Keni nije mrtav: Naša generacija je prevazišla razlike

Mladi kruševački melodic punk bend Keni Nije Mrtav nastupiće u subotu, 23. novembra u novosadskom Brick baru, uz lokalnu podršku – Fyn. Ovo je ujedno poslednja svirka u okviru Rezidenture mladih autora, tokom koje su se novosadskoj publici predstavili indie pop bend Dram i kantautor Ivan Jegdić.

Keni NIje Mrtav postoji od 2017. godine, a čine ga Mateja Đokić (glavni vokal, gitara), Matija Pešić (prateći vokal, bas) i Sava Tomić (bubanj). Isprva su pažnju skrenuli otvaranjem koncerata za Six Pack, Atheist Rap, Gužva u 16-ercu… A ono čime su je zadržali i izgradili prepoznatljivo ime jesu melodični rifovi, jasno artikulisane misli i energija koja ih, pa, ponekad previše ponese i razlupaju gitaru na bini.

Trenutno u studiju završavaju novi materijal i, sudeći po tome koliko suzdržavaju uzbuđenje, pesme će biti velike i važne. Čini se da njih trojica vrlo dobro razumeju mentalitet svoje generacije i u njoj vide ono što je kvalitetno. To i jeste njihov glavni adut, zahvaljujući kojem se mladi identifikuju sa njihovom muzikom.

U intervjuu za MultiRadio, govore o predstojećoj svirci, novim pesmama i kikirikiju.

Prošlog vikenda su dve trećine benda nastupile u Novom Sadu sa Ivanom Jegdićem, kako vas je to pripremilo za vaš nastup ove subote?

“Nikako! Traumirani smo onakvom posetom i gomilom ljudi! Šalimo se. Svakako je potpuno drugi koncept. Sa Ivanom u bendu su dva naša člana uz dva Drama, koje pozdravljamo takođe. Prošle subote videli ste ih kao dve mice na drampedu i basu, a ove subote, zapravo oni koji su bili nekad na Kenijevoj svirci znaju kakve ih budale očekuju na bini.”

Letos ste dali strava intervju za Oblakoder, ona metafora sa supermarketom treba da postane način na koji posmatramo scenu. Je l’ to nešto što vam je tada palo na pamet ili već dugo sebe doživljavate kao kikiriki?

“I dalje smo kikiriki, samo što smo u međuvremenu završili pesme u studiju. To je dobra vest. Izuzetno smo zadovoljni i sad čekamo da singlovi poizlaze, pa da vidimo na kojoj polici ćemo završiti sa njima.”

To poređenje sa bejsik kikirijem je prilično skromno ako imamo u vidu da ste krajem jula potpisali ugovor sa Maskomom. Šta to znači za vas? Je l’ to bio shit just got real momenat?

“Keni Nije Mrtav je skup mladih ljudi na sceni. Okolnosti su takve da smo na vreme uradili niz stvari koje su bitne ukoliko želite da imate karijeru. Maskom nam je zaista odličan partner u plasiranju našeg rada. Nadamo se da su i oni zadovoljni nama koliko mi njima. Da, shit just got real. U studiju smo. U ozbiljnom studiju smo. Sa sjajnim producentom koji je sarađivao sa nizom hall of fame muzičara. Uskoro ćemo više i o tome.”

U jednom intervjuu kažete da ste se okupili kako biste pravili autorsku muziku, da je to bio prioritet. I sada, kada postoje ljudi koji te pesme vole, kada postoji izdavačka kuća koja to želi da podrži, kakav je osećaj?

“Kao i dete sa igračkom, put do dobijanja igračke je možda i zanimljiviji od same igračke. U prirodi svakog od nas je da teži ka ciljevima. Dobro je što su pred nama stalno novi izazovi i zaista uživamo u tom multitaskingu.”

Iz prvog lica, po čemu se vaše nove pesme razlikuju od starih?

“Iz prvog lica, razlikuju se najviše po tome što su i nama nove. Tekstovi su najbitnija stvar. Oni prenose poruku. Svaki put kada nam u DM iskoči neko oduševljen tekstom, daje nam sigurnost da smo na pravom putu. Muzika je ono što nastaje oko teksta i po tome se nove stvari možda razlikuju.”

Pank je oduvek važio za muziku koja nosi važne poruke, čiji muzičari imaju jasan stav. Šta poručuje vaša muzika?

“Naša muzika je tu da se sa njom identifikuje naša generacija. Da se identifikuje sa nama. Mi delimo iste vrednosti, imamo iste probleme i o tome „ćaskamo“ sa bine.”

Vaši tekstovi su melodični ali slojeviti, što nije lako postići. Šta je uticalo na njih?

“Naš tekstopisac, gitarista i pevač benda je upravo jedan od vesnika naše generacije. Razlika je što on ume da pretoči na papir sve ono što svi proživljavamo.“

Prvi utisak koji ste ostavili na mene jeste da ste suštinski drugačiji, da odbijate da uđete u šablon iako ste deo industrije. Je l’ teško ostati takav?

“Industrija nas sve pokreće i to je tema o kojoj ova generacija zna dosta više od prethodnih, a da toga nije ni svesna. Prevazišli smo suštinske razlike i odbacili stereotipe. To je sve češća praksa kada su novi autori u pitanju, i tu treba očekivati neki pomak.”

Je l’ u vašem slučaju opravdan stereotip da pank nastaje iz bunta?

Zajednica više nema fokus oko čega treba da se buni jer smo svakodnevno zaptrpani novim materijalom. Mislimo da je MEME danas forma kojom narod priča o svom trenutnom životu. O buntu zajednice u ovom trenutku je izlišno govoriti, kao i o nekim revolucijama kroz muziku, jer današnje pesme žive baš između tih mimova i traju onoliko koliko je potrebno ljudima da skroluju dalje.”

Jednom ste izjavili da ste napravili donekle žanrovski kompromis – spoj panka i metala – ali čini mi se da postoji još jedan: da biste danas opstali kao pankeri u mejnstrimu, morate biti fini momci. Mislite li da mejnstrim ima sluha za pank?

“Dobra pesma je dobra pesma. Dobroj pesmi je mesto u plejlistama na vašim telefonima, bez obzira da li se iznad nje ili ispod nje nalazi klasična, rege, pop, trap, pank ili neka druga muzika. Isto važi i za ljude. Dobar čovek je dobar čovek, bez obzira da li je on ili je pored njega istetovirani lik sa dredovima, pirsingom, u odelu ili trenerci, sa ili bez skejta u rukama.”

U proteklih godinu dana imali ste gomilu svirki. Kako je to uticalo na vas kao bend? Jeste li saznali nešto novo o vama, o publici? Je l’ vas nešto iznenadilo, ili razočaralo?

“Da, zaista smo puno nastupali. To je način da shvatiš koliko je još posla ispred tebe. Saznali smo da postoji ogroman broj ljudi koji još ne zna za nas i da nas tek očekuje upoznavanje, da u unutrašnjosti svako  drugačije akcentuje reči, ali da imaju iste potrebe i probleme. Saznali smo koliko košta da ti oprave gitaru ako je polomiš na bini.”

Nakon toliko nastupa, šta pomislite kad stanete na scenu, van svog grada? Da li očekujete da imate fanove u publici, da li očekujete da ćete sigurno steći nove?

“Ono što je skoro skroz zagarantovano su novi fanovi. Baš iz razloga što nas ljudi još uvek otkrivaju. Iako ne priželjkujemo, očekujemo bar jedno Sviraj mejdene! iz publike. Sve je slično i različito u isto vreme. Zato su najstupi od tolike važnosti po bend.”

Keni nije mrtav, nije ni scena, samo tako izgleda na prvi pogled. Šta mislite o sceni danas?

“Sve polazi od muzičara, promotera, koncertnih prostora, organizatora i slično. Publika ispred bine je samo rezultat. Uz kikiriki smo pomenuli da na muziku gledamo kao na jednu veliku platformu, čiji je sastavni deo scena, molimo te da podeliš ljudima link, da ih ne zbunjujemo previše, neće doći u subotu u Brick. Šalimo se, doći će, a mi ih svakako još jednom pozivamo, besplatan je ulaz. Tu smo. Sa nama je još jedan novosadski bend, Fyn. Vidimo se od 22 časa u Laze Telečkog 10.”

Fotografije: Andrej Mihailović

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

You may also like...