Ljubitelji trčanja – u nedelju je 27. Novosadski maraton!

Novosadski maraton, 27. po redu, održaće se u nedelju, 13. oktobra. Start i cilj su na Trgu slobode, a trči se 42,195 kilometra. Pored toga, organizuju se i propratne trke – štafetni maraton, trke na 33 i 25 kilometara, rekreativno trčanje na 10,5 kilometara i trka građana na šest kilometara.

Novosadski maraton 2018.

Prvi Novosadski maraton održan je davne 1993. godine. Grupa od petnaestak entuzijasta, sportista i ljubitelja trčanja odlučila je da, po ugledu na Beogradski maraton i druge slične trke u Evropi i svetu, i u Novom Sadu organizuje takmičenje u maratonskom trčanju, a već naredne godine, u okviru trke je održan i polumaraton, te triatlon.

Prvih dvadesetak godina, program Novosadskog maratona činio je i naučni simpozijum “Sport, ekologija i zdravlje mladih” koji je organizovan u saradnji sa Univerzitetom u Novom Sadu. Međutim, kako ističe direktor i osnivač Novosadskog maratona Milan Dolga, kroz godine koje su usledile, interesovanje za simpozijum je opalo, dok se sam maraton razvio u jedno ozbiljno takmičenje, koje se danas nalazi i u Svetskoj asocijaciji maratonskih trka (AIMS).

„Ideja je bila da formiramo samo maraton, jer se tokom proleća organizuje polumaraton. Ali pre nekih petnaestak godina smo uvideli da u Srbiji ljudi sve manje trče, a u to vreme ni takmičari iz inostranstva nisu dolazili, pa smo polako počeli da uvodimo manje trke. Upravo time smo privukli više učesnika. U poslednje vreme je primetna velika ekspanzija takmičara na pet i deset kilometara, i u ovoj trci učestvuju najviše mladi, zaposleni ljudi – a ove staze su upravo njima i namenjene”, dodaje Dolga.

Kako bi na Novosadski maraton privukli što više mladih, za osnovce i srednjoškolce su organizovane posebne trke na 1.000, 800 i 400 metara. I dok svake godine ima mnogo prijavljenih osnovaca koje uglavnom roditelji dovode na trku, srednjoškolci su veoma malo zainteresovani za ovaj vid takmičenja.

„Smatram da je najveći problem neozbiljan odnos prema sportu u školama. Jednostavno, sportu se ne pridaje veliki značaj, a i konkretno trčanje je sport za koji se svaki pojedinac mora ozbiljno spremati”, objašnjava Dolga, te dodaje da na Novosadskom maratonu uvek učestvuje najviše Novosađana, što potvrđuje činjenicu da se ovaj grad sve više razvija u pravcu trčanja.

Trčati samostalno ili u školi?

Na Novosadski maraton može da se prijavi bilo ko ako mu zdravstveno stanje to dozvoljava – bez obzira na godine, pol, pa čak i utreniranost. Međutim, maloletnici mogu da učestvuju samo na trkama do deset kilometara, i to uz saglasnost roditelja i potvrdu lekara, dok stariji trkači moraju biti svesni svojih fizičkih granica. Budući da na maratonu najviše ima rekreativaca, pokušali smo da saznamo da li postoji razlika u takmičarima koji se pripremaju sami i onih koji su članovi škola trčanja.

„Razlike svakako ima, jer neko ko se za maraton, polumaraton ili neku kraću stazu sprema putem fitnes aplikacije mora da zna da ona ne prepoznaje fizičke i psihičke karakteristike pojedinca. Kao iskusan trener u školi trčanja, ja prema svakom trkaču imam individualan pristup jer osluškujem šta njegovo telo zahteva, a svačiji organizam drugačije reaguje na treninge dužine ili deonice”, počinje priču Mariana Čegar Lukić, koja stoji iza škole trčanja Čegarunning.

„Ako neko nema mogućnost da ide u školu trčanja, svakako je bolje da trči i sam, nego da se ne bavi nikakvom fizičkom aktivnošću, jer trčanje je najprirodnije, kroz ovaj sport poboljšavate celokupno zdravstveno stanje, imate više energije, oslobađate se stresa, jačate mišiće, bolje ste raspoloženi…”

Za jednu ozbiljnu trku potrebno je pripremati se najmanje tri meseca unapred. Iskustvo pokazuje da se apsolutni početnici najčešće spremaju na stazu od šest kilometara i to uz šetnju, dok oni koji se spremaju na trku od deset kilometara uglavnom istrče celu stazu.

„Najveća želja svim trkačima je da istrče polumaraton, a posle nekog određenog vremena i maraton. Primetila sam da početnici kao prvi cilj imaju pet kilometara, zatim deset, na čemu dosta njih i ostaje i zadovoljni su što mogu da istrče tu stazu. Iz naše škole na ovogodišnjem maratonu učestvuje oko dvadeset trkača. Svi se mesecima unazad ozbiljno pripremaju za ovo takmičenje, svako od njih ima neki cilj pred sobom i očekujemo dobre rezultate“, ističe Mariana.

Trčanje ima brojne prednosti

Na ulicama Novog Sada sve je više trkača. U svako doba godine mogu se videti kako osvajaju stazu na Keju, i dok je to za neke dobra fizička vežba ili životni stil, za druge je pomodarstvo. Ipak, naši sagovornici se slažu da, iako je trčanje tokom poslednjih nekoliko godina postalo trend, to nije ništa loše, jer su motivi i želje svima različiti. Ono što je važno jeste sticanje navike da se krećemo, da polako pomeramo granice svoje snage i istražujemo svoje fizičke mogućnosti – a trčanje je odlična prilika za tako nešto.

Prednosti ovog sporta su i što ne zahteva velike finansijske izdatke (osim kvalitetnih patika), ako ste individualac možete da trčite sami, a ukoliko više volite društvo, u školama trčanja steći ćete prijatelje, sportske kolege i zdravu konkurenciju koja će vas podržavati na svakom koraku. U svakom slučaju, patike na noge i pravac na trčanje, možda već sledeće godine osvojite Novosadski maraton!


Ovogodišnji Novosadski maraton primiće više od hiljadu takmičara, među kojima je oko stotinu maratonaca iz 17 zemalja regiona, Evrope i sveta. Trasa maratona kreće se od Trga slobode, ide Zmaj Jovinom ulicom, Dunavskom, Beogradskim kejom, Kejom žrtava racije, Bulevarom cara Lazara, Ulicom dr Sime Miloševića, dr Zorana Đinđića, dr Veljka Petrovića, Jiričekovom, Fruškogorskom, Bulevarom despota Stefana, 1.300 kaplara, Ive Andrića i Bulevarom cara Lazara, gde se pravi zaokret kod kružnog toka sa Bulevarom Evrope i vraća se nazad istom trasom.