Jovana Grahovac, biotehnolog: Raditi sa živim organizmima je veliki izazov

Da je nauka, a posebno živi svet oko nas, nepresušan izvor znanja, eksperimentisanja, novih otkrića i informacija, u novoj, trećoj epizodi podkasta „Žene u nauci“, potvrdila je dr Jovana Grahovac, biotehnolog i profesorka na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. Kako sama ističe, njen put do biotehnologije nije bio zacrtan. S obzirom na to da je od malena imala sklonosti ka prirodnim predmetima, kada je došlo vreme izbora fakulteta i studijskog smera, odluka je pala na Tehnološki fakultet i smer koji joj je pružio mogućnost da se bavi matematikom, hemijom, fizikom, biologijom, tačnije svim segmentima ovih nauka. Bila je to biotehnologija.

„Biotehnologija je nauka koja podrazumeva primenu mikroorganizama. Sem inženjera biotehnologije, da bi dobili neki biotehnološki proizvod potrebni su nam mikroorganizmi kao saveznici koji su najčešće nevidljivi golim okom, ali su veoma vredni radnici. Raditi sa živim organizmima je veliki izazov  Biotehnolozi se bave dobrim mikroorganizmima i onim što oni proizvode – to su proizvodi od prehrambenih proizvoda koji su nam dobro poznati poput piva, vina rakija, hleba, preko probiotika, pomoćnih lekovitih supstanci i vakcina, različiti funkcionalni proizvodi, pa i biološki preparati namenjeni poljoprivredi. To je veoma širok spektar proizvoda.”

dr Jovana Grahovac

Da bi neko bio uspešan biotehnolog potrebno je stalno usavršavanje i edukacija, međutim, naša sagovornica objašnjava da to učenje kroz godine izgleda drugačije – uči se kroz sopstvena iskustva, kroz praksu, eksperimente i kontakte sa drugim kolegama koji se bave sličnom problematikom.

„Ono što je velika motivacija u oblasti biotehnologije jeste to što je na kraju primena ovih znanja i proizvoda vrlo široka i svi ti proizvodi doprinose da naše okruženje bude ili zdravije ili lepše ili uspešnije tako da je velika motivacija u tome šta možemo da učinimo za našu društvenu zajednicu.“

Jovana trenutno rukovodi projektom BioSolAfla, čiju realizaciju finansira Fond za nauku Republike Srbije. Ovaj projekat je Jovanin istraživački tim dobio u prvom pozivu Fonda za nauku, gde se istakao među izuzetno jakom konkurencijom, što je od starta predstavljalo veliki podstrek celom timu kojeg čine naučnice i naučnici sa Tehnološkog i Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

„Trenutno privodimo kraju istraživanja, a razvili smo biotehnološki postupak proizvodnje i primene jednog preparata u polju kukuruza gde on suzbija produkciju aflatoksina u kukuruzu koji kasnije ulazi u lanac ishrane i dolazi do ljudi kao krajnjih konzumenata. Naša motivacija da realizujemo ovo istraživanje je bila da doprinesemo bezbednosti hrane, a na taj način i zdravlju ljudi.“

Od početka karijere, vodeći se dobrobiti ljudi i životne sredine, dr Jovana Grahovac je u naučnoj zajednici prepoznata kao vrsna istraživačica, a nagrade i priznanja koja su usledila, samo su joj pružila vetar u leđa.

„Početak moje ozbiljne naučne karijere obeležile su nagrada „dr Zoran Đinđić“ i nagrada „Za žene u nauci“ koju dodeljuje Loreal Balkan kompanija. Ove nagrade su doprinele u tom smislu da su mi pružile mogućnost da realizujem neka naučna istraživanja jer su podrazumevala i finansijsku podršku, ali ono što je mnogo važnije od toga jeste prepoznatljivost u naučnoj zajednici koju su donele i kontakti koje su one stvorile. Nagrada „Za žene u nauci“ dodeljuje se jednom godišnje i sve dobitnice budu pozvane na ceremoniju, i to su sjajne žene iz različitih oblasti nauke sa kojima sam ostvarila kontakt. Razmenjujemo međusobno informacije, podržavamo se, sa jednom koleginicom koju sam tako upoznala sam realizovala i zajedničko istraživanje i mislim da najvrednije što je proizašlo iz tih nagrada su zapravo ti kontakti.“, kaže Jovana.

Na pitanje koja joj je najveća želja u karijeri, gošća MultiRadija odgovara jasno i bez dvoumljenja – da bioprocesna rešenja koja razvija njen istraživački tim izađu iz laboratorija i zažive u praksi. Da se prevaziđe nivo naučnih rezultata, nego da se ti rezultati komercijalizuju, zažive u privredi naše zemlje i doprinesu našoj društvenoj zajednici.

Nije lako biti naučnica u Srbiji iako se, po Jovaninim rečima, formalno nude iste prilike i ženama i muškarcima. Usklađivanje porodičnog života i zahtevne karijere najveći je problem sa kojim se žene naučnice suočavaju.

„Dileme koje se pred ženama često nalaze jesu da li se u nekom momentu uopšte upustiti na primer u prijavu projekata koji se periodično raspisuju ili sačekati, jer nekada se desi da naučnice okupe tim, imaju sjajnu ideju, prijave projekat i onda se desi period majčinstva i moraju da donesu odluku da li će se posvetiti jednom ili drugom, a to nisu lake odluke. Zato je potrebno pružiti podršku ženama u tom zahtevnom periodu njihove karijere.“

Posebno je važna podrška mladim studentkinjama, koje često pri traženju prvog zaposlenja bivaju diskriminisane. Zato Jovana svojim studentkinjama savetuje dodatne edukacije, korišćenje nekih novih prilika mimo formalnog obrazovanja jer će ih to kasnije razlikovati od drugih i bolje pozicionirati na tržištu rada.

“Problem se javlja kod traženja prvog posla. Često poslodavci daju prednost muškim kandidatima, to je činjenica, posebno kada se zapošljavaju inženjeri koji će raditi najčešće u muškom kolektivu. Tu se trudimo da, uvek kada imamo priliku da preporučimo studente za zaposlenje, damo podjednako šanse i devojkama i momcima. I zaista kada god smo preporučili neku od naših studentkinja pokazalo se da su vrednim i upornim radom ostvarile sjajne rezultate i da su poslodavci kasnije bili zadovoljni i više otvoreni ka tome da ponovo zaposle studentkinje.”, ističe dr Grahovac.

Gošća Multiradija je ujedno i potpredsednica Udruženja naučnica Srbije „SRNA“, u okviru kojeg, između ostalog, radi i na promociji nauke među mladima. Ističe da je važno omladini pokazati da postoje i neke druge vrednosti osim onih koje su široko zastupljene u medijima, da je važno nauci dati mesto i time motivisati mlade ljude da se okrenu njoj, jer je krajni ishod bavljenja naukom izuzetno human i ogleda se u doprinosu dobrobiti drugih, nas samih i cele društvene zajednice.

„Jedna od aktivnosti Udruženja naučnica Srbije „SRNA“ bila je usmerena ka promociji nauke među devojčicama iz viših razreda osnovnih škola, gde su njih 30 imale priliku da rade male naučne radove pod mentorstvom naučnika i naučnica našeg univerziteta. Izuzetno su zadovoljne iskustvom koje su stekle, ponosne su na rezultate koje su ostvarile i mislim da je to pravi način da se nauka promoviše, jer neće te informacije doći samo do njih nego i do njihovih drugara i drugarica iz odeljenja i na taj način širimo ljubav prema nauci.“

Na kraju našeg razgovora, dr Jovana Grahovac, bioteholog i dobitnica brojnih priznanja i nagrada u oblasti nauke rado deli savet svim našim gledateljkama i slušateljkama koje imaju želju da uđu u zanimljiv svet mikroorganizama.

„Kojim god putem da krenete – bila to neka druga profesija ili baš profesija naučnika iz oblasti biotehnologije, znajte da prepreke postoje, ali one nisu tu da bi nas sprečile da dođemo do cilja, nego da nas ojačaju i da na kraju izađemo uspešniji.“

„Naša ekipa sa Katedre za biotehnologiju je izuzetno otvorena za saradnju i pozivam sve one koje smo možda zainteresovali ovom našom pričom da nam se jave, dobrodošli su, vrata Tehnološkog fakulteta su otvorena za sve one koji žele da zavire u ove laboratorije. Takođe, i kroz Udruženje naučnica Srbije „SRNA“ sprovodimo razne aktivnosti promocije nauke, među kojima promovišemo i biotehnologiju, pa i kroz te aktivnosti i devojčice i dečaci imaju priliku da nam se pridruže i da nauče više o ovoj zaista izazovnoj nauci.“.

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.