Jul bez plastike, jer za planetu ne postoji “plan B”

“Jul bez plastike” (Plastic Free July) je globalni pokret koji je okupio milione pristalica koji se svesno odriču korišćenja plastike tokom ovog meseca, kako bi bili deo rešenja protiv zagađenja plastikom. Cela ideja počiva na registrovanju na internet stranici pokreta u kojoj se osoba priključuje organizaciji i bira između tri opcije: jul bez jednokratnog pribora za jelo, bez “plastične četvorke” – kesa, slamčica, jednokratnih pribora za jelo i čaša za kafu za poneti, kao i poslednje opcije koja podrazumeva potpuno izbegavanje plastike.

Tokom te akcije, koja između ostalog ima za cilj i stvaranje novih navika kako bi “jul bez plastike” prešao na “život bez plastike” svi registrovani članovi dobijaće podršku preko svojih imejlova koji u sebi sadrže savete kako izbeći plastične proizvode.

Naime, danas smo toliko navikli na korišćenje plastike da jednostavno više i ne primećujemo da je plastika utkana u skoro svaki segment našeg života: od plastičnih činijica za odlaganje hrane, preko pribora za higijenu – četkica za zube, čak i štapići za uši, ali i ambalaža za higijenske proizvode, te šminku – puderi za lice, karmini, hajlajteri, maskare…

“Jul bez plastike” je pokret koji vode entuzijasti iz Australije, a koji je inspirisao preko 120 miliona učesnika u 177 država, a iz organizacije navode da “ako svaka osoba učini malu promenu, zajedno se može postići ogromna u svakoj zajednici”.

Kako reći “ne” plastici

Ovaj globalni pokret koji zagovara izbegavanje korišćenja plastike ukazuje i na razne primere kako to može učiniti pojedinac, lokalna zajednica, institucije, škole, kako je izbeći kada organizujete proslavu, te poziva učesnike da šalju svoja iskustva, rešenja i poteškoće kroz koje prolaze živeći bez plastike radi ohrabrenja drugih.

Sve te informacije dostupne su na njihovoj internet stranici,  ali tamo je moguće pronaći i savete kako izbeći prekomernu upotrebu plastičnih proizvoda.

Tako na primer, umesto čaše u kojoj dobijamo “kafu za poneti”, možemo doneti svoju šolju (za višekratnu upotrebu, za kafu za poneti) te zamoliti bariste da nam kafu naprave u našoj čaši.

Voće i povrće moguće je kupovati i bez kesica ukoliko se ono nabavlja u piljarnicama ili na pijacama tako što ćete poneti svoj ceger u koji možete odlagati kupljene proizvode, a možete, što se i zagovara, ponovo iskoristiti stare kese ili posude.

Za sve to je naravno potrebno i planiranje unapred, koje je takođe jedan od saveta jer ukoliko planirate i svoju ishranu unapred – namirnice ili jelo ćete poneti sa sobom i tako izbeći kupovanje već skuvanih jela ili namirnica mahom zapakovnim u plastičnim posudama ili kesama.

Tu spada i nekorišćenje plastičnih slamčica već sve popularnijih metalnih, ali i nošenje vode sa sobom u flašici za višekratnu upotrebu, a ne usputno kupovanje jednokratnih flašica.

I naravno,  veliko “R” (na engleskom – Reduce, Reuse, Recycle) odnosno smanjivanje, ponovno korišćenje i recikliranje plastičnih proizvoda.

Pokret “Jul bez plastike” je napravio i kratki upitnik sa kojim možete pomoći organizaciji kako bi pratila navike potrošača, a sa rešavanjem istog može se “otkriti svu plastiku koja se „ušunja“ u našu kupovinu”.

2019. godina – godina za progonjenje plastike

Osim globalne akcije kao što je “Jul bez plastike” mnoge organizacije i pojedinci počinju da se brinu za planetu i njeno zagađivanje, a da se tome pristupa i institucionalno svedoči i odluka Evropskog parlamenta koji je u martu ove godine izglasao da od 2021. godine bude zabranjena proizvodnja i upotreba jednokratnih plastičnih proizvoda na tržištu EU za koje postoje alternative i  veće recikliranje plastičnih flaša.

Ova zabrana podrazumeva proizvode kao što su slamke, štapići za uši, pribor za jelo, tanjiri, oksorazgradiva plastika (plastične kese i plastični omoti), plastične činije za hranu, čaše od ekspandiranog polistirena (stiroporske čaše), te štapići za pridržavanje balona, koji zajedno sa izgubljenom opremom za ribolov čine 70 odsto otpada na evropskim obalama i u morima.

Možemo reći da je i Srbija napravila prve korake i priključila se institucionalnom eliminisanju plastike kada je, prema Direktivi o plastici koju je donela Evropska unija, u 2018. godini  zabranila upotrebu tankih plastičnih kesa, a počela sa naplaćivanjem kesa koje su biorazgradive .

Svaka osoba u Srbiji u proseku godišnje potroši 300 plastičnih kesa, a po primeni ove Direktive, iz Ministarstva za zaštitu životne sredine kažu da će se do kraja ove godine, maksimalna godišnja potrošnja kesa ograničiti na 90 po osobi.

Koliko u Srbiji koristimo plastiku govori i podatak da je u pitanju plastična ambalaža, prema podacima koji su dostavljeni Agenciji za zaštitu životne sredine za 2017. godinu, ukupna količina plastične ambalaže stavljene na tržište Republike Srbije iznosi više od 515 tona.