Milena Maričić: Važno je prepoznati govor mržnje

Milena Maričić profesorica novosadske Gimnazije Svetozar Marković svojim učenicima predaje kako da prepoznaju govor mržnje te kako da se govoru mržnje odupru. “Ono što je važno i ne znam koliko zapravo svi mi kao društvo možemo da utičemo na to jeste da smo svi mi primaoci i na nesvesnom nivou primamo strahovito mnogo poruka. Ponekad nismo svesni tih poruka koje jesu govor mržnje, a to nesvesno ostaje u nama i to na neki način utiče na naš život. Kada oblikuju odrasle možete da zamislite koliko oblikuju mlado biće”, kaže Milena Maričić za Multiradio i podseća da je uloga roditelja važnija od škole.

MS: Vi ste profesor srpskog jezika i književnosti u novosadskoj Gimnaziji Svetozar Marković gde predajete i predmet “Jezik, mediji i kultura”, zašto je taj program važan?

Milena Maričić: Program se između ostalog bavi informacijom. Ona je postala jedan od najznačajnijih faktora u savremenom svetu. Veoma je važno da dobru informaciju na vreme saznamo i da je dobro razumemo, svakako i plasiramo ukoliko je to potrebno. Ovaj predmet proučava jezik medije i kulturu i informacija je ta koja ih povezuje. Mediji su postali svakodnevni deo naših života i veoma važna stvar. Deca bi od najranijih uzrasta trebalo da izučavaju i jezik i medije i kulturu.

Informacija koju mi dobijamo putem medija je nešto čime svakako treba da se bavimo iz razloga što je ta informacija koju primamo nešto što će nam u životu mnogo značiti I poslužiti zapravo da je razumemo i koristimo na pravi način.

Program se osim medija bavi i jezikom i kulturom. Koliko su važni jezik i kultura zasebno,a i u okviru medija,to je ono što je jedno od najvažnijih pitanja.

MS: Koje su to teme koji predmet najviše obrađuje?

Milena Maričić: Kada je u pitanju jezik ono na šta se najviše obraća pažnja u okviru ovog programa jeste verbalna i neverbalna komunikacija odnosno kultura iražavanja. Ono što je danas pomalo zapostavljeno ali i dalje važno i čime treba da se bavimo.  Kada su u pitanju mediji ono čime se bavi ovaj izborni program jeste kritika medijskih sadržaja odnosno kritičko promišljanje istih. Šta to konkretno znači? Proveravamo informaciju u medijima da li je istinita ili lažna, takođe bave se problematikom kreiranja medijskog sadržaja odnosno ko su kraeatori, a ko primaoci medijskih sadržaja. Negde u finalnom radu u okviru programa učenici imaju priliku da samostalno kreiraju sadržaje.Tu pre svega mislim na audio i video zapise i novinske članke. Da se oprobaju u tome i da vide koliko je komplikovano kompleksno i teško kreirati jedan medijski sadržaj. Kada je u pitanju kultura tu se najčešće bavimo identitetom, dakle šta je to što je obeležje našeg kulturnog identiteta. I naravno sva tri segmenta podležu temama koje se bave zaštitom podataka na internetu odnosno naših ličnih podataka koje uopšte plasiramo na medijskim platformama.

MS: Kada se jedan srednjoškolac koji je pohađao nastavu medijske pismenosti nađe u situaciji da prepozna govor mržnje šta je ono čemu ga je predmet naučio,tj. Kako bi trebao da odreaguje?

Milena Maričić: Postoji jedna reč koju si ti spomenuo u samom pitanju koja je i najznačajnija, a to je prepoznavanje govora mržnje. Dakle ono što je specifično za učenike koji su u nekom određenom dobu jeste zapravo da oni ne prepoznaju šta je to govor mržnje. Onog momenta kada osveste šta je govor mržnje mi smo već na korak do rešenja problema I sasvim je sigurno da tako jednu poruku koja sadrži govor mržnje neće plasirati na društvenim mrežama I drugim medijskim platformama koje koriste.
 Šta se dešava kada učenik prepozna govor mržnje? On će pre svega problem prijaviti svojim profesorima i onima koji se u školi time bave. Ono što je najvažnije što zapravo sledi nakon otkrivenog govora mržnje jeste jedan razgovor u kome učenici uviđaju da je to nešto što ne sme da se čini i da zapravo sve ono što mi kažemo može na nekoga uticati tako da se taj neko oseća loše, a da mi nismo svesni poruke koju smo poslali.

MS:  S obzirom da je program u opticaju već dve godine koliko je bilo često da učenici prijave taj govor mržnje?

Milena Maričić: Ono što je važno jeste da mi čuvamo uvek identitet đaka koji prijavljuju govor mržnje I mislim da je to i ovoga puta slučaj.Bilo je naravno slučajeva kada su učenici prijavljivali i to je nešto što ostaje u razgovoru između odeljenskog starešine i đaka i kasnije učenika koji su pripadnici tog odeljenja. Kasnije se o toj temi može razgovarati  i šire u drugim odeljenjima na čosovima.

MS: Pored profesora i programa koji imaju veliku ulogu u procesu usvajanja saznanja iz medijske pismenosti kolika je uloga roditelja,a kolika okoline?

Milena Maričić: Moje lično mišljenje je da je najvažnija uloga roditelja. Zašto? Ukoliko dete iz svog doma ne ponese govor mržnje ono ga neće doneti u školu i neće ga doneti u svoju okolinu. Međutim svakako da je i okolina odnosno društvo u kome se dete nađe, jedna mogućnost da se razvije govor mržnje, zato što dete ima potrebu u određenom starosnom dobu da se uklopi među svoje vršnjake i ukoliko ta okolina šalje poruku koja je prepuna govora mržnje ono će pokušati da se prilagodi tome. Profesor je neko ko bi trebao detetu da ukaže na govor bez obzira gde on čuje taj govor mržnje i koliko ga plasira.Takođe kada je u pitanju njegov način izražavanja odnosno poruke koje on šalje ukoliko su pune govora mržnje trebalo bi da shvati da su to pogrešne poruke i da ih  više ne šalje.

MS: Kolika je zainteresovanost učenika za nastavu s obzirom da je program i dalje izborni?
Milena Maričić: Pa zainteresovanost je velika i uvek kada biramo izborne programe u prvoj godini najviše ima učenika koji će zaokružiti upravo jezik mediji i kultura. I time smo veoma zadovoljni što deca žele da se bave istraživačkim radom iz ovih oblasti . Jer po prvi put imamo mogućnost da pričamo sa njima o stvarima koje su izuzetno važne.

Mi živimo u svetu koji je prosto takav da je svaki naš dan izložen medijskom uticaju i mi na nesvesnom nivou nemamo toliko dobar uvid, da su mediji svakodnevni deo našeg života. 

Ono što učenici najčešće zanemare jeste da su oni kreatori medijskih poruka. Kada im to saopštimo oni se uglavnom nađu u čudu s obzirom na to da nisu neko ko se bavi medijskim poslom. Svaki put kada objavite određenu poruku na društvenim mrežama kada nekoga iskomentarišete, iskritikujete, postavite ili napišete vi postajete kreatori određenog sadržaja koji je dostupan, ukoliko vi to označite kao dostupno, svima. I to je stvar koja je veoma važna za decu i učenike, da shvate. Mi smo se na časovima bavili slikom deteta i slikom žene u medijima. Kada analiziramo zajedno učenici i ja tu medijsku poruku dolazimo do određenih zaključaka. Tu je ključ koji otvara njima vidike, o tome da su sami kreatori medijskih poruka i da ne znaju ko je primalac te poruke tj. Ko će je upotrebiti, a ko zloupotrebiti. To je nešto što dete osvesti u nekom periodu gde on to može da savršeno dobro razume i da promišlja svaki put kada postavlja sadržaj na medijske platforme.

  • Lazar Čovs: Heftalicom protiv botovskih čopora
    “Građanin možete biti samo ako ste informisani i ako donosite odluku zasnovanu na kritički rastumačenim informacijama” kaže Lazar Čovs.
  • Emina Beković: Pitajte decu sa kime četuju!?
    Emina Beković, edukatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu od 2017. do danas obišla je 130  škola i održala edukacije za 5000 roditelja i preko 13000 učenika. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija 2017. godine osnovalo je Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu – jedinstveno mesto za pružanje saveta, tehničke podrške i pomoći
  • Milena Maričić: Važno je prepoznati govor mržnje
    Ukoliko dete iz svog doma ne ponese govor mržnje ono ga neće doneti u školu i neće ga doneti u svoju okolinu, kaže Milena Maričić.
  • Jelena Kleut: Onlajn mržnja donosi novac!
    Dr Jelena Kleut sa Odseka za medijske studije Filozofskog fakultetta u Novom Sadu dragocena je sagovornica na temu dekonstrukcije govora mržnje na internetu. Prema njenim rečima ključ govora mržnje nalazi se u anonimnosti a jedno od rešenja svakako je promena algoritama društvenih mreža na način da umesto ekstremnih favorizuju sadržaje koji podstiču dijalog, toleranciju i građansku odgovornost.
  • Daško Milinović: Antifašista zauvek!
    Daško Milinović – Problemi će te naći u ovoj zemlji ukoliko govoriš istinu i ukoliko se zalažeš za antifašističke vrednosti.

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •