Lidija Krstanović: Moje vreme tek dolazi

„Matematika je ključ za celokupno ljudsko znanje.“, rekao je švajcarski matematičar Leonard Ojler, a da je to zaista tako primer je sagovornica poslednje epizode serijala „Žene u nauci“, koja svakodnevno primenjuje matematiku u računarskoj grafici, animaciji, veštačkoj inteligenciji i to za boljitak našeg društva.

Lidija Krstanović je docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu a od naredne godine, nada se, i vanredna profesorka na Katedri za računarsku grafiku, odnosno, studijski program Animacija u inženjerstvu.

Lidija Krstanović
Lidija Krstanović (foto: privatna arhiva)

Osnovne i master studije za profesora matematike završila je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, a želja da proširi svoje znanje na primenjenu matematiku i na svet koji je okružuje, odvela je na doktorske studije Matematike u tehnici na Fakultetu tehničkih nauka.

„Matematika mi je oduvek, još u osnovnoj školi, išla lako i nekako kroz igru. I zadaci i problemi i definicije. Srednja škola je bila malo ozbiljnija, ali mi je i tamo matematika bila kao hobi, rešavala sam je sa lakoćom. Iz tog razloga sam upisala studije za profesora matematike na Prirodno-matematičkom fakultetu i već na prvoj godini sam se zabrinula da li će to biti pravi izbor za mene, jer slušati samo jednu matematiku u osnovnoj i srednjoj školi je jedno, a slušati dvadeset i nešto predmeta koji su matematički je nešto potpuno drugo. Kako je vreme prolazilo, shvatila sam da je to stvarno prava profesija za mene, matematika kao osnovna nauka, kasnije i primenjena matematika, a o profesuri da i ne govorim. Na četvrtoj godini smo počeli da se bavimo i sa samom profesurom, imali smo neke metodike nastave i kada sam počela da predajem to je bilo pun pogodak.“

Put do primenjene matematike vodio je kroz Fakultet tehničkih nauka, gde joj se ostvarila želja da proširi svoje znanje.

„Želela sam da vidim gde ja to sve mogu da primenim matematiku i u startu kod mentora kog sam izabrala profesora Ralevića i ljudi koje sam upoznala, oni su mi napravili klimu koja je okej i koja me je upoznala sa inženjerskim naukama, upoznala sa načinom razmišljanja jednog inženjera, naučila sam da vidim koje matematičke alate mogu da primenim za određene probleme, a oni su od mene dobili znanje koje se tiče same matematike, odnosno, teorijske matematike i koje bi sve alate oni mogli da primene u konkretnim problemima.“

Uža naučna oblast istraživanja naše sagovornice je računarska grafika, kompjuterska vizija, veštačka inteligencija, i u svemu tome se vidi raznovrsnost oblasti kojima primenjena matematika može da doprinese. Lidija predaje na Katedri za animaciju u inženjerstvu, koja predstavlja multidisciplinarnu katedru jer čini spoj između računarstva, elektrotehnike i primenjene matematike, a kada objašnjava čime se ova oblast konkretno bavi, kao primer navodi animacije u crtanim filmovima, reklamama, filmovima sa specijalnim efektima, ali i simulacije.

„Na primer, simulacije koje su vezane za bilo koju vrstu industrije, medicine ili predavanja. Recimo autoindustrija: ukoliko želimo da proizvedemo neki automobil pa zar nije bolje i jeftinije da se uradi model automobila koji je veštački, koji je u nekoj sintetičkoj, generičkoj sceni, pa da se testiraju performanse tog modela koje su u generičkoj sceni, da se vidi aerodinamičnost i bilo koje performanse i da se nakon toga, nakon testiranja i naravno finansijskih sredstava same fabrike, uoči da li da se taj model proizvodi ili ne i da se onda testira u realnom svetu. Takođe, primer iz medicine, pošto sam koautor jednog rada gde je detektovana količina masti oko srca, u tom radu je urađena teorijska osnova da se uoči korelacija, odnosno, odnos između količine masti i same bolesti koju pacijent ima. To može da posluži hirurzima da mogu da vizuelizuju samu tu količinu masti, pa da vide šta bi trebalo da se operiše ili da prosto urade simulaciju same operacije. Dakle, ova oblast je prilično multidisciplinarna, a ako pogledamo strukturu katedre, ljude koji rade na njoj, to samo potvrđuje ovu tezu jer imamo i arhitekte, elektroinženjera, primenjenog matematičara, imamo i digitalne umetnike, dakle, zaista jeste spoj više disciplina.“

Lidija Krstanović

Pored toga, Lidija je glavni predavač i na kursu „Veštačka inteligencija” na master programu Animacija u inženjerstvu gde se rade osnovni alati koji su vezani za veštačku inteligenciju sa akcentom na mašinsko učenje. To podrazumeva da se pokušava prepoznati pokret tela, mimika lica ili znakovni jezik na video snimku ili u realnom vremenu, ili da se generiše veštačka scena ili slika.

Serijal “Žene u nauci” – sagovornica MultiRadija u ovoj epizodi je Lidija Krstanović

„Veštačka inteligencija, ako bih je definisala u nekom širem smislu, podrazumeva razvoj softvera, odnosno programa, koji bi omogućili računaru da inteligentno misli ili da razmišlja kao čovek. Primenjiva je u našem svakodnevnom životu. Na primer, ukoliko želite preko telefona da pozovete nekoga i kažete „hoću da pozovem tu i tu osobu“, odnosno kažete ime, tu automatski mora da bude neko prepoznavanje. Prepoznavanje podrazumeva jednu vrstu mašinskog učenja, odnosno, veštačke inteligencije, bilo koje prepoznavanje nekog zvukovnog signala ili nekog oblika, recimo otiska prsta, ako hoćemo da otvorimo telefon pomoću otiska prsta, podrazumeva se da ipak mora da se uradi neko prepoznavanje. Ja radim sa kolegama sa robotike i iz tog razloga su u pitanju teme koje su malo više vezane za pokrete, detekciju pokreta, detekciju pokreta lica, generisanje nekih stvari vezano za animaciju karaktera i scenu.“, objašnjava sagovornica „Žene u nauci“ i dodaje da je profesura veoma važan deo njenog života, koje joj pričinjava pravo zadovoljstvo.

„Kada shvatite da možete nekome da prenesete neko znanje ili kada shvatite da ste nekome uspeli nešto da objasnite što mu je do tada bilo potpuno nejasno i kada vidite izraz lica, onu lampicu da se upalilo razumevanje, to je stvarno neprevaziđeno. A sada već kao docent, imam i svoje prve doktorante gde je pravo uživanje raditi sa nekim ko ima elana i ko ima volje da se bavi baš onim čime se i ja bavim.“.

Lidija Krstanović je članica tima na projektu S-ADAPT, koji je otpočeo pre više od dve godine i kojeg finansira Fond za nauku Republike Srbije u okviru Programa za razvoj projekata iz oblasti veštačke inteligencije. S-ADAPT predstavlja adaptaciju govornika i stila govora digitalnih govornih asistenata zasnovanu na metodama za obradu slike.

„Sama tema projekta je vezana za to da se snime govornici, osobe iz realnog sveta i da se iz nekog neutralnog govora sintetiše govor koji je srećan, koji je tužan, besan, odnosno, da se uradi promena stila govora u neku drugu emociju. Tema je poprilično interesantna i što se tiče mojih kompetencija bila je baš ta digitalna obrada slike zato što zvuk možemo posmatrati ne samo kao zvučni signal, nego preko spektrograma što je u stvari prikaz zvuka kao slike, gde bih ja kao neko ko je iz te oblasti i koja se bavi veštačkom inteligencijom mogla da prepoznam određene karakteristike jednog takvog signala i nakon toga da uradim promenu stila signala. Recimo, ako bismo slikali ovu biblioteku na Fakultetu tehničkih nauka i kada bih htela da uradim promenu stila ove slike to bi značilo da bih sa ovim alatima uradila promenu stila na primer u kubizam ili slično, dok je zvuk promena u smislu emocija, samo što ja radim obradu slike.“

Lidija Krstanović

Tim koji stoji iza projekta S-ADAPT konkurisao je za novi ciklus Fonda za nauku u okviru poziva Prizma. Želja im je da prošire znanje u oblasti digitalne obrade zvučnog signala, primenom metoda iz digitalne obrade slike. Jedan od ciljeva projekta je da na osnovu pokreta usana pokušaju da prepoznaju šta je to rečeno, kao i da obuče algoritam za prepoznavanje srpskog znakovnog jezika za gluvoneme, da se napravi jedan digitalni asistent koji bi mogao da pomogne osobama sa oštećenim sluhom.

Čini se da STEM nauke danas više nego ikada napreduju, razvijaju se, stvaraju nove trendove, nova dostignuća. Sve to predstavlja izazov za naučnike koji moraju da budu u toku sa svim aktuelnostima kako bi unapredili svoj rad.

„Izazov je veliki, ali i samo praćenje trendova podrazumeva naravno i sopstveno istraživanje. Generalno kao osoba jesam izuzetno radoznala i istraživačkog sam duha, ali sam takođe i poprilično komunikativna pa mislim da je jako važno da imamo saradnju sa drugim kolegama i koleginicama jer možda ja nešto nisam uočila, ukoliko nisam obratila pažnju ili sam imala manjak vremena i koncentracije…Zato mislim da je ta saradnja jako važna jer mi i kada objavljujemo radove moramo da uradimo upoređivanje sa dosadašnjim tehnologijama, sa dosadašnjom metodologijom, a to je nemoguće ukoliko nismo iskomunicirali ili sami pretražili šta je to trenutno novo. Uz pravi tim, uz prave ljude, mislim da je sve moguće, naravno mora i pojedinac da radi, ali uz pravi tim mislim da je sve potpuno ostvarivo.“

Lidija Krstanović
Lidija Krstanović (foto: privatna arhiva)

Kao žena u STEM naukama, Lidija Krstanović priznaje da je u početku nailazila na određene poteškoće i predrasude. Ipak, sada je to sve iza nje, a za uspeh koji danas ima sama se izborila.

„Predrasude i stereotipi uvek postoje, eto smatra se da je Fakultet tehničkih nauka koji jeste inženjerski, rezervisan isključivo za mušku populaciju studenata, ali mislim da se ti trendovi menjaju i da fakultet dosta ulaže u rodnu ravnopravnost. Jedna od inicijativa koja je baš u septembru ove godine urađena na samom Fakultetu tehničkih nauka jeste da je osnovan tim za rodnu ravnopravnost, a što se tiče same populacije studenata, na osnovu svog primera mogu da kažem da, kada sam bila na Prirodno-matematičkom fakultetu na osnovnim i master studijama 90 posto su bile žene, iako su profesori i profesorke pričali da ranije to nije bilo tako i da je 90 posto bilo muške populacije. Kada sam počela ovde da predajem kao asistent, sada već ima između osam do deset godina, na smeru Animacije u inženjerstvu je bilo više studenata, dok sada imamo više studentkinja. Što se tiče kolega, moram priznati da sam ja zaista nailazila na veliku podršku od njih, jer ukoliko imate znanja, ako imate stav, predrasude nisu presudne, uvek ćete se izboriti za svoje mesto pod suncem i pokazaćete da možete da postignete mnogo.“

Kao mlada naučnica, Lidija je za kratko vreme postigla zavidne uspehe u svojoj karijeri. A s obzirom na to da je docent koji uskoro treba da postane vanredni profesor, smatra da njeno vreme tek dolazi i da pravi uspesi tek predstoje.

„Ako bih trebala da podvučem crtu i da kažem koji su meni najznačajniji uspesi, to je svakako nekoliko desetina međunarodnih radova, od toga veliki broj radova iz časopisa koji su vrhunskih kategorija M 21a, zaista jako veliki uspeh i zadovoljstvo za mene je i učešće na projektu iz veštačke inteligencije S-ADAPT, a takođe i na ranijem republičkom projektu, zatim autor sam jedne zbirke za predmet koji predajem i jednog udžbenika koji se zove “Video u inženjerskoj animaciji”, ali mislim da je sve to tek početak i da moje vreme tek predstoji.“

A sigurni smo da će to vreme koje predstoji doneti brojne nove uspehe, istraživanja, ideje i saznanja, jer je Lidija Krstanović već sada pred sebe postavila visoke ciljeve:

„Želim da poboljšam svoj naučni rad jer smatram da uvek može više, volela bih da učestvujem u nekom međunarodnom projektu, da se moji vidici prošire, da budem i rukovodilac nekog projekta – to bi bilo jako lepo u nekoj bliskoj ili daljoj budućnosti. Želja mi je da oformim neki svoj tim što mislim da se polako i dešava zato što sam od ove godine mentor za četiri nova doktoranta, od kojih tri četvrtine čine devojke. Za budućnost, za narednih pet godina bih volela da neko od ovih doktoranata doktorira, da dobijemo ovaj projekat Fonda za nauku kao jedna od članica tima pri čemu sam i rukovodilac jednog podtima u tom istom projektu, da budem koautor i autor još nekih novih udžbenika i radova…“

Sve prethodne sagovornice smo zamolili da daju savet budućim naučnicama, pa je tako i Lidija Krstanović uputila poruku, zaokruživši time ovaj naš serijal posvećen istaknutim ženama iz sveta nauke:

„Moraju biti jako uporne i istrajne, jer bez toga ne može ništa. Na tom putu treba da budu ljudi u smislu da gledaju da prema svakome budu korektne. Sem toga, puno istraživanja, puno rada, da pažljivo biraju svoj tim – bez tima ništa, da redovno istražuju nove tehologije, nove metodologije…Ako su uporne i istrajne, ako imaju stav, ako imaju dobar tim, mogu apsolutno sve da postignu.

Lidija Krstanović

Da li će nas veštačka inteligencija zameniti?

Teoretičari zavere smatraju da je pitanje dana kada će nas veštačka inteligencija zameniti, pokoriti i naneti nam nepopravljivu štetu. Pitali smo Lidiju da li imamo razloga za strah:

„Ako gledamo da može da se sintetiše zvuk, odnosno govor i da taj zvuk može zaista da liči na zvuk realne osobe, ili da može da se generiše takav animirani karakter koji će jako da liči na realnu osobu ili na neku već poznatu ličnost, možda bismo mogli da se poplašimo. Ali mislim da mi ljudi treba da napravimo takvu regulativu da nema potrebe za tim. Činjenica je da se tehnologije menjaju iz dana u dan i nisam sigurna koliko regulativa i društvo može to da isprati, ali mislim da smo ipak mi ti koji kontrolišemo sve to i nema potrebe za strahom. Verujem da nam veštačka inteligencija suštinski pomaže jer kada pogledate na primer da vi na osnovu svog glasa možete nekoga da pozovete ili na osnovu otiska prsta da možete da otvorite telefon, ili da može da pomogne u budućnosti ovaj digitalni asistent koji sam spominjala gluvonemim osobama, to je zaista jedna humana tema. Treba gledati pozitivne stvari, a ne toliko plašiti se, jer ćemo to sve urediti sa određenim regulativama.“

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.