Oživljavanje zavičajnih pisaca Todora Manojlovića i Voje Despotova

Veče zavičajnih pisaca, koje je održano u petak 19. jula ispred Gradske biblioteke u Zrenjaninu u okviru Korzo festa, je počelo na otvorenom, ispred Gradske biblioteke. Gosti su imali priliku da se bolje upoznaju sa piscima o kojima se danas malo govori a to su Todor Manojlović i Vojislav Despotov. Iznesen je jasan dokaz da građani Zrenjanina ne znaju ko su bili njihovi sugrađani.

Atmosfera je odmah bila opuštenija jer su organizatori spremili neke kratke igrice za sve goste. Posetiocima je bio ponuđen izbor, da kažu šta ih više privlači u književnosti, da li je to moderno ili tradicionalno. Više je bilo zainteresovanih za moderno u književnosti jer, kako smatraju, bez tradicionalnog temelja ne može nastati ništa moderno.

Na književnoj večeri razgovarali su i čitali Sonja Antonić (filozof), Katarina Đoković (bibliotekar), Milan Aleksić (kompozitor), Olivera Skoko (spisateljica) iSaša Mančić (bibliotekar). Oni su čitali delove radova dva pisca, njihove eseje kratke priče i pesme. Pokušali su da rasvetle pisce koji su u svom rodnom kraju zaboravljeni i da o njima saznamo nešto više.

Ko je bio Todor Manojlović?

Kako o njemu više i dublje razmišljate, odgovor vam sve više izmiče. „Iz milošte su ga zvali Todoš, prijatelji, pisci i sugrađani i svi su za njega govorili je pravi aristokrata, jer takvi su mu bili maniri, oblačenjem na ulici i sedenjem u kafani među razbarušenim piscima i slikarima, izdvajao se urednim odelom.“ Ovako je pisao o Todoru Manojloviću Radovan Popović u knjizi „Građanin sveta“.  Svako ko želi da bolje upozna život i delo Todora Monojlovića mora da počne od Popovićeve knjige „Građanin sveta“.

Todor Manojlović

Todor Manojlović je bio pisac, pesnik, dramski pisac, esejista, kritičar, prevodilac i pre svega hedonista. Uticao je na društvena dešavanja u Srbiji između dva velika rata i oblikovao stvarnost koja se tad živela. Oko sebe je okupljao ljude kao magnet, sa novim idejama, mlade moderniste, podržavao ih ali je zbog toga trpeo posledice, bio je isključivan iz tokova društva. Međutim, bibliotekarka Dragana Sabovljev za Todora Manojlovića kaže:

“U krugu mladih umetnika, nešto stariji Manojlović, važio  je za umerenog modernistu, jer se zalagao za ravnotežu između tradicije i avangarde, za sintezu klasičnog i modernog. Tradiciju se smatrao za živim organizmom koji mora da se reinterpretira, da se ponovo oživi u modernim shvatanjima, jer modernisti ne ruše tradiciju, oni je neguju. Napadali su ga mnogi i avangardisti i tradicionalisti, a on je uvek bio negde između. Naslabije je bio prihvaćen u svojoj sredini, u rodnom Bečkereku, osećao se prognanim.”

Todor Manojlović danas nema spomenik u Zrenjaninu, jedino njegovo ime nosi ulica i kamerna scena u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“.

Ko je Vojislav Despotov?

Vojislav Despotov

Vojislav Despotov, takođe zaboravljen zavičajni književnik, kojeg ne možemo naći u lektirama u školi, ni na fakultetu, do njega se dolazi jedino predanim istraživanjem domaćih pisaca. Traganje za Despotovim verovatno je isti kao i njegovo traganje za Todorom Manojlovićem.

Despotov je napisao esej „Žbun Todora Manojlovića“ u okviru zbirke „Vruć pas i drugi eseji“, gde govori o tome kako je tražio spomenik Todoru Manojlovića u Karađorđevom parku (gde se nalaze spomenici mnogih zaslužnih građana). On kaže da se plašio da ga zaslužni građani (spomenici) ne gledaju sa prekorom. Nije ga našao ali esej je završio besnom, ciničnom konstatacijom da u gradu gde nema spomenika Todoru Manojloviću, mogu se kupiti dinje i lubenice. Despotov je kroz ciničnost izneo svoje nezadovoljstvo što se u gradu gde je rođen veliki pisac ne diže spomenik, ili bar sećanje na njega.

Milan Aleksić, kompozitor i profesor na Akademiji umetnosti, vodio je igru sa gostima večeri zavičajnih pesnika i podelio je papire sa pesmom Vojislava Despotova „O slikanju“, koja je izuzetno zahvalna za horsko pevanje. Posetiocima je objašnjena osnovna teorija pevanja, i na koje sve načine može da se peva.

slikati sliku slikati osliku slikati usliku
slikati isliku slikati odsliku slikati podsliku
slikati nasliku slikati nadsliku slikati zasliku
slikati presliku slikati nesliku slikati prisliku
slikati posliku slikati resliku slikati glesliku

Gosti su rado prihvatili igru i počela je zabava, svi su horski zapevali pesmu Voje Despotova. To je bio kraj večere zavičajnih pisaca i obećano je da će češće organizovati druženja jer ne mogu sve pisce za jedno veče da predstave.

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •