Marija Lesjak: Nauka pomaže da bolje shvatimo svet u kojem živimo

Priroda nam pruža sve – hranu, lek, život. A kako bolje shvatiti život i prirodne pojave, nego kroz nauku i izučavanje biljaka. Upravo time se vodila gošća nove epizode podkasta „Žene u nauci“ dr Marija Lesjak, vanredna profesorka na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Marija predaje studentima na osnovnim, master i doktorskim studijama biohemije, a ujedno se bavi naučnim radom koji je primarno vezan za jedinjenja iz biljaka – kako mogu da pomognu u lečenju i poboljšanju kvaliteta života ljudi.

Marija Lesjak (foto: privatna arhiva)
Marija Lesjak (foto: privatna arhiva)

Kako sama ističe, od ranih školskih dana interesovalo je kako to svet funkcioniše. Pitanja poput – šta se sve to dešava oko nas da postoji život, da postoje prirodne pojave, šta je to što upravlja svima nama – oduvek su joj se vrzmala po glavi, pa je tako, nakon Prirodno-matematičkog smera u gimnaziji, odlučila da studira biohemiju.

„Još više sam se više zaljubila u to kako funkcioniše ljudski organizam, a biohemija jeste upravo to – kako funkcioniše hemija u jednom biološkom organizmu, biološkom sistemu kao što je ljudski organizam. U toku studiranja sam se upoznala sa tim da biljke mogu puno da pomognu čoveku da se oseća bolje, kako kroz ishranu, tako i da leče razne bolesti i stanja, da su korisne u kozmetici i onda sam se usmerila ka tome da ispitujem biljke i njihov uticaj na čovekov organizam.“

Posle osnovnih studija, usledio je master, a zatim i doktorat – i to ne jedan. Prvi doktorat Marija ima iz oblasti biohemije kojeg je odbranila na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, a drugi na University College London u Velikoj Britaniji iz oblasti molekularne biologije.

„Dok sam završavala prvi doktorat dobila sam stipendiju na prestižnom UCL-u u Londonu i nisam nikako mogla da odbijem tu stipendiju. Tako sam otišla na drugi doktorat i završila ga. U suštini, koliko god ja da imam doktorata, to je sve jedno celovito bavljenje naukom. Posle Londona, vratila sam se u Novi Sad, dobila sam poziciju da budem docent, da predajem studentima i nastavim da se bavim naučnim radom. Trenutno se bavim istraživanjem kako biljke utiču na apsorpciju gvožda iz hrane u gastrointestinalnom traktu, to jest, kako da pronađemo rešenje za anemiju.“

Marija Lesjak

Doktorka Marija je dobitnica brojnih nagrada i priznanja, kako kod nas, tako i u inostranstvu. Među njima su “Dr Willmar Schwabe” – nagrada za mlade istraživače iz oblasti istraživanja lekovitog bilja, specijalna nagrada “dr Zoran Đinđić” za mladog naučnika i istraživača, stipendija “Pokreni se za nauku” i Nacionalna stipendija „L’Oreal – UNESCO Za žene u nauci“. Sva ova priznanja dala su joj motivaciju da u naučnom radu ide napred i nikada ne odustaje.

„Kada sedite u vašoj laboratoriji i radite neke eksperimente, nikada ne znate da li ste dovoljno dobri i da li to što vi radite uopšte ima smisla, da li će nekog da zainteresuje vaš naučni rad. Ja i danas smatram da ako vaš rad nema neku primenu u realnom životu, van laboratorije, možda i nema toliko smisla da se bavite tom vrstom nauke. A kada dobijete neku nagradu onda shvatite da ste na pravom putu. I to nije toliko takmičenje sa drugim naučnicama i naučnicima, jer svi smo mi dobri i nekad ćemo zasijati u svojoj naučnoj karijeri, nego više da to što radimo ima smisla.“

Pored zvanja naučnice, Marija Lesjak je i preduzetnica, a sa svojim kolegama je osnovala dve firme koje prave proizvode od biljaka koji će pomoći ljudima u raznim stanjima.

„Prva firma je „HerbElixa“ koja ima prirodni preparat „HerbELICO“ koji je na bazi etarskih ulja i koristi se za eliminaciju heliko bakterije, a druga firma je „FeJuice“ koja razvija preparat na bazi biljaka, to jest, konkretno hranu koja može da pomogne u lečenju anemije. Do toga smo došli tako što smo puno radili naučno, došli do značajnih naučnih rezultata, do formulacije koja može da pomogne u navedenim stanjima heliko bakterije i anemije i prosto mi je bilo žao da to samo ostane na naučnim radovima, da neko drugi možda koristi naše znanje za komercijalizaciju, pa smo rešili da vidimo kako izgleda to sve i gde ćemo mi da izvršimo transformaciju naučnih rezultata u konkretan proizvod. Preduzetništvo je potpuno nova avantura koja nema toliko veze sa naukom, ali pomaže nam naučno znanje i iskustvo kako da se borimo sa nepoznatim. To je otprilike u jednom životu – dva života.“

Kao osoba koja je mnogo učila, stručno se usavršavala i objavljivala radove u značajnim naučnim časopisima, sagovornica MultiRadija smatra da je za naučnice i naučnike važno da se stalno edukuju i sagledavaju svet oko sebe. Za sebe kaže da je već ostvarila krajnji cilj kao naučnica, a to je da je napravila proizvod i da su njeni naučni radovi nekome zaista promenili život.

„Ja nikada nisam imala problema što sam žena u nauci. Mislim da je Srbija, Vojvodina, Novi Sad, mesto gde se ne pravi razlika u naučnom sektoru da li ste muško ili žensko. Jedino kada sam imala poteškoća jeste kada sam bila trudna i dok sam dojila. To su jedine razlike između nas i muškaraca, ali ne mislim da je to bilo kakav problem i situacija koja će vas vući nazad, samo trebate to dobro da isplanirate. Meni je taj period bio problem zato što se ja bavim hemijom, a vi ne možete da baratate hemikalijama dok ste trudni i dok dojite jer to nije dobro za plod, za bebu. Tako da vi imate neku pauzu od godinu i po dana – dve godine da ne možete da uđete u laboratoriju. To je jedino gde se muškarci i žene razlikuju u eksperimentalnoj nauci, ali onda možete da planirate kada će se to desiti, pa da radite neke druge stvari, da pišete projekte, pišete naučne radove, dakle, ne ulazite u laboratoriju i neće doći do zastoja u vašoj karijeri.“

Marija Lesjak (foto: privatna arhiva)
Marija Lesjak (foto: privatna arhiva)

Marija Lesjak je zaslužna za popularizaciju nauke među decom budući da je pre nekoliko godina na Radio-televiziji Vojvodine u serijalu „Kad zazvoni“ sa koleginicom Sanjom Belić imala segment „Kuvajte sa Marijom i Sanjom“. Zanimljivi eksperimenti, jednostavno i jasno objašnjeni, svakako su približili nauku najmlađim gledaocima.

„To je bilo sjajno iskustvo, u toj emisiji smo naučne fenomene na vrlo jednostavan i zabavan način predstavile najmlađoj publici, jer to je bilo namenjeno za publiku predškolskog doba do četvrtog razreda osnovne škole. Mi smo uživale u popularizaciji nauke i u pravljenju dobre atmosfere da se deca zaljube u nauku. To nam je dobro išlo i volele smo to da radimo jer smo smatrale da je jako bitno da se mala deca zainteresuju za nauku, da shvate da je nauka nešto fenomenalno, nešto što će im ulepšati život i što će im stvarno pomoći u budućnosti. Deca, ako se zainteresuju za nauku, da otkrivaju šta je u srži onoga što nas okružuje, kako raste drvo, kako smo mi živi, kako dišemo, kako sija sunce, zašto duva vetar i tako dalje, oni će naravno da se bave naukom, da čitaju naučna dostignuća kao zabavnu literaturu. Bitno je da se generalno ljudi interesuju za nauku jer će tako bolje da shvate svet u kom žive. Bolje će da shvate kretanje, politiku, nove pandemije, nove ekološke probleme i moći će sami da razmišljaju svojom glavom. Ljubav prema nauci stvara narod koji je pametniji, koji može da razmišlja sa svojom glavom samostalno i da donosi prave odluke.“

Upravo tako Marija posmatra nauku – kao nešto što ljudima nudi mnogo i pruža realno sagledavanje sveta.

„Ova pandemija je dobar primer za to. Ja sam znala šta je virus, kako se on razmnožava, kreće, šta znači vakcina, kakva je to vakcina, šta ona radi u telu, kako je proizvedena…To mi je pomoglo da sagledam taj problem realnije, da sam manje uplašena, da znam koje su mere koje mogu da pomognu meni i drugima. Nauka mi je u tom trenutku mnogo pomogla da se osećam mirnije i da donesem odluke racionalno, a ne da slušam šta mi drugi kažu.“

Pored ovako sjajne naučne karijere, reklo bi se da je teško izdvojiti nešto na šta je Marija posebno ponosna. Ipak, uspela je u tome.

„Ponosna sam na emisiju „Kuvajte sa Marijom i Sanjom“, na to što nas je RTV primetio kao neke ličnosti koje mogu da prenesu svoju ljubav prema nauci, jer mi smo ulazile u kuće dva miliona stanovnika i širile ljubav prema nauci i to je bio jedan divan trenutak u mojoj karijeri. Zatim to što sam, i to kao jedna od vrlo retkih sa Balkana, dobila stipendiju da besplatno studiram u Londonu i taj ceo period mog boravka u tamo je ostavio veliki pečat na moj život. I svakako to što sam uspela svoje rezultate negde da komercijalizujem.“

Svaki savet je zlata vredan, a Marija Lesjak poručuje budućim naučnicama da je ovaj put zanimljiv, lep, pun ljubavi prema nauci, interesantnih saznanja, bez klasičnih pritisaka šefa, radnog vremena i radnih zadataka.

„Važno je da se žene bave naukom jer nas ima malo. Samo tri posto Nobelovih nagrada u nauci – fizici, hemiji i medicini – dobile su žene. Zato je važno, jer žene mogu svojim znanjem i sagledavanjem iz drugog ugla da doprinesu novim naučnim otkrićima do kojih muškarci možda ne bi došli sami. Mislim da je za razvoj ovog sveta potrebno da se ulože zajedničke snage – i muške i ženske 50-50 posto, i verujem da će ovaj svet biti mnogo bolje mesto.“

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.