Mirjana Rankov, ekolog: Pratite svoj unutrašnji glas

Da li volite prirodu? Životinje? Ptice? Da li želite da naša životna sredina bude zdravija, lepša, bolja za sve nas? Da li vam taj sićušni unutrašnji glas govori kako možete da uradite nešto povodom toga, da doprinesete, učinite neku promenu? Ako da, poslušajte ga – odvešće vas na neverovatna mesta i doživećete fantastične stvari!

Gošća četvrte epizode podkasta „Žene u nauci“ je Mirjana Rankov, diplomirani ekolog za zaštitu životne sredine, koja je zaposlena u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Za MultiRadio ona govori o svom profesionalnom opredeljenju, o ljubavi prema prirodi i želji da pomogne ugroženim pticama u našoj zemlji.

Mirjana se, kako kaže, u biologiju zaljubila tokom osnovne škole, a upravo ta ljubav je opredelila za ekologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Iza toga stoji mnogo učenja i truda, a naučeno znanje ona koristi danas u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

„Za ekologa je najvažnije nastaviti učiti. Morate konstantno da učite, pratite nove trendove, morate biti u toku jer se celokupna nauka razvija i neke stvari koje su se pre više godina učile kao takve i zacrtane, zapravo se ispostavilo posle niza godina da j nauka dokazala da nešto funkcioniše drugačije, da treba menjati način na koji se razmišlja i način na koji se pristupa daljim istraživanjima.“, objašnjava naša sagovornica.

Mirjana je trenutno na poziciji koordinatora na međunarodnom projektu Life Danube Free Sky kojeg sprovodi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZZPPS) uz finansijsku podršku Life programa Evropske unije. U projektu, pored Srbije, učestvuje još šest podunavskih zemalja.

„Projekat se bavi stradanjem ptica u kontaktu sa dalekovodima, odnosno stradanjem od elektrokucije. To su udari od struje kada ptica dodirne žice svojim telom i tada dolazi do kratkog spoja i do stradanja od strujnog udara, a drugi faktor je kolizija kada se ptice sudaraju sa strukturom dalekovoda – uglavnom sa žicama, jer ih ne vide dok preleću određene delove staništa. Naš cilj na tom projektu je da prepoznamo koje su to najkritičnije tačke i da preporučimo Elektrodistribuciji mere kojima će obezbediti te vodove i smanjiti mortalitet ptica na tim područjima. Kod nas projektno područje obuhvata devet međunarodno značajnih područja za ptice uz reku Dunav, od Gornjeg Podunavlja do Male Vrbice.“

Mirjana Rankov

Ovaj značajan projekat traje pet godina i završava se u februaru 2026. godine. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je pri kraju terenske istraživačke faze, kada će se svi prikupljeni podaci sabrati i poslati vodećim partnerima u Slovačku. Time će se dobiti jedna zajednička baza podataka koja će se dalje koristiti u radu i koja će biti značajna za upoređivanje podataka sa kolegama iz drugih zemalja. Govoreći o značajnoj bazi podataka koju Društvo godinama prikuplja o pticama u Srbiji, Mirjana objašnjava čemu oni služe i na koji načine mogu da se koriste.

„Podaci se mogu koristiti za pisanje radova, za konkretno ispitivanje nekih značajnih područja, ali suština je zapravo da se, zahvaljujući toj bazi, predlažu najbolje mere zaštite određenih staništa ili određenih vrsta, i time se pomaže sama zaštita prirode.“

Baviti se ekologijom kao žena, nosi sa sobom mnogo izazova, ali i lepih trenutaka. Kako gošća „MultiRadija“ ističe, poteškoće nisu vezane za odnos žena u nauci, nego za samo traženje posla.

„Kada završimo fakultet ni same nismo sigurne gde nas čeka dalja karijera i vrlo često u tim slučajevima menjamo poslove. Često se ekolozi zapošljavaju i u opštinskim samoupravama, ja sam radila u jednoj, gde se dobar deo provodi u radu u administraciji i tu počinje da se gubi taj kontakt sa prirodom i sa samom ekologijom kao naukom. Na moju sreću, ja sam ipak pronašla neki put da se vratim ekologiji i zaštiti prirode i ptica kroz rad u Društvu.“

Da usmeravanje dece prema nauci počinje od malih nogu, potvrđuje i naša sagovornica, ističući da se to može raditi na različite načine. A Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije čini to putem društvenih mreža i organizovanjem raznih aktivnosti za mlade članove.

„Mi smo otvoreni, dostupni, mogu nas naći, kontaktirati, zvati. Radimo sa školama i sa predškolskim ustanovama, tako da mislim da kroz tu otvorenost i pristupačnost Društvo može mnogo da doprinese i promociji nauke, ali i samom radu i uključivanju sve većeg broja žena i devojaka, ali naravno i drugih članova.“

Kao neko ko radi kao ekolog u organizaciji civilnog društva koja se bori za očuvanje prirode i zalaže za očuvanje populacije svih vrsta ptica, njihovih staništa i područja u kojima žive, Mirjana kao najveći uspeh u svojoj dosadašnjoj karijeri ističe rad na zaštiti orla krstaša.

„To je meni lično možda nešto najznačajnije. Ono do čega smo uspeli da dođemo jeste povećanje gnezdeće populacije orla krstaša u Srbiji sa jednog para na pet, gde za sada imamo tri para koji uspešno izvode mladunce. Bez obzira na to što se projekat završava, rad na tome će biti kontinuiran i nastavićemo da ulažemo napore u zaštitu jedne tako značajne vrste.“, s ponosom ističe ona.

Kraj našeg podkasta je uvek rezervisan za savet devojčicama i devojkama koje žele da se bave naukom. A ekolog Mirjana Rankov ima odličnu i jasnu poruku:

„Pre svega treba da slušaju sebe. Šta god požele da budu kao male ili tinejdžerke, da slobodno prate taj svoj unutrašnji glas, a mi smo tu za sve što im treba, pomoći ćemo, neka nas potraže. Ne treba da odustaju, ne treba da podlegnu glasovima sredine, jer neko će uvek misliti da je nešto drugo bolje za njih. A zapravo je uvek najbolje za nas ono što sami osetimo da nam prija i da nas ispunjava.“

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.