Kada ste poslednji put videli Mlečni put na zvezdanom nebu?

Jedno od važnijih poglavlja, koje Srbija treba da uspešno zatvori na putu ka Evropskoj uniji jeste i ono 27, koje se odnosi na ekologiju i zaštitu životne sredine. Interesantno na koji način se prema zaštiti životne sredine odnose pojedine države, koje su već godinama u Evropskoj uniji. Ovo se pre svega odnosi na Kraljevinu Švedsku i neverovatnu činjenicu da Švedska uvozi, ni manje ni više, nego smeće!

Naime, u Švedskoj recikliranje i spaljivanje otpada imaju dugu tradiciju. Smeće koje se spaljuje se pretvara u energiju a s obzirom da imaju mnogo spalionica a nedostatak smeća, primorani su da ga uvoze, najviše iz Norveške. Smeće ili otpad ne uvozi samo Švedska, već to od zemalja članica Evropske unije čine i Nemačka, Holandija i Belgija.

Carpe noctem je organizator predavanja “Povratak na Mlečni put” / Foto: Miroslav Gašpar

Onda dolazimo do neverovatne stvarnosti, kada u našoj zemlji čovek biva kažnjen, zato što je očistio korito reke, kao u slučaju Miodraga Mihajlovića. Naime, on je pre nekoliko godina očistio korito reke Toplice, da bi mu zbog toga kasnije stizale službe nadležnih organa za vodene tokove.

Situacija je slična i u kontekstu izgradnji mini hidroelektrana u našoj zemlji. Nekoliko puta su održani protesti i povodom ovog pitanja, međutim za sada ništa nije rešeno.

Svakako da su ekološki problemi planete alarmantni, međutim, moramo da budemo svesni i zagađenja o kojem daleko manje slušamo i koje daleko manje primećujemo. Reč je o svetlosnom zagađenju a upravo o ovom problemu je u kulturnoj stanici Eđšeg održano naučno-popularno predavanje “Povratak na Mlečni put“. Organizovali su ga ova kulturna stanica i nevladina organizacija Carpe noctem.

Tokom predavanja / Foto: Miroslav Gašpar

Na predavanju je govorila doktorandkinja na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu Dajana Bjelajac. Postavlja se pitanje kakvu vezu imaju kultura i kulturna stanica sa svetlosnim zagađenjem? Odgovor na ovo pitanje, kako su naveli i sami organizatori, se možda skriva u poznatoj slici Vinsenta van Goga „Terasa kafane u noći“. Pitanje je da li bi ona i nastala, kada bi i sam Van Gog iznad grada Arla video samo belo svetlo i po koju zvezdu.

Dajana Bjelajac je istakla da posledice svetlosnog zagađenja mogu biti ozbiljne i negativno utiču na naš svet i zdravlje ljudi.

Svetlosno zagađenje

Svetlosno zagađenje bi moglo da se definiše kao negativan produkt veštačke rasvete, ali ga je teško uporediti sa drugim tipovima kontaminacije, jer ono nije lokalizovano, kao na primer zagađeni potok ili obradivo zemljište. Zato se problem podiže na viši nivo, jer svetlost može da putuje. Kao ilustraciju je Dajana Bjelajac navela primer Los Anđelesa. Naime, veštačka svetlost, koju emituju brojni objekti ovog velegrada su vidljivi sa udaljenosti od 450 kilometara!

S obzirom na to da veštačko osvetljenje koristimo napolju – na javnim površinama, ulici, stadionima, prodavnicama – govorimo o svetlosnom zagađenju u spoljašnjoj sredini. Ono predstavlja izmenu nivoa prirodne svetlosti u noćnim satima, koja dolazi od zvezda i refleksije zraka od drugih nebeskih tela (npr. Meseca). Pored toga, postoji i svetlosno zagađenje u unutrašnjoj sredini (kuće, stanovi, škole i slično). Ovde govorimo o velikoj količini svetla, jako intenziteta i spektra, koje može da ugrozi zdravlje ljudi.

Tokom predavanja je objašnjeno i zbog čega do svetlosnog zagađenja dolazi. Od straha naših predaka, koji su svetlost koristili radi neke vrste sigurnosti i zaštite . U savremeno doba svetlo kompanijama i privrednim subjektima omogućuje da rade 24 sata dnevno bez prestanka, zatim su tu marketinški razlozi i mnogi drugi činioci savremenog društva.

Kada ste poslednji put videli ovakvo noćno nebo? / Foto: pixabay.com

Reč je bilo i o takozvanim parkovima tamnog, odnosno noćnog neba. Reč je o parkovima, gde zaista nema veštačkog osvetljenja kilometrima uokolo. Takvi su na primer parkovi u Americi, Španiji, Velsu, Škotskoj, na Novom Zelandu…

Nevladina organizacija Carpe noctem koja je ovo predavanje organizovala je jedina organizacija u Srbiji koja se bavi pitanjem svetlosnog zagađenja u životnoj sredini. Ovom prilikom je Dajana Bjelajac najavila i manifestaciju Zvezdani triatlon, koju će Carpe noctem realizovati 18. maja na Fruškoj gori. Reč je o prvom ekološkom festivalu u Srbiji i širem regionu čiji je osnovni cilj da upozori ljude na problem svetlosnog zagađenja.

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •