Kome da se obratim kada vidim govor mržnje na internetu?

Osobu koja širi govor mržnje na internetu osobu treba blokirati ili prijaviti nadležnoj instituciji MUP-a.
Osobu koja širi govor mržnje na internetu osobu treba blokirati ili prijaviti nadležnoj instituciji MUP-a.

Potencijal društvenih mreža je ogroman ali ogromne su i opasnosti jer su društvene mreže postale nepregledan javni u kojem sve veći prostor zauzima govor mržnje.

Piše: Irena Čučković

Iako kada otvaramo nalog na nekoj mreži moramo da se saglasimo sa pravilima i uslovima njihovog korišćenja, koji uključuju i zabranu širenja govora mržnje i netrpeljivosti, u realnosti se dešava da ti sadržaji ipak bivaju plasirani, što vrlo često prolazi nekažnjeno. Svako od nas je barem nekoliko puta naišao na uvredljive postove i komentare, koji s namerom diskriminišu ili vređaju određenu osobu ili grupu ljudi na osnovu nekog njenog/njihovog ličnog svojstva (kao što su: pol, rasa, starosna dob, nacionalna, politička, seksualna ili verska pripadnost, fizički izgled).

Rezultati ankete sprovedene na početku projekta „Odgovorni onlajn“ pokazali su da se više od polovine ispitanika (51,36%) sa govorom mržnje suočava gotovo svakodnevno! Setite se samo kakvog su sadržaja komentari koje možete pročitati ispod vesti čija su tema, na primer, migranti ili pripadnici LGBT zajednice. Takođe, više od trećine ispitanika (35%) na svojoj koži je osetilo govor mržnje. Dakle, osim što ih praktično ne možemo izbeći, vrlo često ne znamo ni kako da reagujemo kada vidimo i prepoznamo sadržaje koji plasiraju govor mržnje, bilo da su oni upućeni nama ili nekom drugom. 

Postavljaju se pitanja: šta svako od nas može učiniti kako bi doprineo smanjenju govora mržnje na internetu; šta je uopšte adekvatna reakcija kada se nađemo u situaciji da svedočimo onlajn govoru mržnje, kome tada treba da se obratimo? 

Jedno od rešenja sigurno je prijavljivanje spornih postova i naloga administratorima društvenih mreža koji, potom, pregledaju taj sadržaj i u skladu sa tim sankcionišu ili ne sankcionišu korisnika zbog plasiranja govora mržnje.

Najčešći oblik sankcija jeste privremeno ili (ukoliko se prestup ponovi) trajno banovanje naloga na društvenim mrežama, kao i brisanje sporne objave. Proces prijavljivanja (popularniji kao „Report“) anoniman je i prilično jednostavan i ne oduzima mnogo vremena. I pored toga, značajan deo korisnika odlučiće se da jednostavno ignoriše govor mržnje i „odskroluje“ dalje. Ono što je mana Report-a, koji uklanja sadržaj ili korisnika sa mreže, jeste da je često potrebno da više ljudi prijavi sadržaj kako bi administratori mreže reagovali.

Još jedan od načina na koji reagujemo na govor mržnje jeste blokiranje onoga ko takav govor plasira.

Ovome mnogi ljudi pribegavaju (40% ispitanika ankete „Odgovorni onlajn“). Međutim, blokiranje predstavlja zaštitu samo na individualnom nivou, odnosno, drugim korisnicima će taj post i dalje biti prikazivan. 

Rezultati ankete u okviru projekta „Odgovorni onlajn“ pokazali su i da će tek svaki peti ispitanik javno u onlajn prostoru ukazati na govor mržnje. Mnogo češće će se o ovom problemu razgovarati u krugu prijatelja i poznanika. Razlog ovome možemo naći u izbegavanju ulaska u raspravu i „zameranja“ određenoj osobi, u stavu da reakcija neće imati efekta na sprečavanje govora mržnje, ali i u strahu da i sami možemo postati meta takvog govora ukoliko se njemu suprotstavimo. Osim toga, neki ljudi jednostavno ne vole da javno iznose svoj stavove o osetljivim temama. 

Reagovanje na govor mržnje na internetu može i izaći iz okvira onlajn sveta.

Prestupi za koje je propisana zakonska kazna mogu se prijaviti Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminalaMinistarstva unutrašnjih poslova. Na sajtu MUP-a mogu se pronaći i korisni saveti o zaštiti računaraličnih podataka. Digitalno nasilje takođe se može prijaviti i Višem javnom tužilaštvu u Beogradu (Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala), ali i osnovnom javnom tužilaštvu područja gde se nasilje dogodilo. Spisak adresa osnovnih javnih tužilaštava u Srbiji dostupan je na sajtu Besplatna pravna pomoć

Dakle, kada vidimo govor mržnje na internetu, možemo reagovati na nekoliko načina: prijavljivanjem sadržaja/naloga („Report“), javnim ukazivanjem na govor mržnje u onlajn prostoru ili prijavljivanjem istog nadležnoj instituciji MUP-a. Svaka od ovih reakcija bolja je od ćutanja i ignorisanja. Pored toga, važan je i „oflajn“ razgovor sa okolinom, vršnjacima i prijateljima o govoru mržnje, jer doprinosi podizanju opšte svesti o važnosti i razmerama ovog problema.

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •