Kako izgleda podkast scena u Srbiji?

Iako u Srbiji postoje podkasti stariji od četiri godine, oni i dalje predstavljaju zagonetno polje kojem mnogi ushićeno prilaze – obično pod uticajem emisija koje slušaju ili zbog nezahtevne produkcije – ali ga, iz nekog razloga, još brže napuštaju. MultiRadio pokušao je da otkrije te razloge i uoči pravilnosti na podkasting sceni Srbije.

Iako je podkasting na ovom području u ranoj fazi, on doprinosi novom medijskom ekosistemu koji će kreirati paletu mogućnosti, smatra radio producentkinja Goranka Jednak Maksimović.

“Moglo bi se reći da govorni sadržaji, radiofonski oblici izražavanja doživljavaju renesansu. Pored tehničkih različitosti u načinu distribucije, tri su odlike podkasta koje daju prednost u odnosu na radio – slušanje gde, kada i koliko hoću, oglašavanje na bazi preporuke i izbor očekivanog i željenog sadržaja”, kaže ona.

Goranka Jednak Maksimović / Foto: RAB Srbija

Za sada, medijske kuće prilagodile su se tako što su svojoj publici ponudile slušanje emisija na odloženo. Međutim, korišćenje podkasta ne mora biti ograničeno samo na emisije koje su već doživele premijeru na analognim ili digitalnim radio stanicama, smatra ekspertkinja za radio, menadžment i produkciju Ana Martinoli.

“Podkast jednako dobro podnosi eksperimente, provokativne sadržaje namenjene uskoj ciljnoj grupi, koji možda ne bi bili dovoljno isplativi za regularno emitovanje, ali su stanici bitni zbog imidža ili se, jednostavno, obraćaju slušaocima koje stanica ne želi da izgubi, a koji su, pak, nešto probirljiviji od prosečnog radio slušaoca”, piše Martinoli u svojoj knjizi “Strategije programiranja komercijalnog radija”.

Ana Martinoli / Foto: birnsrbija.rs

Usled razuđenosti u internet sferi, nemoguće je utvrditi tačan broj podkastera u Srbiji, međutim platforma podcast.rs okupila je njih petnaest. Jedna od zastupljenih emisija je i Pojačalo autora Ivana Minića, koji ovaj prostor vidi kao potencijal za centralno mesto informisanja, gde ljudi mogu pronaći sadržaj koji ih zanima.

“Verujem da bi bilo sjajno da to centralno mesto bude i agencija koja bi, na neki način, radila promociju podkast kulture i protagonista te kulture, ali i neko ko artikuliše marketinške aktivnosti, saradnju sa brendovima i pomaže u procesu monetizacije”, predlaže Ivan.

Ivan Minić / Foto: netokracija.rs

Prema njegovim rečima, glavni razlog zašto podkasting još nije zaživeo u Srbiji jeste nepostojanje kulture slušanja audio sadržaja.

“Radio su sada beskonačne plejliste sa ponekom reklamom i gotovo da nema autorskog sadržaja. Nema radio programa, nema podkasta, nema audioknjiga, a nema ih jer nema ni navike, a navika se ne može formirati bez sadržaja – vrzino kolo”, kaže autor podkasta “Pojačalo”.


Podkast scena MultiRadija

On dodaje da njih to nije obeshrabrilo, već su u tome videli prostor za napredak i stoga uveli video format.

“To jeste zahtevnije, ali je bilo neophodno ako želimo da ono što radimo ipak dođe do nekog većeg broja ljudi. Ne radimo masovnu stvar i nikad slušanost i gledanost neće biti milionska, ali naravno da želimo da dođemo do šireg kruga ljudi od nekoliko hiljada onih koji imaju naviku da konzumiraju audio sadržaje.”

Kao jednu od najvećih prednosti podkasta, Ana Martinoli u svojoj knjizi izdvaja fragmentaciju radijske publike – odnosno mogućnost da slušalac pronađe baš ono što njega zanima, a ne da vrti kanale dok ne naleti na nešto zanimljivo. To izostajanje “kontrolora sadržaja” omogućava publici da i sama postane odašiljač.

“Neki ga nazivaju audiobloggingom, neki smatraju da je u pitanju još jedan guerilla medij – ali većina se slaže da bi podkasting mogao vrlo lako predstavljati budućnost radija”, zaključuje Martinoli.

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •