Mim kao viralni fenomen

Preuzeto sa mim stranice “Ženska posla”

Mim je u antičkoj Grčkoj i Rimu predstavljao kratak i jezgrovit, najčešće komičan monolog ili dijalog u kom je predstavljen neki događaj iz svakodnevnog života. Internet mim 21. veka je specifično formatiran i jezgrovit sadržaj koji nosi jednu centralnu poruku, ideju duhovitog karaktera koja se lako i brzo prenosi, u kojoj je lako prepoznati neku svakodnevnu pojavu i sa kojom je lako poistovetiti se. Uticaj mimova u digitalnoj eri je neosporiv, ali u oba pravca – mim stranice se mogu koristiti i za aktivizam i različite inicijative, koliko zbog njihove „deljivosti“, toliko i zbog humorističkog pristupa kroz koji vrlo vešto mogu biti upakovane i važne poruke. 

Razgovor sa administratorkom mim stranice „Ženska posla“ Bojanom Kovačević i administratorom stranice “Tvoj dečko” koji je želeo da ostane anoniman vodila je Branislava Kolarov.

Razgovarali smo sa nekoliko milenijalaca o tome koliko su mimovi uticajni, koliko su značajni kao jedna vrsta medijskog sadržaja i u kojoj meri mogu pozitivno ili negativno da utiču na formiranje javnog mnjenja. Kakva je vaša perspektiva kao kreatora mim sadržaja?

ŽP: Ja moram da se složim s tim da treba da se kritički pristupa svemu, pa i mim stranicama. Mi nismo tradicionalni mediji, nemamo tu obavezu fekt čekinga koju neki tradicionalni mediji moraju po prirodi posla, da imaju tu vrstu odgovornosti. Nekada se desi i da pogrešimo, ljudi smo, i trudimo se između ostalog da uvidimo to, tako da mislim da je važno da se pre svega mladi nauče kritičkom promišljanju svega, pa i mim stranica. Istovremeno, postoji taj momenat uticaja gde smo mi svesni toga i trudimo se da samim tim poslužimo kao platforma koja bi možda „sažvakala“ teme koje po prirodi ne interesuju mlade, ali bi bilo dobro da ih interesuju.

Dečko: Ja stvarno mislim da smo postali neka vrsta nekog ogromnog medija i došlo je to vreme da to ljudi i govore poprilično u inboxu i da se tako te neke naše vesti prenose kao totalna istina, što naravno uopšte ne mora da bude činjenica, jer na kraju krajeva mi smo mim stranica, ne treba da nas ljudi shvataju zdravo za gotovo. Ali, navešću primer da kada smo bili u Rakiti, poveli smo tu kampanju da se ide u Rakitu „Odbranimo reke Stare planine“ i taj izveštaj koji smo mi napisali posle toga je kružio internetom od svake stranice koja je bila, poprilično viralno, i ljudi su to shvatali baš kao istinu. To sam primetio na Tviteru da su ljudi pisali uz skrinšot tih tekstova „više ću da verujem mim stranicama nego nekim novinama, jer oni nemaju skrivenu agendu“.

U nekoliko navrata pokretali ste i teme od javnog značaja, poput mentalnog zdravlja, fizičkog zdravlja, nasilja nad ženama kada je u pitanju stranica „Ženska posla“. Koliko je ovaj format zahvalan za neki vid društvenog aktivizma i plasiranja ovakvih poruka?

ŽP: Baš da uzmem to mentalno zdravlje kao primer – moram da kažem da smo tu baš napravili neki pomak. Mnogo ljudi nam se javljalo da su uspeli da nađu psihološku pomoć preko našeg posta koji je pinovan na stranici gde su ljudi ostavljali svoja iskustva i preporuke za psihijatre i psihologe sa kojima su oni radili, na konkretno poremećajima koje su imali.. Mislim da smo uspeli da napravimo jedan safe spaceda se o tome priča. Mislim da je to pre par godina bilo potpuno nezamislivo da ljudi sa teškim depresivnim poremećajem, bipolarnim i tako, pričaju o svojim iskustvima i da ljudi govore stvarno, bravo, svaka čast, možda ja treba da odem da vidim šta nije u redu sa mnom jer se ne osećam dobro. Istovremeno je i zahvalno i nezahvalno zato što, recimo, na Instagramu kad smo pokrenule priču seksualnog nasilja u školama, lično nisam mogla da postignem da pregledam sve poruke koje stižu i u jednom momentu to mora da pređe sa onlajn sveta u oflajn svet i da se napravi neka konkretna akcija. Mislim da je format zahvalan za podizanje svesti, međutim mislim da je potrebno ipak da se sa onlajna siđe u oflajn kako bi se napravila konkretna promena.

Dečko: Mi se nismo previše bavili tim stvarima, skoro smo tek pokrenuli tu priču za urologa, naterani smo manje-više od strane Ženskih posla da to uradimo, ali.. Muškarcima je teže, mi ne pričamo toliko o tim stvarima i super je bila ta podrška od strane muškaraca kada se pokrenula ta priča, stizalo nam je milion poruka u inboks, kao, hvala vam, naterali ste me da idem kod urologa. Imali smo naravno i backlashpopriličan, to su bile  tako neke babe koje su pisale joj kakvim se vi bljuvotinama bavite, ne mogu više da pratim ovu stranicu, on priča o testisima, joj bože. Ali to je nebitno dokle god smo naterali zaista gomilu ljudi da idu kod urologa s tom nekom mojom polu humorističkom polu kritičkom pričom. Kad ih pljusneš tako nekim činjenicama koje su provučene kroz humoristički sadržaj, nekako ipak dođe brže do mozga.

Trenutno je aktuelna i svojevrsna „mim kampanja“ protiv pripadnika grupe Levijatan zbog prebijanja muškarca u Beogradu. Kakav uticaj pokušavate da izvršite i kakav epilog očekujete?

ŽP: Kako da kažem šta očekujemo i šta je uopšte cilj, moramo da se vratimo na početak i da zapravo pričamo o tome ko je Levijatan i kakva je to organizacija. Izuzetno mi je teško da poverujem u to da postoji „udruženje za zaštitu životinja“ koje se bavi slatkim, malim, bespomoćnim kucama i macama, a istovremeno uzdiže naciste, neonaciste i fašiste i koristi se simbolikom koju jako dobro poznajemo, ali smo možda malo zaboravili šta to sve sa sobom povlači. Mislim da nije loše da se s vremena na vreme podsetimo da je moguće da postoji ta ambivalencija da brineš o životinjama, ali da nisi dobra osoba i mislim da je to nešto što očekujem da se podigne svest kod ljudi, što i vidim i primetim preko poruka koje smo dobijali, da ljudi izjednačavaju ljubav prema životinjama sa Levijatanom. To znači svedoči o nekom kultu ličnosti, kultu organizacije i prosto protiv toga se borimo.

Dečko:Mi svi znamo šta je Levijatan i ko su oni, nadovezaću se na Bojaninu priču sa pričama koje znamo da postoje. Devojka neka je šerovala naš post, neko od njenih prijatelja je poslao taj njen post njima, i onda su oni okačili šer, okačili tag do njenog profila i njoj je stiglo za jedan dan preko 900 zahteva njihovih pratilaca i pretnje u inboks. Posle toga je išao i naš šer i od još jednog momka sa sve tagovima, ali eto čuda nama nisu stizale.. dobro, jesu nam stigle jedna ili dve poruke, kao pretnje od nekih klinaca, ali to je ništa naspram šta se desilo toj devojci. Mislim da to poprilično govori dosta o profilu tih ljudi koji su spremni tako da napadnu devojku, majku dvogodišnjeg deteta,  a eto čuda muškarce baš i nisu nešto.

Bojana, vi ste na stranici Ženska posla napravili kompilaciju skrinšotova poruka koje su vam stizale u inboks takođe zbog situacije sa Levijatanom.

ŽP: Jeste, kačile smo skrinšotove, imamo već iskustva sa onlajn bullyingomi onda ja uzmem isečem skrinšot i napravim ga da bude estetski lep, stavim mu neke filtere, stavim neke frejmove, prosto zato što neću da dozvolim da to ima kontrolu nadamnom. Kada se ismevaš nečemu što je isprazno, nije ni utemeljeno uopšte u realnosti, onda nekako mu oduzmem tu moć da ima kontrolu nadamnom. Ja ne želim da dopustim da neonacisti i fašisti upravljaju mojim životom i njihovi pratioci, tako da.. neki odbrambeni mehanizam.

Za vreme protesta u julu pojedine mim stranice su pokrenule neku vrstu botovanja vlasti propraćenu ozbiljnim zahtevima kao što su „pravda za uhapšene“ i „istina o brojevima“ što se tiče zaraženih koronavirusom.. kako je to funkcionisalo, koliko je bilo organizovano, kako je bilo zamišljeno i koliko su se stranice međusobno umrežile tim povodom?

ŽP: U tom momentu u julu je bilo očigledno napokon da je neko nezadovoljstvo eksplodiralo na jedan neočekivan momenat, to je samo nekako krenulo i prosto smo osetili odgovornost da ne možemo da ćutimo na to sve. Postalo je nebitno stvarno da li sebe deklarišeš levo, desno, kako god, nekako su se na momenat samo obrisale sve te podele i u tom momentu smo shvatili da sve te podele koje nam se nekako nameću su nekako nasleđene, to nisu naše podele i da mi imamo skroz neki drugi način funkcionisanja i druge vrednsti, možda. Zapravo smo samo iskoristili taj momenat da kao, hajde da vidimo šta se dešava, gde su ti mladi za koje se stalno govori da su nezainteresovani da menjaju bilo šta, da pokažu makar tu nezadovoljnost. Na našoj stranici je meni bilo posebno interesantno i drago to što so videli koliko su žene zapravo besne, zbog Jutke, zbog neprocesuirane gomile situacija nasilja nad ženama, zbog svega što ne valja i što ih nekako pritiska i baš mi je bilo drago koliko su žene bile spremne da izađu. Nekako kad smo videli da smo se povezali, spontano je došlo nekako do „organizovanja“, povezivanja između ostalih mim stranica da vidimo je l’ može nešto da se uradi da se mladi zainteresuju, pa kad budu izbori za pet godina, nebitno, da napravimo tu neku ciljnu grupu možda, da bude „kul“ da si involviran u to šta ti se dešava u zemlji.

Dečko: Mi smo inspirisani bili svim tim dešavanjima u Crnoj Gori, šta su Crnogorci uradili preko interneta. Postoji ta neka neproverena informacija da je internet doprineo osam mandata opoziciji, to ako je istina, to je baš strašan broj. Da ne pričamo o izborima u Americi i Pepetu žabcu.. Ne učestvuju baš sve stranice u tome.. Ne učestvuju na primer Neguj mo. Baš za vreme julskih protesta, eto čuda baš Neguj mo je prikazivao protestante kao male pačiće koji idu tako i padaju.. imamo isto i momenat predsednika našeg dragog sa Neguj mo majicom, ja znam da su zaposleni u Telegrafu, na Pinku.. i sve kada vidite njihove postove protiv vlasti to je u najmanju ruku mlako, ah predsednik Šaljivdžija prati Neguj mo, hihihi prepoznaje dobar humor, Dodik prasence malo slatko, Dačić voli zapjevati, ovo-ono.. Ne, to nije kritika vlasti, prijatelju, ne možemo tako. Ja sam poprilično siguran da su oni botovi, pre neki dan sam gledao Đanija kako priča o Neguj mo i kaže eto predsednik baš voli Neguj mo, njih dvojica su pričali o tome. Imate na Amidži šouu, pred kraj, tako da pogledajte. Ali da, umreženi smo poprilično, učestvuje preko pedeset stranica u tome i imamo organizovane akcije, za sada smo imali akciju da smo išli u Rakitu, išli smo na Frušku Goru, te ekološke za sada koje možemo da reagujemo na terenu, a na internetu je uglavnom informisanje.

Kako biste vi odredili granicu između duhovitog i uvredljivog sadržaja i koliko je važno tumačiti kritički poruke i stavove koje određena mim stranica prenosi?

ŽP: Hajde prvo da se dotaknemo tog čuvenog gde je ta granica. Moje neko lično ubeđenje je da je crni humor potreban, ali treba paziti kad se pretvara u takozvani „smeh pod vešalima“. Mislim da je dobar crni humor onaj koji potiče iz ličnog iskustva. Konkretno mi na stranici se trudimo jako da se ne šalimo sa stvarima kroz koje neka od nas nije prošla. Ja lično koristim crni humor upravo iz onog što sam pomenula da ne želim nečemu da dozvolim da ima kontrolu nadamnom. Ako sam proživela seksualno uzmeniravanje i nasilje, a jesam, ja imam apsolutno pravo da se šalim sa time, koliko god to možda nekog pogodilo, zato što je meni lakše da se nosim sa time i možda će isto nekom tako biti lakše, jer svi se nosimo sa stvarima na različit način.

Koliko je onda bitan momenat samosvesti ako znaš da to šalješ različitim ljudima koje ne poznaješ?

ŽP: Izuzetno. Mi smo imale više puta situaciju da pogrešimo negde i tu nam je jako baš važna zajednica, i tu stalno stavljamo akcenat, baš smo sa zajednicom izuzetno povezne. Kad nam ukažu ljudi da smo negde pogrešile i da smo možda prenele informaciju koja nije tačna, sledi disklejmer, e ljudi, da, u pravu ste, pogrešili smo, evo ide ispravka, dešava se, pogreši čovek. Mislim da je jako važno da ljudi dopuštaju, da ne upadnu u taj ego trip, nego da dopuste da im se kaže kad možda nisu u pravu.

Dečko: Kao što Bojana ima iskustva sa nažalost seksualnim nasiljem, ja imam sa tim zdravstvenim momentom, da sam pisao na stranici da sam pisao na stranici da sam preživeo dva tumora, ovako-onako.. ja imam pravo da se sprdam sa tim. Apsolutno sad postoje tu dušebrižnici koji se javljaju, e kako se ti usuđuješ, a na jednog dušebrižnika meni stigne 10 poruka ljudi koji prolaze kroz to i kažu e, meni ovo mnogo pomaže. Granica ne može biti vidljiva svima, u tome je problem, da li ide iz maliciozne namere ili ne ide, ali opet, mora da postoji. Opet ću se vratiti na Neguj mo nažalost, kao, botujem protiv Neguj mo, ali.. Koliko puta ste videli kod Neguj mo klip nekog deteta „Senide reši“ i tako to, koje oni izvrnu ruglu katastrofalno i to dete postaje hodajući mim – to ne sme da se dešava, i ne verujem da se on lepo provodi u školi.

ŽP: Bukvalno nemoj da radiš stvari koje ne bi želeo da tebi neko radi. Mislim, ja da sam fašista, zaslužila bih verovatno da me ljudi maltretiraju po internetu, ali pošto nisam fašista, nego sam žena, onda sam izložena nekim drugim maltretiranjima. Znači granica, da zaključimo nekako bi to bilo – mora biti utemeljeno u realnosti, iz ličnog iskustva kada polaziš mislim da je mnogo lakše uspostaviti granicu i takođe taj momenta ugrožavanja nekoga i izazivanja toga da se neko oseća uplašeno ili napadnuto zbog nekog svog ličnog svojstva, mislim da je to užasno. 

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •