Mitrovačka dobra bašta: Proizvodnja zdravih, prirodnih sokova u cilju osnaživanja žena

Selo Grgurevci nadomak Sremske Mitrovice broji nešto preko 1000 stanovnika. Po mnogo čemu slično je većini sela u Vojvodini, ali može da se pohvali i zdravim, prirodnim proizvodima od voća i povrća koji se, po tradicionalnom receptu, prave u socijalnom preduzeću “Mitrovačka dobra bašta”. U selu je pre pet godina, po uzoru na uspešan primer socijalnog preduzeća koji od ranije postoji u Somboru, zaživela ideja da se kroz socijalno preduzetništvo doprinese ekonomskom jačanju žena koje su preživele nasilje, dolaze iz ruralnih područja ili pripadaju socijalno ugroženoj kategoriji. Osnivanje Mitrovačke dobre bašte deo je projekta “ONAsnaživanje”, a predsednica Vukosava Tešanović sa ponosom kaže da je kvalitet sokova koje proizvode jedinstven na tržištu.

Foto: Mitrovačka dobra bašta
Foto: Mitrovačka dobra bašta

“Pravimo zdrave, voćne sokove koji su bez šećera i ostalih aditiva. Sokove ne kuvamo, već zagrevamo i pasterizujemo, a želja nam je da budemo prepoznatljivi po ovim zdravim proizvodima. Proizvodnju smo počeli 2020. i za sada imamo sok od divljeg šipurka, jabuke i višnje koji su deklarisani i dostupni na tržištu. Planiramo da proširimo ponudu i da pokrenemo proizvodnju džemova i kašica za decu.”

Vukosava Tešanović

Rad u socijalnom preduzeću ženama omogućava određenu ekonomsku samostalnost i potrebno iskustvo. Gde se obavlja proizvodnja i koliko žena je angažovano?
Vukosava Tešanović: U okviru projekta “ONAsnaživanje” u selu je opremljen prostor sa neophodnim mašinama koji iznajmljujemo. Deo mašina smo i same nabavile uz pomoć nekoliko projekata. Za sada su stalno angažovane tri žene, koje nisu u radnom odnosu, već ih upošljavamo po potrebi. Na to koliko ćemo proizvoditi utiče potražnja, koja nije uvek ista i zavisi od perioda i vrste voća koje imamo.

Gde nabavljate sirovine?
Vukosava Tešanović:
Mi smo voćarski kraj. U selu imamo plantaže višanja i jabuka, koje otkupljujemo, a šipurak beremo ručno na Fruškoj gori. Baš zbog ovih prirodnih sirovina, kvalitet naših proizvoda je mnogo bolji nego kod masovne industrijske proizvodnje. Uglavnom otkupimo onoliko koliko je dovoljno za našu proizvodnju.

Gde se mogu kupiti ili probati proizvodi Mitrovačke dobre bašte?
Vukosava Tešanović:
Redovno učestvujemo na sajmovima i manifestacijama, a mnogo nam znači i preporuka “od usta do usta”. Takođe, neki ugostiteljski objekti su prepoznali značaj našeg rada, pa u ponudi imaju sokove koje proizvodimo. Imamo mogućnost slanja i preko kurirske službe širom Srbije, ali sada nam problem predstavlja poskupljenje tih usluga.

Foto: Mitrovačka dobra bašta
Foto: Mitrovačka dobra bašta

Osim proizvodnje prirodnih sokova, koje još aktivnosti organizujete, a namenjene su osnaživanju žena?
Vukosava Tešanović:
Organizujemo teorijsku i praktičnu obuku za preradu voća. Mnoge žene već znaju kako da u kućnim uslovima naprave sokove, ali kroz naše radionice imaju mogućnost da od tehnologa nauče kako da svaki put dobiju sok istog kvaliteta. Kod kuće one uglavnom prave ili po osećaju ili bakinom receptu, ali ukoliko žele time ozbiljnije da se bave i da sok ima dodatnu vrednost, onda im ove radionice mogu biti od pomoći.

Da li su žene zainteresovane?
Vukosava Tešanović:
To je borba. Ženi treba podrška, kod nas je ima, kao i besplatnu radionicu, ali često nema podršku u porodici. Veliki nam je problem da ih zainteresujemo. Iz našeg iskustva, te radionice ne mogu da budu masovne. Ukoliko dođu na samo jednu radionicu, to nije dovoljno da saznaju ono što je potrebno i što im može biti od pomoći. Zato bi stalno trebalo raditi na motivisanju i ohrabrivanju žena. U šali često kažemo da nam je “Mitrovačka dobra bašta” sigurna kuća. Čak i kada nema proizvodnje, mi se družimo. Dolaze nam i žene koje nisu stalno sa nama, ali dođu da popiju kafu i podrška smo jedna drugoj.

Da li imate planove o proširivanju proizvodnje?
Vukosava Tešanović:
Ne planiramo veliku proizvodnju. Cilj nam je da proizvodimo onoliko koliko je dovoljno da opstanemo, jer na taj način možemo da zadržimo postojeći kvalitet. Svi naši sokovi se pakuju u staklene ambalaže, ali nažalost, svest ljudi još nije dovoljno razvijena, pa kupuju sokove u plastičnim flašama i gledaju cenu. Nama jeste veliki problem da se izborimo, trebaće nam vremena, ali se nadamo da ćemo uspeti.

Autorka teksta: Brankica Matić

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2)“ koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost Udruženja Biznisnova – centra za proaktivno poslovanje i nužno ne izražava stavove Evropske unije (EU) niti Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).