Kako voziti bicikl u Novom Sadu

Bicikl može da bude odgovor na mnoga pitanja: kako stići od Limana 4 do Detelinare za otprilike 20 minuta? Kako izbeću gužvu, zastoje u saobraćaju, mrzovoljne ljude koje niste baš raspoloženi uvek tolerisati? Kako dopuniti svoju kasicu-prasicu, makar na nekoliko meseci?

Iako vožnja bicikla u gradu u kom ne poznajete infrastrukturu i saobraćaj može izgledati zastrašujuće, potrebno je samo obratiti pažnju, te se taj zastrašujući problem vrlo lako da rešiti – upoznavanjem grada i poštovanjem pravila saobraćaja.

Vožnja bicikla u Novom Sadu može da bude i prevoz i rekreacija, pogotovo što su pozitivne strane biciklizma u ovom gradu mnoge. Kao grad u ravnici Novi Sad je pogodan za vožnju biciklom, a svi delovi grada su dobro povezani. Marija Blažić iz Novosadske biciklističke inicijative (NSBI) ukazuje na još neke dobre strane biciklizma:

“Biciklom se lako menja smer kretanja u slučaju zastoja i može se svuda parkirati. Smanjuje se emisija štetnih gasova, a vožnja biciklom doprinosi boljoj fizičkoj kondiciji – time i boljem zdravlju. Vožnja bicikla je istovremeno i prevoz, i rekreacija”, zaključuje Blažić, ali skreće pažnju i na oprez, odnosno da biciklisti, kao učesnici u saobraćaju treba da poštuju saobraćajne propise i da “uvek budu oprezni, čak i tamo gde imaju prednost”.

Bicikl – kako voziti po gradu

Većina biciklističkih staza je dvosmerna, osim ako nije naglašeno drugačije. Kao učesnik u saobraćaju, važno je poštovati druge učesnike, a “one koji ometaju bezbedno kretanje biciklista, kulturnim rečima upozoriti da je to opasno” kaže Blažić iz NSBI.

“Usled nedostatka biciklističke staze, biciklisti voze kolovozom, ne trotoarom. Dok vozimo bicikl kolovozom, vozimo se desnom stranom uz ivicu puta. Na kolovozu treba biti veoma oprezan. Ukoliko je uz desnu ivici kolovoza oštećenje, pre obilaska uveriti se da li je bezbedno zaobići ga. Odručenjem signalizirati skretanje uz poštovanje saobraćajne signalizacije.”

Kako do bicikla?

Ukoliko nemate svoj bicikl, u Novom Sadu kao gradu u kojem je visoko razvijena svest o ovom prevoznom sredstvu,  postoji “NS bike” sistem za iznajmljivanje bicikla, gde to možete uraditi na 14 stanica za iznajmljivanje.

Kako biste iznajmili bicikl potrebno je izraditi korisničku karticu čija izrada košta 600 dinara, a moguće ju je izraditi ako imate najmanje 16 godina. To je moguće uraditi u ulici Filipa Višnjića 47, svakog radnog dana od 9 do 19 časova.

Bicikl možete uzeti na biciklističkim stanicama, odvesti se do željene destinacije, a po završetku korišćenja vratiti na sledećoj najbližoj stanici.

Kada je u pitanju cena iznajmljivanja, jedan započet sat korišćenja košta 30, dok iznajmljivanje bicikla na ceo dan 170 dinara.

Moguće je i sezonski se pretplatiti po ceni od 1100 dinara što podrazumeva da u toku dana korisnik može da koristi bicikl kroz ceo dan 2 sata, a ukoliko svakodnevno planirate vožnju bicikla koristeći ovu uslugu, opcija sezonske pretplate može da bude jedna od najpovoljnijih.

Poštovanje pravila

Biciklisti su učesnici u saobraćaju i oni treba da poštuju saobraćajna pravila. Ono što je u Novom Sadu još uvek aktuelno pitanje jeste da li biciklisti smeju da voze centrom i kojom brzinom da se kreću kako ne bi činili prekršaj. Nekada zbog neznanja biciklista, a ponekad i zbog nedostatka saobraćajnih znakova koji to tačno tumače. Upravo zbog toga Marija Blažić objašnjava kako je u pojedinim ulicama centra dozvoljeno voziti bicikl, dok  ga je u drugim, strogo pešačkim zonama potrebno gurati:

“Vožnja kroz centar grada je dozvoljena u ulici Modene i Njegoševe. Pešačkom zonom gde nije označeno da je vožnja dozvoljena biciklistima, bicikl gurati. Osoba koja gura bicikl je pešak i gura ga trotoarom.”

Blažić iz NSBI dodaje i kako je važno imati svetlo, napred bele boje, a nazad crvene, pogotovo u večernjim satima i u uslovima smanjeni vidljivosti. Takođe dodaje i da bi bilo dobro imati i katadioptere na točkovima, te tako biti što vidljiviji ostalim učesnicima u saobraćaju.

“Takođe ne treba koristiti mobilne telefone tokom vožnje biciklom, voziti bez držnja kormana, ne nositi slušalice u oba uha”.

S obzirom na to da je u pojedina prigradska mesta jako lako doći biciklom, gde se, na primer, od centra grada do Veternika može stići za 20 do 30 minuta, važno je znati i da prilikom vangradske vožnje nije obavezno nositi svetloodbojni prsluk. Kaciga po Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima nije obavezna, stvar je ličnog izbora, a Blažić naglašava i kako je veoma važno imati ispravne kočnice na biciklu, kako bi se u svakom trenutku bezbedno zaustavili.

Težimo da budemo superzvezde u biciklizmu

Iako se za Novi Sad smatra da je jedan od najboljih gradova u Srbiji kada su u pitanju prava biciklista, povezanost biciklističkih staza i poštovanja ovih učesnika u saobraćaju, Jasna Žugić, takođe iz Novosadske biciklističke inicijative, kaže kako se Novi Sad ugleda na Amsterdam ili Kopenhagen koji spadaju u gradove sa najviše razvijenom svešću o biciklizmu.

“Ivičnjaci su, na primer, jedan od neprijatnih problema na koji nailazimo non stop i zbog njih nosimo bickli češće nego što bi trebalo na servis. Nevidljivost je dugo bila problem, ali sada više i nije toliko. Nas ima dosta, zaista dosta u Novom Sadu i prosto i vozači znaju da postojimo,  pešaci su naučili da ne treba da se kreću po biciklističkim stazama, a i biciklisti su naučili da koriste zvonce. Mreža biciklističkih staza može da bude problem na pojedinim mestima, jer grad nije skroz povezan, te ponekad biciklista može da bude nesiguran kojom trakom da se kreće, da li da ide kolovozom ili da uđe među pešake. Svi ti problemi su tu, jer se ugledamo na gradove koji su superzvezde biciklizma, kao što su Amsterdam u Holandiji ili Kopenhagen u Danskoj i pokušavamo njih da pratimo”, objašnjava Žugić, dodajući kako ovi gradovi imaju mnogo bolju infrastrukturu od Srbije, ne samo biciklističku već generalno, stoga nije lako ići istim stopama.