera i potrebno modifikovanje istih ćemo sagledati vrlo brzo.

Milica Karać: Kako se ti štitiš od zaraze?

Jovan Mišković: Što se tiče lične zaštite od zaraze, trudim se da držim higijenu na što višem nivou, uz konstantno nošenje maske prilikom odlaska napolje, pranjem ruku i ostankom kod kuće većinom dana.

Milica Karać: Da li i koliko pratiš medije? Što lokalne, tokijske, što srpske? Primećuješ li širenje panike?

Jovan Mišković: Svakodnevno pratim srpske, japanske i globalne medije kako bih se informisao o kretanju virusa, preduzetim merama i ekonomskim posledicama. Stil informisanja je prilično sličan na globalnom nivou. Korona virus je u centar informisanja postavio sopstveno postojanje, pa tako svakodnevno saznajemo broj zaraženih, i umrlih. Naravno, stil izveštavanja može da se razlikuje (u nijansama), u zavisnosti od posmatranog regiona.

U Japanu, postoji visok nivo poverenja prema institucijama, narod se pridržava mera. Imajući u vidu da je danas, 11. aprila, broj zaraženih premašio 5.500 osoba nadležne institucije se trude da umire građane ali i da nastave sa apelovanjem na poštovanje mera.

Milica Karać: Budući da se baviš ekonomskom strukom, da li si u toku sa svetskim medijima koji se bave istraživanjem ekonomskog tržišta? Da li možeš da mi prokomentarišeš uticaj koji će pandemija COVID-a19 imati na svetsku ekonomiju?

Jovan Mišković: Pandemija će svet uvesti u (dugo najavljivanu) ekonomsku krizu. Preduzete mere, prvenstveno u pogledu zatvaranja granica i onemogućavanja kretanja stanovništva, na period od mesec, dva ili tri će imati razorne posledice na lokalne ekonomije, a samim tim i na globalnu ekonomiju. Sagledavanjem podataka iz prvog kvartala, svetska ekonomija već daje obrise veličine krize koja sledi, sa sigurnim produbljivanjem tokom narednog perioda.

Milica Karać: Kako provodiš slobodno vreme? Da li ti nešto posebno nedostaje?

Jovan Mišković: Slobodno vreme provodim otkrivajući različite delove Tokija, posećujući spomenike i učeći o japanskoj kulturi. Takođe, uz čitanje literature, tražim mesta sa dobrim pogledom gde se pije dobra kafa. Nedostaju mi porodica, prijatelji i dragi ljudi, uz neizbežno nedostajanje domaće kuhinje. Nadam se ubrzom rešavanju problema virusa, jer mi je u planu dolazak u Srbiju na godišnji odmor.